„Međunarodni sud pravde već presudio da nema osnova“: Sagovornici Danasa o najavi ministra BiH da će od Srbije tražiti isplatu ratne odštete

To je politička izjava, ocenjuju sagovornici Danasa, i dodaju da za obe stvari koje pominje Konaković već postoje pravosnažne presude suda u Hagu i da nema novih momenata za obnavljanje tih procesa.

„Ova stvar je presuđena i ne verujem da bi Sud prihvatio da se ponovo bavi pomenutim stvarima, uključujući i nadoknadu ratne štete od strane Srbije. Naime, u presudi Međunarodnog suda pravde navedeno je da nema osnova za nadoknadu štete od strane SR Jugoslavije. Nema tu novih momenata za pokretanje revizije presuda“, kaže za Danas Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose.

Osim toga, kako kaže, rok za reviziju presude za Srebrenicu je istekao 2017, a rokovi u pravu su neumoljivi činioci.

„Međutim, treba imati u vidu da je od skoro jedan broj stručnjaka za međunarodno pravo izašao sa tezom da bi BiH mogla da obnovi ove procese, ukoliko bi našla neku prijateljsku zemlju da to uradi u njeno ime. Kao u slučaju Južna Afrika protiv Izraela u vezi sa događanjima u Gazi. To su, ipak, potpuno različiti pravni slučajevi. Da li će se BiH, međutim, odlučiti da traži nadoknadu ratne štete od Srbije, po posebnom zahtevu, to je teško ne samo pravno pitanje, s obzirom da se i o tom pitanju Sud u Hagu već izjasnio“, objašnjava sagovornica Danasa.

Bivša ambasadorka smatra da treba imati u vidu da je Rusija najavila da će tražiti sazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN u vezi sa podnošenjem Rezolucije o Srebrenici u GS UN, što predstavlja pokušaj Rusije da Generalna skupština ne raspravlja o Nacrtu pomenute Rezolucije. Verovatno misle, kako naša sagovornica ističe, da možda mogu da se pozovu na član 12 Povelje UN, da Generalna skupština ne može da se bavi nekim pitanjima, dok o njima ne raspravlja Savet bezbednosti.

„Sve ovo oko Rezolucije o Srebrenici, posebno saznanje da je čitav proces pokrenut pre šest meseci i da Srbija nije imala saznanja o tome, kao i same aktivnosti koje je vodio predsednik Aleksandar Vučić u Njujorku s tim u vezi, ukazuje o postojanju dubokog nepoverenja između Beograda i Sarajeva, što nije dobra poruka za region. Uključenje Ruske Federacije u kontekstu sprečavanja, odnosno otežavanja da se o ovoj Rezoluciji raspravlja u Generalnoj skupštini, dodatno će ojačati retoriku između Beograda i Sarajeva“, ocenjuje Latinović.

Ona podseća da Evropska unija traži od država regiona da vode računa da ne koriste ne konstruktivan, zapaljiv rečnik u međusobnoj komunikaciji.

„S druge strane, izjava Konakovića da će BiH tražiti ratnu odštetu od Srbije, predstavlja reagovanje na aktivnosti predsednika Vučića tokom boravka u Njujorku protiv podnošenja ove Rezolucije, te ne treba isključiti ni nova ‘iznenađenja’ koja bi mogla da učini druga strana“, zaključuje Latinović.

Sagovornici Danasa primećuju da preti nova eskalacija odnosa između Bosne i Hercegovine i Srbije i da nas na to upućuje retorika koja dolazi sa jedne i druge strane. Tu svakako treba svrstati izjavu Milorada Dodika koji poručuje Sarajevu da je spreman da im plati dve milijarde obeštećenje, da im preda Potočare teritorijalno, jer nema načina da žive zajedno.

„Plan je ako svi naši napori ne uspostave korektan sistem odnosa da se razdružimo sa Federacijom BiH. Podvala je priča o secesiji”, rekao je Dodik i dodao da ne mrzi muslimane, ali da neće da udiše zrak s političkom strukturom koja njegovom narodu nameće etiketu genocidnog.

„Nemojte pokušati da uđete u prostor RS, provest ćete se kao bosi po trnju”, poručuje Dodik , uz terciranje Alekandra Vulina iz Beograda da „robove kakav je Konaković, ne poštuje ni njihov vlasnik“.

„Jer, ako ti Srbi odgovore kako tražiš i kako zaslužuješ, dok gazda ne stigne da te brani, može ti biti predugo“, poručuje Vulin Konakoviću.

„Strasti nikako da se smire i da odnosi između dva suseda i dve države krenu putem toliko potrebne normalizacije, da se ne tako mali otvoreni problemi unutar BiH i između BiH i Srbije počnu rešavati u duhu dobrosusedstva i konstruktivnog dijaloga, otvorenih pregovora, demonstracije političke volje“, kaže diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Srećko Đukić.

Osvrćući se na najavljenu revizija presude u sporu sa Srbijom „za genocid“ i „za nadoknadu ratne štete, Đukić kaže su ti sporovi vođeni i završeni, presude su donete, rokovi za žalbe, reviziju su istekli.

„BiH strana, treba podsetiti, pokušala je da izvrši reviziju procesa 2017. upravo onoga što je u svojoj izjavi najavio Konaković. Tada je bio nekredibilan sudski zastupnik, a nije bilo nikakvih novih argumenata koji bi podstakli reviziju sudskog procesa. Takođe revizija je tražena samo od strane bošnjačkog člana Predsedništva, bez saglasnosti sva tri člana Predsedništva BiH. Teško je očekivati da se u tom pogledu bilo šta izmenilo. Bar Konakovic javno ne navodi ni jedan novi argument pravne prirode koji bi poslužio kao osnova za reviziju sudskog procesa „, objašnjava sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima to je čisto politička izjava Konakovića, koja je mogla da referira na neki drugi politički oslonac, a ne samo na rezoluciju koja se u UN priprema o Srebrenici.

„Teško je očekivati da se u narednom periodu može pojaviti neki novi materijalnih dokaz i saglasnost kolektivnog „šefa države BiH“ za reviziju, jer da postoji bio bi poznat u javnosti. Isključena je dakle mogućnost da se oko obnove tužbe protiv Srbije može postići konsenzus u Predsedništvu BiH. Konakovićeva izjava je političke prirode i reakcija na angažovanje zvaničnika Srbije povodom izglasavanja rezolucije o Srebrenici u GS OUN“, zaključuje Srećko Đukić.