Biber: SNS doprinela jačanju desnice koja služi da Vučić deluje kao umerenija opcija

Biber, profesor Univerziteta u Gracu, rekao je za Glas Amerike da su desničarske partije sa jedne strane iskoristile rat u Ukrajini, zasnivajući kampanju na proruskoj platformi, ali da je „značajnu ulogu“ u njihovom uspehu imala i SNS.

„Postoje dve dimenzije, jedna je sigurno rat u Ukrajini i celo to pitanje konfrontacije Zapada i Rusije, i onda se tu aktivirala ekstremna desnica i antizapadne stranke. Tu značajnu ulogu ima i SNS koja u kampanji nije izabrala prorusku poruku, nego da će sačuvati mir i stabilnost, i kako želi da nastavi dobar odnos i sa Rusijom i sa EU, ali nije otvoreno podržavala rusku politiku“, kazao je Biber.

Naveo je da su „taj prostor koristile stranke ekstremne desnice“ jer prorusko političko raspoloženje u Srbiji postoji i pre rata u Ukrajini. Dodao je da je „to nešto što je vladajuća stranka godinama gajila kroz svoje medije“ i da je uspeh desničara „suštinski rezultat neke atmosfere koja je proizvod vladajuće stranke“.

Biber ocenjuje da novi raspored snaga na desnici odgovara aktuelnom predsedniku Srbije, iako se on u izbornoj noći požalio da se Srbija „dramatično pomerila udesno“.

„To što smo čuli od Vučića u izbornoj noći, da je ojačala desnica, je njegovo opravdanje zapadnim partnerima zašto neće da uvede sankcije Rusiji. Njemu to olakšava neke stvari, jer se predstavlja kao umerenija opcija, opcija koja je u sredini. Ima još radikalnijih, i ako Zapad njega ne podrži, doći će još radikalnije snage na vlast“, rekao je Biber.

On je kazao i da je pitanje koliko će Zapad još imati razumevanja za Vučićevo neuvođenje sankcija Rusiji, budući da su izbori prošli.

„Do sada još nismo dobili jasnu poruku iz EU da insistira da Srbija Rusiji uvede sankcije. Na primer, austrijski kancelar je bio u Srbiji pre dve nedelje i iskazao razumevanje za srpski stav i nije otvoreno kritikovao tu poziciju. Naravno, svi su očekivali da će posle izbora biti malo pojačan taj pritisak, pitanje do koje je mere EU jedinstvena u tom stavu“, naveo je.

Biber je ukazao da je glavno pitanje koliko dugo će trajati rat u Ukrajini i da li će EU insistirati na oštrijim sankcijama i na pridruživanju partnera sa Zapadnog Balkana tim kaznenim merama.

„Ako to ne bude, onda Vučić može da nastavi sa tom politikom. Ali, mislim da će se pritisak povećati i EU može sad da kaže – dali smo vreme, pokazali smo razumevanje jer je u predizbornoj trci teško insistirati na sankcijama i sada je vreme da nastavimo dalje. Ja očekujem da će tako biti, ali videćemo da li će zaista“, dodao je.

Biber je rekao i da su evrointegracije „odavno fraza“ i dodao da „ne vidi nikakav napredak“ na evropskom putu Srbije.

„EU otvori ponekad neke klastere, ali svi znamo kakvo je stanje vladavine prava i demokratije u Srbiji. Naravno, biće poslanika koji će biti aktivniji, da pokažu više svoje orijentacije prema EU i demokratiji, ali će oni biti u manjini. Jasno je da buduća vlada i skupština neće nastaviti sa tim procesom, osim što će formalno raditi nešto na evropskim integracijama, ali znamo da je to samo fraza“, kazao je Biber.

Dodao je da će „sa tim, nažalost, moći da se nastavi dok ne stigne poruka iz EU da je to prazno i da nema sadržaja“.

Upitan da li je sa budućom vladom Srbija bliža Rusiji ili EU, Biber navodi da je „bliža sebi“.

„Vlada će nastaviti da pokušava da učvrsti dominaciju SNS i Aleksandra Vučića, ali da li je to proruski, prokineski ili proevropski put, njima je svejedno. Oni pokušavaju da drže sve mogućnosti otvorene, ali imaju tu uvek i ‘drugu Rusiju’, a to je Kina“, rekao je stručnjak za Balkan.

Biber je dodao da Kina „može da igra sličnu ulogu kao Rusija“ ako Srbija bude morala da smanji dobre odnose sa Moskvom.

„Ako stvarno moraju da smanje dobre odnose sa Rusijom, postoji drugi autoritarni, antizapadni partner koji ima stolicu u Savetu bezbednosti i može da spreči priznanje Kosova. Ima alternative van Rusije, što ne znači da će se Srbija okrenuti evropskoj politici. Očekujem da i dalje drže sve opcije otvorenim, nažalost“, naveo je Biber.