Foto: D. O. /Nova.rs Limitirana ovlašćenja, kratki rokovi, neučestvovanje u strateškoj politici, ali ekonomski i socijalni efekti su relativno održivi. Država je zadržala snažnu ulogu u ekonomiji, dok je privatni sektor nerazvijen i imamo veliki problem sa vladavinom prava, samo su neke od ocena o bilansu prethodne i odlazeće, treće po redu, vlade Ane Brnabić.
Za Zorana Stojiljkovića, profesora Fakulteta političkih nauka, dve stvari su neizbežne u analizi prethodnih, pa i ove Vlade Ane Brnabić.
Prva je, što je od 2017. godine, kada je Aleksandar Vučić izabran za predsednika i prepustio mesto premijera Ani Brnabić, moć u Srbiji nije locirana u njima iako bi po Ustavu tako trebalo da bude.
– To su vlade apsolutno u senci predsednika Republike što je primer „uzurpirane vlasti” jer je uzurpator svako ko preuzme poslove koji nisu u njegovoj nadležnosti. To je osnovna karakteristika vlada Ane Brnabić. O vladama Đinđića, Koštunice, pa i Ivice Dačića od 2012. godine dok vlast nije koncentrisana na jednom mestu je moglo da se govori, ali ovo sada je vlast koja apsoultno priznaje i ne krije da je u senci predsednika, kaže on.
Po Stojiljkoviću, jasno je što se Brnabić Vučiću uvek obraćala sa – šefe, jer on neskriveno interveniše u Vladi i sedi sa njima, iako je po Ustavu vlada zadužena i za spoljnu politiku ali i sve ostalo čime se kreiraju javne politike.
– To je vlada bez vlasti, bukvalno vlada bez vlade, zaključuje ovaj naš sagovornik.
To je nešto što je „nosila” Brnabić sve vreme. Dug period od sedam godina, prekidan brojnim izborima, gotovo svake godine i sve dužim periodima tehničkih vlada i maratonski pregovora za njihovo formiranje iako već od 2014. godine SNS ima apsolutnu dominaciju u kojoj Vučić može vladu da formira momentalno.
– Ali, ne formira je zato što je on uvek vodio računa da ograničavanjem apetita svih ostalih drži sve konce u svojim rukama. On, prvo malo nervira svoje, potom još duže nervira SPS a, onda na kraju mora nešto da „da” i manjinama i uvodi takozvane nestranačke ličnosti koje u kratkom periodu postanu stranačke ili čak i visoki funkcioneri SNS-a kao Ana Brnabić, navodi Stojiljković, dodajući da „zbog toga svi gube interes da nešto posebno analiziraju rad, dostignuća i učinke njenih vlada, pa i ove je treće, ili pojedinačnih resora i ministara.
Ta ograničenja, smatra on, čak i da imate ambicije, kapacitete, profesionalac ste i hoćete nešto da uradite, kada vam neko kaže „izabrao sam vas samo ovaj put” ili „samo na period od dve godine” svakom bi smanjili želju i volju da se promoviše i suprostavi nekom šefu.
– To limitira ambicije i čim neko ima nekog dodatnog kapaciteta ili identiteta oni gledaju da ga upropaste. Indikativna je priča ministarke Danice Grujučić da joj se Siniša Mali ne javlja na telefom šest meseci. Znači da ako ja dobijem neki resor, čak i kada znam nešto o toj oblasti, garancije da ću nešto u njemu postići nisu baš naročite.
Zbog toga otpada spremnost onih koji su stvarno stručni da ulaze u takve vlad, jer čemu – da tu budem samo godinu dana i na kraju ispadnem smešan, pojašnjava Stojiljković.
Od „sputavanja apetita” do „mekog sletanja”
U ovako koncipiranim vladama postoji „unutrašnji prsten” ljudi koji su zaista moćni, kao što je postala Brnabić (nije bila pre), tu je uvek čuvar domaćeg trezora i svih „ekonomskih tajni” Siniša Mali ili Ivica Dačić koji je u vladi više mandata. Ostali su „potrošna roba”. Budu jednom ministri i niko ih se više ne seća.
