„Nijedna strategija vlasti za gušenje studentskih protesta ne daje rezultate“, kaže profesor na Fakultetu političkih nauka Miloš Bešić. Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević dodaje da nije tačno da opozicija ne radi ništa, već da njihove akcije nisu vidljive.
„Studentima nije potreban politički tutor, oni odlično rade to što rade. Jedna stvar treba da bude jasna – nema nikakvih izbora po izbornim pravilima Aleksandra Vučića“, naveo je Milivojević.
Mogu li studenti sami? Da li je studentima potrebna politička podrška ili je potrebna paralelna platforma opozicije? Jesu li očekivanja da se studenti izbore sa svim anomalijama realna? Ko mora da povuče poteze da bi se napravio korak dalje?, pitanja su bila za goste N1.
Profesor Bešić smatra da je poznato šta radi vlast, ali da je malo teže odgvooriti na pitanje šta radi opozicija.
„Ono što radi vlast je prepoznatljivo, njihova strategija je sada samo malo prilagođena situaciji. Pogledajte stretegiju da bi se ugušili studentski protesti. Prva je bila da se proglase da su plaćenici stranih struktura. To nije prošlo. Druga da su ekspoziture ove političke opozicije, to isto nije prošlo. Onda idu strategije zastrašivanja, kvazigrađanskog zaletanja automobilima na njih. Onda se išlo s telefonskim pozivima, targetiranjem političkih lidera… Dakle, sve strategije su upotrebili“, naveo je Bešić.
Ali, dodaje, nijedna od tih strategija nije prošla. „I to se vidi po raspoloženju studenata, a vidi se i po raspoloženju građana. Poslednja je da je Vojvodina valjda ugrožena, da je zemlja u opasnosti“, kazao je i podsetio na izjavu Ane Brnabić da studenti navodno žele otcepljenje Vojvodine.
A šta radi opozicija, upitao je.
„Mislim da to kako mi često govorimo o ujedinjenju opozicije je vrlo pogrešno. Imate različite političke partije koje u ovoj situaciji institucionalne krize bi morali da sarađuju što više. Pa nekda vidite da ima mostova, ali nekad i sukoba. Imate diverzifikovanu situaciju… Prvi problem opozicije je zapravo na koji način da se uključe i da politički kapitalizuju nezadovoljstvo kada studenti ne žele da se s njima identifikuju, a s pravom ne žele. A drugi problem je ono do čega će doći pre ili kasnije, a to su izbori – kako će se poneti, kakvu će strategiju imati, na koji način će postaviti karte u tom izbornom procesu“, kazao je Bešić.
Milivojević kaže da nije tačno da opozicija ne radi ništa.
„Mi razgovaramo s drugim političkim partijama, nastaviće se procesi integracije, to će postati velika pol stranka. I bilo bi nezahvalno da govorimo o tome u medijima dok se vode pregovori. Mi itekako radimo i nema potrebe da naše aktivnosti budu vidljive na način na koji se vide studentski protesti. Ja znam da bi vlasnici tabloida dali sve na svetu da im ja sad kažem s kim razgovaramo, te stvari se ne dešavaju pred kamerama ali daju svoj efekat“, naglasio je Milivojević.
Ono što je, kaže, sigurno je da „nema nikakvih izbora po izbornim pravilima Aleksandra Vučića“.
„Studenti su u pravu, studentima nije potreban politički tutor, jer je Vučić deceniju i po kompromitovao politički život i političku scenu u Srbiji. To što studenti rade je ispravno i dobro“, rekao je Milivojević.
Naglasio je da je prelazna vlada jedino rešenje.
„Nema izlaska iz duboke političke krize bez prelazne vlade. Prelazna vlada je nešto čega ima, da li ćemo do toga doći generalnim štrajkom, to je pitanje kako će se stvari razvijati. Ali ono što je sigurno je da do prelezne vlade se ne može doći izborima“, izjavio je.
Opozicija da napusti parlament?
Na pitanje da li bi opozicija trebalo da napusti Skupštinu Srbije, Milivojević kaže da bi to samo iskomplikovalo situaciju.
„Štrajk već postoju u Skupštini, jer sednica nema. Napuštanje Skupštine bi proizvelo vrlo konfuznu situaciju. Imali smo već situaciju da je DS ušla s 10 poslanika u prošlom sazivu i da je Gordana Matković podnela ostavku. Znate koliko je trajalo od podnošenja ostave do ulaska novog poslanika – pet meseci“, naveo je.
A, dodaje, zamislite da 84 poslanika podnese ostavke.
