Rusi u širenju svoje propagande u Srbiji nemaju puno posla.
Srbija se okrenula i postavila tako da je olakšala Rusiji posao budući da imamo neprestanu glorifikaciju te zemlje. I to nije propaganda Rusije, to je sve domaće maslo. Stvoreno je tržište za prorusku politiku, rekao je Jovan Teokarević, profesor na Fakultetu političkih nauka i gostujući profesor na Evropskom koledžu, na jučerašnjem okruglom stolu „Sigurnost izbora – strano mešanje u izborni proces“, na kojem se govorio o ruskim uticajima na izbore u zemljama EU i šire.
Teokarević je ukazao da glorifikacija Rusije iz naših vladajućih krugova nije stalna, i podsetio na situaciju sa hvatanjem ruskog špijuna i pisanje tabloida tokom prošlogodišnjih protesta koji su tvrdili da je u to duboko upletena Rusija. On je naveo da je Rusija pre nego što su Crna Gora i Makedonija postale članice NATO imala predlog „4N“, koji je podrazumevao da osim Srbije i BiH, Crna Gora i Makedonija budu neutralne zemlje, što je kao plan propalo.
– Rusija i EU ponekad rade zajedno pa podržavaju Vučića na vlasti. Najmanje dva puta uoči izbora u Srbiji dešavalio se da Vučić bude primljen i kod Putina i kod Merkel. Šta je to drugo nego mešanje u izbore – pitao je Teokarević.
Florijan Biber, profesor Jugoistočnoevropskih studija i šef Centra za jugoistočnoevropske studije pri Univerzitetu u Gracu, naveo je da je ruski uticaj na izbore u regionu komplikovan i da se o njemu ne zna mnogo jer nije transparentan. Prema njegovim rečima, to što neko podržava Rusiju nije samo po sebi problem, ali problem nastaje kada je povezanost nejasna. On je naveo da je strateški cilj Rusije slabljenje EU te da svaka stranka koja je protiv EU moguć partner Moskve.
Na pitanje blefira da li predsednik Vučić kada kaže da će se prikloniti Rusiji ako ga EU ne prihvati, on odgovara da mu se čini da je njegova proevropska politika blef jer je shvatio da nema pobede na izborima bez evropske politike.
– Nekada mi se čini da nikada nije vodio Srbiju ka EU. On je poslednjih osam godima sistematski smanjio ugled EU u Srbiji i to se vidi u medijima. On pokazuje da je proevropska politika za njega bilo nešto na šta je primoran. On bi voleo da Srbija ostane van EU jer nije spreman da plati cenu reformi – rekao je Biber.
Ivo Vajgl, slovenački političar i bivši poslanik EP, kada je reč o odnosima Slovenije i Putinove Rusije, ocenjuje ih kao neopterećene.
– Nije greh biti pozitivan prema Rusiji, a nije velika prednost ako si uvek negativan. Nisam primetio da je bilo direktnog mešanja Moskve u izborne procese u Sloveniji, čak ni ako govorimo o koruptivnoj podršci – kazao je on.
Prema njegovim rečima, Rusi nekad korumpiraju stranke sa kojima nemaju ništa, ali misle da ih mogu iskoristiti za unutrašnju destabilizaciju.
Čolakov: Lobiranje kroz partije
Bugarsku 4. aprila očekuju izbori, pa je tim povodom učesnik okruglog stola bio i Petar Čolakov, vanredni profesor sociologije na Bugarskoj akademiji nauka. On je naveo da je Bugarska imala problem sa ruskim špijunima koji su uhvaćeni, ali nema podataka da su imali nameru da utiču na izbore.
– Glavni način na koji Rusija pokušava da utiče na bugarsku politiku nisu izbori nego lobiranje kroz lokalne partije koje su naklonjene Rusiji. Vladajuća stranka uglavnom balansira u interesima prema NATO i gleda da ne razgnevi ruske političke lobiste – zaključio je Čolakov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.