Beširi: Srbija bi trebalo da podrži ulazak Kosova u Savet Evrope jer bi to značilo bolji život za Srbe

Razmatranje o prijemu Kosova u Savet Evrope zakazano je za 16. april, u okviru prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), a konačnu odluku doneće Komitet ministara Saveta Evrope (SE).

Preporuka glavnog izvestioca PSSE Dore Bakojani, za prijem Kosova u SE usvojena je krajem marta na sastanku političkog komiteta tog tela sa 31 glasom za, četiri protiv i jednim uzdržanim, a preporuci je prethodila odluka kosovske vlade da uknjiži zemljište manastira Visoki Dečani.

Takođe nekoliko dana pre usvajanja predloga od strane PSSE, predsednica Kosova Vjosa Osmani, premijer Aljbin Kurti i predsednik Skupštine Glauk Konjufca poslali su pismo Bakojani u kojem obećavaju da će nakon prijema Kosova u SE provesti sve mere koje se traže od Kosova, nuključujući i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ipak, u medijima, i od strane političara pojavila se informacija da će osnivanje ZSO ipak biti uslov za sam prijem, a ne obaveza koja će moći da se ispuni nakon prijema.

Tako je specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i pre usvajanja predloga o razmatranju prijema kosova u SE rekao da Kosovo ima da ispuni još dva uslova – formiranje ZSO i pitanje eksproprijacije zemljišta na severu Kosova.

U izjavi za Demostat, Miodrag Marinković, analitičar i osnivač Centra za afirmativne društvene akcije (CASA), rekao je da “postoje izvesne naznake da ċe vodeċe zapadne diplomatije od Kosova zahtevati jasne garancije da ċe ozbiljno raditi na ispunjenu uslova za članstvo, preciznije uslovu o formiranju Zajednice srpskih opština.“

Marinković je objasnio da je “kredibilitet trenutne kosovske vlade i njenog lidera Aljbina Kurtija ozbiljno poljuljan serijom jednostranih poteza u procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije”, i dodao da je to razlog zbog kog bi Komitet ministara mogao da traži konkretne poteze u pogledu formiranja ZSO.

Naznaku da ovo zaista može biti slučaj dao je juče i nemački ambasador u Prištini Jorn Rode rekavši da Kosovo “ne bi trebalo da rizikuje” već da “mora da napravi nacrt statuta ZSO što predstavlja poštovanje prava manjina.”

Time bi, smatra on, put Kosova u SE bio obezbeđen.

O nespremnosti Kurtija da pokrene formiranje ZSO, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, Naim Leo Beširi kaže da je “Kurtiju teško da sprovede međunarodnu obavezu koju su njegovi prethodnici prihvatili još 2013. godine jer je celo svoje političko biće zasnovao na protivljenju Srbiji i odustajanju od kompromisnih rešenja zarad domaće, nacionalističke i populističke politike koja mu omogućava ostanak na vlasti.”

“Njegov predizborni program i zalaganje je da neće biti Zajednice opština u kojima većinski žive Srbi, a tu ideju je neretko nazivao Republika Srpska,” kaže Beširi i dodaje da Kurti “na taj način sugeriše međunardnoj zajednici da bi formiranje političkog entiteta sa visokim izvršnim ovlašćenjima kosovsku državnost dovelo u pitanje i samo Kosovo učinilo neefikasnom zemljom u budućnosti nalik Bosni i Hercegovini.“

Kako tvrdi naš sagovornik, Srbija neće odustati od zahteva za formiranjem ZSO jer je to “poslednja slamka za koju vlast u Beogradu može da se uhvati” i pokaže domaćoj javnosti da Kosovo nije u potpunonsti izgubljeno.

“Iako se Beograd složio da neće blokirati Kosovo ka članstvu u međunarodnim organizacijama, nevoljnost Prištine da sprovede dogovoreno navodi Vučića i kompaniju da se bar glasno protive članstvu u Savetu Evrope dok se ne reši osnivanje Zajednice,” tvrdi Beširi.

“Predsednik Vučić je shvatio da bi za pritisak na zapadne zemlje bilo potrebno potrošiti nekoliko milijardi evra novca građana Srbije pa je otišao na uskršnji šoping u Pariz gde je pazario vojne avione, obećao metro i ko zna još koji posao Francuzima koji bi zauzvrat pritisnuli Strazbur da odloži članstvo dok se ne počne ozbiljan posao na institucionalnom udruživanju srpskih opština na Kosovu”, objašnjava sagovornik Danasa.

Na pitanje da li će međunarodna zajednica biti zadovoljna simboličnim potezom u pravcu formiranja ZSO ili samo njenom punom realizacijom, Beširi odgovara da to ostaje da se vidi, “ali da je Srbija pokazala, da u odsustvu strateške spoljne politike, vlast pribegava neopravdano velikoj potrošnji zarad zadržavanja vlasti”.

Govoreći o potezima Srbije, Beširi smatra da bi Srbija trebalo ne samo da prestane s spoticanjem Kosova ka članstvu u međunarodnim organizacijama nego da ga podrži.

“Članstvo u Savetu Evrope znači i bolji standard i zaštitu za Srbe i druge nealbance na Kosovu. Mogućnost da se tromo, neorganizovano i korumpirano sudstvo na Kosovu uredi u budućnosti, ali i da građani uživaju zaštitu Evropskog suda za ljudska prava”, dodaje Beširi.

“Ipak, Vučić i Kurti nam iznova pokazuju da nema tu mnogo strategije, dugoročnih planova i vizije za pomirenje, već da se samo gleda kako da se politički napakosti ovom drugom”, tvrdi Beširi i dodaje da zasigurno možemo očekivati ponovo podizanje tenzija oko trivijalnih stvari da bi se posle nekoliko nedelja stvar smirila rešenjima koji su bili na stolu i pre napete situacije.

“Tenzije, napetost i neizvesnost odgovaraju autoritarnim i populističkim režimima jer se svi drže u neizvesnosti dok vlast nastavlja da radi ono u čemu je najbolja, da koristi situaciju za bogaćenje onih na vrhu i njihovih familija”, zaključuje Beširi.