„Onda umesto nas treba da uđe novih 84 poslanika, onda o tome treba da zaseda Administrativni odbor, da prihvati ostavke, da o tome obavesti RIK, pa da oni reaguju… Nikakvu poruku ne šaljemo time. Je l’ se seća neko da je DS bojkotovala konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije zbog izborne krađe? Mislim da je trenutak za izlazak iz Skupštine bio kada se desila izborna krađa, da je tada trebalo da imamo zatvorene fakultete, proteste, ali mi kao društvo nismo reagovali“, ocenio je Milivojević.
Kaže i da bi bilo loše da opozicija napusti parlament a onda „dobijemo poziv OEBS-a ili Parlamentarne skupštine Saveta Evrope“ i da „opozicija ne može da ode“.
Bešić smatra da bojkot parlamenta ima smisla samo u jednom slučaju.
„Ako imate jasan model alternative. Vi možete da izađete iz parlamenta ako znate šta radite dalje. Ako nemate plan, taj izlazak iz parlamenta je jedna vest u jednom danu koja ničemu ne služi. Pitanje za opoziciju je – ukoliko izađete, šta vi radite“, naveo je Bešić.
On kaže i da poređenje štrajka nastavnika i opozicije nije dobro za poređenje.
„Analogija nije valjana kada je reč o profesorima, nastavnicima. Što se tiče poslanika, to njima nije radno mesto, to je politička pozicija. Oni imaju platu, ali to nije radno mesto. Ovde imate radno mesto, vaša institucija je ugrožena, vezali ste profesiju i integritet i karijeru za njega“, kaže Bešić.
„Kada bih znao da će izlaskom iz parlamenta biti formirana prelazna vlada, ja bih odmah napustio parlament. Ali, ne verujem da će se to desiti. Ako Vučić raspiše izbore, opozicija na te izbore ne sme da izađe, dok ne bude fer izbornih uslova“, dodao je Milivojević.
Milivojević ponavlja da opozicija ne treba da pravi paralelni protest da bi bila vidljiva, jer to studenti već rade vrlo dobro.
„Naše je da razgovaramo sa drugim akterima, sindikatima i drugim“, kaže.
Naveo je i da DS sprovodi procese ne da bi bila najveća stranka u opoziciji, već da neko pokaže da postoji alternativa režimu Aleksandra Vučića.
„Ova vlast neće dozvoliti prelaznu vladu, ni pod kojim uslovima. Prelazna vlada u njihovim glavama znači da se vlast menja, način na koji oni doživljavaju vlast, njima ne dozvoljava da uđu u taj prostor uopšte. Nije nemoguće da se to dogodi u nekom scenariju, ali oni to neće dozvoliti, oni će reći – evo vam izbori, izborni uslovi… Ako je ideja da potpunom blokadom Srbije dovedete do prelazne vlade, ta ideja odgovara nekoj vrsti političke revolucije, a onda nije bitno koja je vlada“, naglasio je Bešić.
A jedno istraživanje je pokazalo da 61 odsto građana podržava studentske proteste, svaki deseti koji je za vlast, kao i četvrtina onih koji prate samo medije vlasti.
„Opozicija se nalazi u vrlo teškoj situaciji još uvek. Velikim delom usled delovanja sistema vlasti u prilično nedemokratskom sistemu, oni su etiketirani negativno i ta etiketa nije njihova krivica. Ali još uvek opozicija ima tu vrstu negativne oznake koju nosi u velikom broju populacije. Podrška studentskim protestima ne odgovara podršci opozicije“, kaže Bešić.
Pritisci na vlast
Milivojević smatra da se rezultati mogu postići samo i isključivo pritiscima na vlast.
„Bez pritisaka neće biti ništa… I to je posao svih, ne samo političkih stranaka. Ovo što rade studenti i prosvetni radnici je odlično. Naravno da opozicija treba da artikuliše. Mi znamo šta hoćemo, pozivamo vas na protest, na štrajk“, dodao je.
Opozicija ne treba da prilazi studentima u ovom trenutku, smatra Milivojević.
„Niti oni to žele, niti im je potrebno… Ja imam iskustva iz 1990-ih, pa nisu opozicija i studenti 1996. godine bili u istom pravcu, nego na dva koloseka… Mi ćemo u bliskoj budućnosti udariti u istu tačku svi, jer režim ne izlazi iz svoje radikalske matrice vokabularom 1990-ih“, rekao je.
Bešić smatra i da su u ovom trenutku studenti „mnogo ozbiljniji politička opozicija“.
„I imaju mnogo veći kapacitet političke penetracije od bilo koje političke partije. A pitanje svih pitanja je, ukoliko lopta ponovo bude u terenu opozicionih partija, to će biti teren na kojem vladajuća stranka mnogo bolje igra. Na terenu sa studentima, oni ne znaju kako da igraju“, ocenio je Bešić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.