To nije samo njegov lični stav, već se poziva na sva relevantna istraživanja koja pokazuju da se premijer visoko boduje, tu su još eventualno njegovi pomoćnici i ljudi na čelu „ministartsva sile” jer se resori vojske i policije ne daju nekome ko nije baš do kraja lojalan, kao i finasija…
A, onda ono „što ostane” podelite u poslednjem trenutku.
– Ko će biti ministar u novoj vladi interesuje samo partijske vrhuške i članove njihovih porodica. Sva istraživanja korupcije, kriminalizacije, nasilja u društvu, demokratije pokazuju da su oni u padu i šta onda nekom znači ko je ministar pravde, smatra on.
Prema njegovom mišljenju, jedino na čemu oni posebno insistiraju, zato što znaju kako su došli na vlast, a došli su kroz kritiku otpuštanja, rasta nezaposlenosti, obećanja o „nultoj toleranciji” na korupciju i odlično znaju da im ekonomski i socijalni pokazatelji moraju biti dobro ispinovani i našminkani.
– Praktično, mi i dalje mi stagniramo sa stopom rasta od 2-3 odsto i tako nećemo nikog stići i prestići. Ali, neka stopa rasta zaista postoji, nismo otišli u recesiju. Onda, kurs se drži. Cena je deficit u razmeni, ali kurs je stabilan i vi uopšte više ne razmišljate, kao nekada, „koliki je kurs dinara?” u odnosu na evro i druge valute. Postojan je i omogućava kakvo-takvo planiranje. Inflacija jeste jednocifrena, navodi Stojiljković „uspehe” vladi u odlasku, i dodaje da se drži se i makroekonomska stabilnost (mada, može sada da postane opasno ovim silnim zaduživanjima oko Ekspa i silnim rastom duga).
– Po potrebi velikim socijalnim grupama (penzionerima, mladima, radnicima…) koje su ogromni izborni agregati, podelite 10.000, 20.000, 30.000 dinara, jer dno socijalne priramide zavisi od Vučića. To su održavali, pa i Vlada u odlasku i uspeli su da, što bi ekonomsti rekli da „meko sletimo”, zaključuje Zoran Stoiljković.
Organizovanje izborne krađe i skretanje pažnje javnosti posle majskih tragedija
Odlazeća Vlada Srbije, koju je formalno vodila Ana Brnabić, a faktički Aleksandar Vučić koga ona javno j otvoreno zove „šefe”, za Biljanu Stepanović, urednicu Nove Ekonomije i direktorku Biznis info grupe, ostaće upamćena kao prva vlast uhvaćena u teškoj krađi izbora.
– Organizovano je premeštano stanovništvo, dovoženo čak i iz Republike Srpske da glasa da se vlast ne promeni. To je organizovala vladajuća stranka, ali Vlada Srbije, Tužilaštvo i organi države su ti koji je trebalo da to sve ispitaju i kazne, ako iza te krađe ne stoje. Umesto toga, lično je predsednica Vlade krenula u kampanju negiranja krađe, ušla je u otvorenu svađu sa međunarodnim institucijama koje su tu krađu potvrdile i osudile, ističe ona.
Prethodna Vlada Srbije, po njoj, nije se snašla, najblaže rečeno, posle strašnih ubistava od 3. i 4. maja 2023. godine.
– Ni jedan potez koji su povukli nije bio adekvatan već je, naprotiv, sve učinjeno da se to nekako zataška i skrene pažnja javnosti, uprkos ogromnim demonstracijama u Beogradu koje su izbile tim povodom, kaže Biljana Stepanović.
Umesto da se političke podele u društvu smanjuju, one se i dalje podjaruju. U pregovorima oko Kosova Vlada Srbije nije ni učestvovala, sve Predsednik države radi sam, ne polažući račune nikome.
