Besmislena bitka oko sadržaja fusnote za Kosovo

Ako srpska vlada već insistira na asimetričnosti Kosova, sasvim dovoljan je i natpis da u vezi sa statusom nema saglasnosti među državama. Takvo rešenje bi već samo po sebi bilo asimetrično. Ostali pored svog imena takvu fusnotu svakako nemaju – kaže za Danas Tatjana Papić, docentkinja Pravnog fakulteta Union i saradnica Istraživačkog centra Evropskog pokreta u Srbiji.

Ovih dana Beograd i Priština, u pripremama za nastavak dijaloga u Briselu, vode „bitku oko fusnote“ – šta će stajati uz natpis Kosovo na regionalnim skupovima. Kakav je značaj te „bitke“?

– Najpre mislim da je izabrana pogrešna bitka. Njen okvir je sačinila EU, insistiranjem da se predstavljanje Kosova reši na sveobuhvatan način, što u osnovi stvara male izglede za uspeh pregovora na ovu temu. Naime, Kosovo po svaku cenu želi da se u budućnosti izbegne pominjanje Rezolucije 1244. S druge strane, Srbija insistira na asimetričnosti oličenoj isključivo u pominjanju Rezolucije 1244 uz svaki pomen Kosova. Ove okolnosti onemogućavaju napredak u pregovorima. A značaj „bitke oko fusnote“ je za Srbiju ogroman, jer će njen ishod uticati na konačnu odluku o kandidaturi naše zemlje u EU.

Ima li neke pravne razlike u formulacijama koje bi pisale u pomenutoj fusnoti – „Bez uticaja na stav država prema statusu“ (to navodno podržava Vlada Kosova) i „U skladu s Rezolucijom 1244“ (kako traži Beograd)?

– Nepominjanje Rezolucije 1244 u famoznoj fusnoti ne stavlja tu rezoluciju van pravne snage. To može da učini samo Savet bezbednosti UN novom rezolucijom. Dakle, u smislu međunarodnog prava, Priština ne može da eliminiše Rezoluciju tako što će izdejstvovati da se ona ne pominje u fusnoti. Stoga se u odnosu na Srbiju postavlja pitanje – zašto onda insistirati na pozivanju na 1244 u formulaciji fusnote.

Kakvi su primeri iz međunarodne prakse kada je reč o „asimetričnom predstavljanju“, na čemu Beograd insistira?

– Praksa postoji. Primer su Narodna Republika Kina i Tajvan. NR Kina je uspevala da osigura da se Tajvan, koji je sebe držao za Republiku Kinu, uvek predstavlja drugačije od ostalih država. Ali, Republika Srbija nije Narodna Republika Kina.

Kada srpski zvaničnici poručuju da „ni po koju cenu“ u dijalogu s Prištinom neće odustati od 1244, kakve poruke zapravo šalju?

– Čini mi se da se time samo naglašava ono što je očigledno: da Srbija neće priznati Kosovo. To je svima jasno. No, to ne znači da naši zvaničnici ne treba da imaju konstruktivan pristup pregovorima oko regionalnog predstavljanja Kosova. Prostora za napredak u pregovorima, i pored stava da se ne prizna Kosovo, ima.

S jedne strane, pitanje budućeg članstva Kosova u regionalnim ugovorima, što uključuje i osnivačke ugovore regionalnih organizacija, ne može da se reši na opšti način, već samo od slučaja do slučaja i to kada za to dođe vreme, tj. kada Kosovo izrazi želju da postane ugovornica konkretnih ugovora. S druge strane, ova tema pokreće i pitanja koja mogu jednostavno da se reše. Takvo je pitanje koje se tiče dosadašnje politike Srbije da ne prisustvuje međunarodnim skupovima na koje su pozvani i predstavnici Kosova. Kako zajedničko prisustvo na međunarodnim skupovima, prema međunarodnom pravu, ne znači priznanje, Srbija od te politike može i treba da odustane odmah.

Insistiranje na asimetričnosti, oličenoj jedino u pominjanju 1244, ne čini mi se konstruktivnim. Dovoljno je da Kosovo na bilo koji način bude asimetrično, ako se već ta asimetričnost smatra suštinom.