Beširi: Tamo gde važe pravila ne može da se krade kao u Srbiji

Na pitanje koliko ovakvi zastoji u integracijama, i kada je reč o drugim zemljama, mogu da budu takozvani alibi za Srbiju za opravdavanje činjenice da duže od godinu i po dana nije otvorila nijedno novo poglavlje, Naim Leo Beširi, direktor Instituta za Evropske poslove, ocenjuje za Danas da rezultata nema ne zbog Severne Makedonije, Albanije ili pitanja Kosova, već zato što vladajućoj većini u Srbiji ne odgovaraju jake institucije, mediji, red i zakon.

– Zato što se u sistemu u kome važe pravila ne može krasti ovoliko, moglo bi eventualno, što Velja Ilić kaže, da se kraducka, a to im je malo – kaže Beširi.

Prema njegovoj oceni, zajedno svim državama kandidatima je da su vrlo slabe ekonomije, korupcija i organizovani kriminal su rasprostranjeni, a nepostojanje minimalnih uslova za vladavinu prava i nezavisno sudstvo njihova je odlika.

– Zbog izostanka kredibilnih reformi, zemlje u regionu, od Crne Gore i Srbije do Severne Makedonije i Albanije, nemaju mnogo kredita za ubrzavanje pregovora iako prve dve pregovaraju godinama, njihovi južni susedi proces nisu ni započeli. Evropska komisija u slučaju Severne Makedonije i Albanije godinama ponavlja da su se stekli uslovi da se otvore poglavlja, ali je odluka o otpočinjanju pregovora ipak politička. U prošlosti je Komisija rekla da Grčka nije spremna da postane članica pa je postala jer je to bila politička odluka. Zato je svaki proces proširivanja EU zaseban. Ono što je važno da svi donosioci odluka na Balkanu razumeju da se ne pregovara o tome koja će se pravila Unije prihvatiti već samo kada i to isključivo zavisi od unutrašnje dinamike reformi – ističe Beširi.

Imajući u vidu da kandidati pregovaraju sa EU, njenim institucijama i 27 zemalja članica pojedinačno, što znači da svaka zemlja članica može da u bilo kom trenutku zamrzne ili potpuno blokira učlanjenje, pitali smo našeg sagovornika koje su to zemlje koje se najviše protive ulasku Zapadnog Balkana u EU.

– Da li je to fer? Možda nije, ali kao kandidat vi nemate uticaj na to. Vaše je da sprovodite reforme ka demokratskom i otvorenom društvu zasnovano na pravilima i da pokažete da su reforme dale rezultate. Na EU je s druge strane da preispita sistem glasanja i da onemogući da bilateralni sukobi blokiraju proces. Za sada nema mnogo napretka ka proširivanju liste glasanja kvalifikovanom većinom na politiku proširenja. U slučaju Severne Makedonije Bugarska je ta koja insistira na priznavanju makedonske strane da njihov jezik, nacija i istorija potiču iz Bugarske. Takav neshvatljiv zahtev služio je bivšem premijeru Bojku Borisovu da obezbedi nacionalističke glasove na aprilskim izborima, ali kao je prošlo bez većih rezultata vrlo brzo je bio prinuđen da podnese ostavku na mesto premijera. Nedavno se i susreo s makedonskim premijerom Zoranom Zaevim u kome su razmenili prijateljske poruke. Ovakav zaokret Borisova pozitivno će se odraziti na makedonske evrointegracije ukoliko 11. jula njegova partija dobije izbore, ako ipak opozicija bliska predsedniku osvoji mandat za vladu ili rezultati izbora budu tesni kao na proleće, teško da bi Zaev mogao da očekuje sklanjanje veta – objašnjava naš sagovornik.

U celoj situaciji, napominje Beširi Albanija je taoc.

– Regata princip, ustanovljen u Solunu 2003. je narušen. Princip je podrazumevao da zemlje Balkana mogu da postanu članice EU pošto se ispune uslovi smatrajući da svaka zemlja individualno napreduje. Taj princip se do sada primenjivao i tako je Hrvatska postala članica 2013. iako je 2000. bila na istom nivou kao Srbija. Teško je očekivati da će se Albanija odvojiti od Severne Makedonije u ovom procesu – kaže Beširi.

Upitan gde je u celoj situaciji Srbija, Beširi podseća da Sedam i po godina od otvaranja pregovora Srbija nije ni na polovini procesa. Poređenja radi, u Hrvatskoj je šest godina trajao proces pregovora što je najduže u centralnoj i istočnoj Evropi.

– Srbija već dve godine nije otvorila ni jedno poglavlje, a marketinški trikovi premijerke da je konstatovano otvaranje prvog klastera izazivaju podsmeh i nelagodu. Jasno je da je premijerka Brnabić najmanje uradila za evropske integracije od demokratskih promena, ali se postavlja pitanje da li su nas bivši radikali koji su promenili anti-evropsku retoriku skuvali kao žabe pričom da rade na evropskim integracijama, a da rezultata nema? – zaključuje Naim Leo Beširi.