Tekst koji je Vučić pomenuo u Predsedništvu: Betelova inicijativa značajna, ali Luksemburg nije jak igrač

Ipak, ne treba očekivati previše, jer Luksemburg nije veliki igrač ni unutar Evropske unije, a kamo li na svetskom nivou – ukazuju sagovornici Danasa, koji komentarišu diplomatsku aktivnost male evropske kneževine u pokušaju rešavanja krize između Beograda i Prištine.

Premijer Luksemburga Betel, u društvu predsednika Vlade Holandije Marka Rutea, nedavno je posetio Beograd, a potom i Prištinu, u misiji smanjenja tenzija između dve administracije, u svetlu poslednjih dešavanja na severu Kosova.

Na konferenciji nakon razgovora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podsetio je da ga je upravo Betel, na marginama Samita Evropske političke zajednice u Kišinjevu, “uhvatio za ruku“ i doveo da se upozna sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, nakon čega je fotografiju tog susreta objavio na Instagramu.

Na istom samitu u Moldaviji, prema saznanjima Demostata, predsednik Srbije zatražio pomoć od premijera Luksemburga, posle navodnog odbijanja Pekinga da Srbiji odobri reprogram duga.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik „European Western Balkans“, ukazuje da je Kosovo ključno političko i bezbednostno pitanje u regionu Zapadnog Balkana, koji je posle regiona kojem pripadaju bivše zemlje Sovjetskog saveza, najranjivije područje danas u Evropi.

– Države članice EU i NATO-a žele da ojačaju svoj uticaj u regionu posle početka oružanih sukoba u Ukrajini i na taj način umanje ili spreče uticaja drugih zemalja, takođe kako bi doprinele stabilnosti i pomogle u postizanju mira na Balkanu. Ovo može biti posebno važno za zemlje Evropske unije čijem članstvu teže i Kosovo i Srbija. Primetno je u poslednjih nekoliko godina da su neki visoki državni zvaničnici ostvarili izuzetne odsnose sa premijerom Kneževine Luksemburg, te da taj kontakt koriste u međunarodnim odnosima. Javnost je to mogla da vidi na samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu, gde je premijer Luksemburga na neki način u neformalnom razgovoru spojio predsednika Vučića sa predsednikom Zelenskim – navodi Todorović Štiplija.

Politikolog Mladen Mrdalj kaže da se poseta premijera Holandije i Luksemburga uklapa u širi kontekst zaokreta Srbije ka Zapadu, a u okviru odnosa Zapada ka Vašingtonu, jer su Holandija i Luksemburg tradicionalno skloniji američkom konceptu tešnijih transatlantskih odnosa, nego francuskom i nemačkom konceptu veće evropske autonomije.

– Ipak, ne treba isključiti ni domaću politiku iz računice, pa tako shvatamo i insistiranje premijera Luksemburga na poštovanju gej prava u Srbiji kao njegovu političku doslednost u odbrani načela tolerancije koje krasi i Luksemburg i Holandiju. Na kraju krajeva, Vučićev sastanak sa njima ojačava njegov legitimitet u Srbiji i inostranstvu, jer je sastanak prošao uglavnom u pozitivnoj komunikaciji, pa se deo imidža Holandije i Luksemburga kao “idealno uređenih liberalnih država” malo preneo i na Vučića – završava Mrdalj.

Politikolog sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać smatra da manje države iz Evropske unije često traže teme u kojima bi mogle da se pokažu na spoljnopolitičkom nivou. Prema njegovoj oceni, Luksemburg nije dovoljno jak igrač, ni unutar Evropske unije, niti na svetskoj pozornici, da bi mogao da se meša u velika pitanja.

– Zato im je zgodno da probaju da utiču negde gde Evropska unija ima interes, ali gde nisu toliko velike “igre moći”, kao što je u ovom trenutku Balkan. U tom smislu Luksemburg nije problematičan kao neko ko utiče, jer oni utiču nekom vrstom “meke moći”. Drugačije je kada vam na nešto apeluje nemački, bugarski ili hrvatski premijer, koji imaju istoriju odnosa sa Srbijom koji su često bili dobri, ali još češće loši, pa se tu može svašta učitati – objašnjava Bursać.

Ipak, on podseća da je Luksemburg, uprkos svojoj skromnoj veličini, i ranije imao neke značajne političare u Evropi, poput Žan Kloda Junkera, koji je dugo vremena bio na čelu jedne od najvažnijih institucija EU.