– O odnosima u prethodnoj Vladi i poziciji ministara govori i izjava ministarke zdravlja Danice Grujičić da joj se ministar finansija Siniša Mali pola godine ne javlja na telefon, ističe ona kao i svi naši sagovornici.
U ekonomskom smislu – inflacija je i dalje visoka, trpimo eksploziju cena, a stagnaciju plata. Struja je poskupela nekoliko puta, za građane oko 46 odsto, a za privredu – sa 48 evra zadnjeg dana 2021. na skoro 120 evra za megavat sat od 1. novembra 2023. To se mora odraziti na rast cena proizvoda. Cene nekretnina su eksplodirale, postale su nedostižne za obične građane, pa je zabeležen i drastičan pad kupovine na kredit.
– Kupuje samo onaj ko ima keš, a zna se ko sada u Srbiji ima toliki keš. U godišnjem izveštaju Evropske unije u Srbiji nije dobro ocenjena borba protiv korupcije, kao ni borba protiv organizovanog kriminala. Sloboda izražavanja i dalje je loša, glavni mediji su pod kontrolom vlasti, navodi Biljana Stepanović.
Država je, sumira ona, bilans prethodne vlade, zadržala snažnu ulogu u ekonomiji, dok je privatni sektor nerazvijen i imamo veliki problem sa vladavinom prava.
Po imenima obećavala u učinku izneverila
Za Nikolu Nešića, narodnog poslanika stranke Zajedno u prethodnom sazivu Skupštine Srbije, odlazeća Vlada ukoliko se gleda po biografijama trebalo je da bude jedna Vlada koja obećava, ali, nažalost, moć i uticaj Andrićevog venca gde se kreira sadržaj bio je daleko jači.
– Nikada neću zaboraviti Zakon o planiranju i izgradnji, kada je navodno „zarobljena zemlja” poklonjena „nepoznatim ljudima” jer resorni ministar Vesić nije želeo da odgovori kome se poklanja naša zemlja već je samo spustio glavu a onda kada sam želeo sa kolegama da proverim ustavnost tog zakona, u toku noći već je bio „overen”, podseća Nešić.
I on se „poziva” na izjavu Danice Grujičić „da ne može doći do ministra finansija pola godine”.
– Onda se zapitamo svi, koja je suština imati ovakvu Vladu, kojom upravlja neko drugi? Većina Srbije pa čak i poslanici ne znaju ko su nam sve bili ministri jer se nikad nisu niti obratili niti predlagali bilo kakve promene, iskren je on.
Kao neko ko želi da, ipak, postoji vid društvenog dijaloga, Nešić, ističe da je ipak moguće i u ovakvim okolnostima da se promene neke odluke koje će naravno biti „obučene” u predloge vlasti ali su ipak izmenjene i nekim ljudima su one pomogle: poput prostora između zgrada gde postoje tzv. „otvoreni blokovi” koji nisu poklonjeni „nepoznatim licima” što je sprečeno preko javnih rasprava, u odborima,…
Napisane su tri izmene zakona koje se rađene sa grupama građana, ali je vladajuća većina usvojila ali opet kao svoj predlog deo jedne iznene koja poboljšava život preduzetnica i omogućava im malo bolji položaj u odnosu na prethodni.
– Njih je preko 40.000 preduzetnica i potencijalnih mama. Kada se podvuče crta, uz veliki rad i čak ovakvu Vladu, mikro promene su moguće. Za taj put mogućeg nažalost većina ministara nije se potrudila dovoljno, ocenjuje on.
Da, iako se sve klučne odluke donose na Andrićevom vencu, iz prethodnog saziva Vlade Nikola Nešić je pohvalio rad ministarke nauke dr Jelene Begović čiji se rezultati vide, jer je uspela je da obezbedi budžet za naučne objekte i da čak Srbiju pozicionira u određenim oblastima na svetski nivo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
