Beširi o zahtevima da se Srbiji oduzme status kandidata EU: Uslediće veća izolacija i još veća emigracija

Srbiji se diplomatskim kanalima preti povlačenjem svih investicija iz Srbije, sankcijama u bankarskom sektoru, a neke evropske zemlje idu toliko daleko da pominju skidanje Srbije sa Šengenske liste.

Bivši visoki predstavnici za BiH, Kristijan Švarc-Šiling i Valentin Incko čak traže od Evropske komisije da Srbiji oduzme status kandidata. Naim Leo Beširi, izvršni direktor u Institutu za evropske poslove, u razgovoru za Danas, ipak, tvrdi da Srbiji neće biti ukinut status zemlje kandidata, ali da su razlozi pravne, a ne političke prirode.

“Iako su opravdani razlozi na pozivanje ukidanja statusa kandidata Srbiji, jer SNS vladajuća garnitura nije uradila gotovo ništa u poslednjih deset godina na suštinskim reformama koje podižu standard građana i uvode ih u EU, teško je poverovati da će dvadeset sedam zemalja članica glasati pozitivno za takvu inicijativu. I dalje je jaka škola mišljenja u EU koja sugeriše da je najvažnije očuvati stabilnost na Balkanu. I u Briselu na region gledaju kao na celinu, a manje na pojedinačne zemlje. Uprkos tome što je regata princip usvojen u Solunu davne 2003, ni jedna zemlja kandidat, osim Crne Gore, ne bi mogla jasno da se izdvoji i postane prva sledeća članica EU”, objašnjava za Danas Beširi.

Prema njegovim rečima, Srbija i dalje ima iste probleme kao i pre deset godina. Korupcija i kriminal su utemeljeni u našem društvu, političari kradu više nego ikada, nema nikakve odgovornosti, a sve više deluje da su sloboda medija, govora, okupljanja i misli bile bolje štićene pod restriktivnom komunističkom partijom, nego tokom Vučićeve ere vladanja.

“Vučić će u istoriji ostati zapamćen kao neko ko je imao nesagledivu moć da uradi bilo šta i da je odlučio da ne uradi ništa. Obećanje koje daje zapadnim partnerima da će rešiti odnose sa Prištinom pusto je, neusaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i to će tek da ga košta. Ali će građani najviše ispaštati”, ocenjuje sagovornik Danasa.

Na pitanje šta onda možemo da očekujemo u narednom periodu, Beširi kaže da nas očekuje veća izolacija i značajno veća emigracija stanovništva u narednim godinama. Ocenjuje i da odliv stanovništva u kombinaciji s niskim natalitetom ( ukoliko se ne napravi radikalni raskid s prošlošću) može dovesti do potpnog nestajanja našeg društva za par decenija.

“Podsećam da je Srbija 2009. godina poslala aplikaciju za članstvo u EU. Važno je podsetiti, zato što je organizovani anti-EU sentiment u Srbiji potpuno zatrovao javno mnjenje gde vlada uverenje da nas EU ugurava u članstvo. Odnosno, ne treba da čudi ako EU u jednom trenutku na Srbiju počne da gleda kao na Tursku, nesposobnu da se reformiše i da digne ruke. I to bi istinski značilo da smo evrospki građani drugog reda i za to će biti najviše odgovorne naše političke elite i oni koji ih podržavaju”, ističe Beširi.

Upitan koliko su realni zahtevi Incka i Švarc-Šilinga da se, osim oduzimanja statusa kandidata za EU Sbiji, Bosna i Hercegovina primi u EU na brz i nebirokratski način, sagovornik Danasa odgovara da je skeptičan po tom pitanju.

Podseća da ne postoji naklonost EU prema nefunkcionalnoj i siromašnoj državi kakva je BiH sa skupim i neodrživim političkim sistemom, velikim etničkim distancama i nerazvijenom ekonomijom. Pogotovo, kako kaže, to je problematično, kada se zna da je trećina društva koje je vrlo skeptično i pod uticajem Rusije i Srbije anti-EU raspoloženo i čiji lider otvoreno govori protiv EU, Evropskog suda za ljudska prava i koji je ogrezao u korupciji onoliko.

“Švarc-Šiling i Incko pokušavaju da iskoriste pozitivan momentum o proširenju EU i da na brzi kolosek nakače i BiH koja je minimalno uradila da se reformiše i uskladi sa pravilima EU. Kako više nije dovoljno samo usvajati zakone, već i kontinuirano pokazivati da se oni doslovno primenjuju, BiH će sa svojom trenutnom političkom elitom verovatno u EU ući posle Kosova. Drugim rečima, EU je pre svega politička institucija zasnovana na vrednostima među kojima je i vladavina prava i očekivati od EU i država članica da prekrše sopstvena pravila prilikom proširenja na novu članicu neozbiljno je, ali su ovde glasovi zapravo druge prirode, oni pokušavaju da aktuelizuju BIH i njenu kandidaturu, sa ciljem da skrenu pažnju na vladajuću političku strukturu u Srbiji koja godinama radi protiv EU, na unutrašnjem i međunarodnom planu”, napominje direktor u Institutu za evropske poslove.

On primećuje da Srbija može da odustane od članstva u EU, ali su posledice nemerljive i ponovo vode nestajanju našeg društva.

“U poslednjih deset godina sva odgovornost je na Vučiću, a puteve koje je gradio parama Evropske unije i iz kinsekih kredita, građani će iskoristiti da brže, bolje i jače napuste zemlju.”ocenjuje Beširi, a na pitanje može li bar Ukrajina, zbog rata na svojoj teritoriji, po hitnom postupku da postane član EU, on odgovara da se to neće desiti, bez obzira na entuzijazam i simatije koje EU gaji prema Ukrajini zbog agrsije Rusije.

Kaže da Ukrajini to neće pomoći da postane članica, jer kada se agresija ukloni, bivša sovjetska republika će i dalje biti među najsiromašnijim državama Evrope,u kojoj je standard života građana duplo manji nego u Srbiji, infrastruktura nerazvijena, korupcija i kriminal na visokom nivou, a usklađenost s pravilima EU među najnižima.

“Drugim rečima, u najboljem slučaju bi Ukrajina mogla da dobije status zemlje kandidata s odloženim otvaranjem poglavlja odnosno klastera i eventualno obećanje da kad se zavši rat i situacija stabilizuje, pored velike razvojne pomoći, ubrzaju i pregovori. Ipak, Ukrajina s nerešenim granicama, teško da će postati članica EU.