BiH pod NATO kišobranom

Sagovornici Omera Karabega bili su Ivana Stradner, savetnica Fonda za zaštitu demokratije iz Vašingtona, i Vedran Džihić, predavač na Fakultetu političkih nauka u Beču.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nedavno je poručio da NATO razvija set mera posebno skrojenih za BiH?

IS: S obzirom da već godinama vidimo destabilizaciju BiH i nedovoljan angažman Evropske unije, NATO je u ovom trenutku jedini ko može da garantuje bezbednost BiH. Stoltenbergova poruka je kredibilan signal da Zapad brine o Balkanu, a BiH je veoma ugrožena zbog secesionističkih pretnji Milorada Dodika.

VDŽ: Do početka rata u Ukrajini 24. februara imao sam osjećaj da Zapad ima pasivan odnos prema cijelom području Zapadnog Balkana, pa tako i prema BiH. Puštali su lokalne elite da mešetare, da igraju lokalne igrice i nisu bili svjesni da negativni uticaj, koji je dolazio iz Rusije i nekih drugih zemalja, može ozbiljno da ugrozi zapadne sigurnosne interese. Nakon 24. februara ušli smo u novo računanje vremena. Došlo je do otvorene konfrontacije između Zapada i autoritarnih država kao što su Rusija i Kina. Zapadu, EU i NATO savezu postalo je jasno da će na područjima, kao što je ZB gdje postoje dodirne tačke između Rusije i Kine i demokratskog, zapadnog svijeta, doći do zaoštravanja. BiH se od 1995. nalazi u sigurnosnoj zoni Zapada, ima trupe EU i mandat NATO na svojoj teritoriji, ali i snažan uticaj Rusije koja želi da od BiH napravi disfunkcionalnu državu. U tom kontekstu Stoltenbergova poruka imaće jako važan strateški uticaj na ono što će se događati u BiH.

Odmah je vrlo oštro reagovao Dodik, koji je rekao da NATO nema nikakvu ulogu u BiH i da nije čuvar njenog integriteta i suvereniteta?

IS: Takva Dodikova retorika nije nikakvo iznenađenje, on samo reflektuje retoriku Kremlja, a Kremlj već godinama priča kako je širenje Zapada ka Rusiji velika opasnost i pretnja što apsolutno nije tačno. Bilo kakva odluka, koja se tiče NATO u BiH, nailazi na veliko negiranje Dodika i ljudi koji ga podržavaju. I ruska ambasada u BiH je veoma oštro kritikovala bilo kakvo uplitanje NATO u region i slala gomilu pretnji. Naravno da NATO ima veliku ulogu što se tiče bezbednosti jer EU nije konzistentna u svojoj politici prema Balkanu, pa tako i prema BiH. Previše je tu bilo šargarepa, a vrlo malo kazni i štapa. Balkan, posebno BiH, služe Rusiji kao dodatni front. Ali ne zato što Rusija želi da šalje tenkove na Balkan i da osvoji novu teritoriju već da bi pojačala etničke tenzije kako bi na Balkanu nastao haos, pa bi Evropa bila uvučena u rešavanje novih konflikata. Ne mislim da bi moglo da dođe do sukoba poput onih iz 1990-ih godina, ali bilo kakve tenzije i eskalacije odvlače pažnju od rata u Ukrajini što je Putinov cilj.

VDŽ: Dodik je već odavno napustio okvire razumne, demokratske i konstruktivne politike i koristi svaku priliku da opstruira, a u posljednje vrijeme je sve češće advocatus diaboli Kremlja i Putina. Suštinsko je pitanje kako će se Zapad postaviti prema Dodiku, odnosno kako će NATO garantovati da BiH bude sigurna. Nakon 24. februara NATO je povukao nekoliko važnih poteza. Prvi je bio pojačavanje trupa EUFOR u BiH. Bilo je i nekoliko jasnih demonstracija sile NATO na nebu BiH, u kojoj je mnogo drugačija situacija nego u Ukrajini, jer NATO ovde ima vojnike na terenu i u svakom momentu može da pojača te trupe, pa je manevarski prostor Rusije mnogo manji.

Kako tumačite nagli porast interesovanja američkog Kongresa za BiH?

IS: Više od dve decenije Amerika nije bila zainteresovana za Balkan zato što je posle ratova 1990-ih i tzv. demokratske revolucije u Srbiji 2000. Balkan bio prepušten EU. Poslednjih godina zbog kineskog i ruskog uticaja Balkan je ponovo postao veoma zanimljiv Americi pre svega kao pretnja miru u Evropi.

Dolazi li BiH na listu američkih prioriteta?

IS: Mi u Americi trenutno imamo mnogo većih problema nego što je Balkan. Imamo probleme sa Rusijom i Kinom, a i unutrašnje probleme. Balkan je samo deo problema koji se tiče pokušaja Rusije i Kine da destabilizuju Evropu i tako utiču i na sigurnost SAD. Mislim da je Balkan pre svega evropsko pitanje kojim treba da se bavi EU, a ne SAD. A da li je Balkan glavni prioritet SAD? Daleko od toga. Priroritet je u kontekstu velikih geostrateških pitanja koja se tiču Kine i Rusije.

VDŽ: Jasno je da Balkan ne može biti američki top prirotet, ali jeste među strateški važnim regijama za američku administraciju. Međutim, neovisno od toga da li je Balkan američki prioritet ili ne za mene je glavno pitanje da li postoji zajednička talasna dužina između Vašingtona i Brisela. Za mene je bitno kako Amerika vidi BiH – kao građansku državu i demokratsko društvo zasnovano na vladavini prava i ravnopravnisti svih koji žive u toj državi ili pokušava da promovira neku vrstu kompromisa koji bi održao u životu etnopolitičku BiH koja se pokazala disfunkcionalnom jer stalno proizvodi krize. Mislim da bi američka administracija mogla da zaviri u rezoluciju njemačkog Bundestaga o BiH koja je nedvosmislena po tom pitanju. Ako bi se Amerikanci našli na istoj liniji sa Berlinom, to bi bilo veoma dobro za budućnost BiH.

 Pretpostavimo da Dodik proceni da je došao trenutak da krene u otcepljenje Republike Srpske. Da li bi u tom trenutku NATO reagovao i poslao trupe ne čekajući nikakva odobrenja?

IS: Da li bi NATO poslao trupe ili ne – ne znam, ali se nadam da bi takav korak bio preduzet. To što je Nemačka poslala dodatne trupe u misiju EUFOR, što je Velika Britanija poslala stručnjake za borbu protiv ruskih dezinformacija, kao i razne vojne vežbe – sve su to kredibilni signali Dodiku kao i Rusiji šta će se desiti ako RS krene u otcepljenje.

VDŽ: Prije svega mislim da se ta najavljena secesija ili „secesija u najavi“ o kojoj slušamo niz godina najvjerovatnije neće desiti u skorije vrijeme pošto Dodik zna da sabere plus i minus i da shvati da bi u secesionističkom poduhvatu bio sam.

Da li je BiH pod NATO kišobranom?

IS: Apsolutno da. NATO je povodom tenzija oko Kosova rekao da je spreman da reaguje na bilo kakvu destabilizaciju. Mislim da bi takav stav imao i kad je u pitanju BiH.

VDŽ: Mislim da je BiH pod NATO kišobanom. Ali možemo imati stabilnu sigurnosnu situaciju u BiH i u isto vrijeme totalni politički, društveni, ekonomski i socijalni haos u zemlji. Tu agoniju vidimo nekoliko zadnjih mjeseci. Zbog toga su centralna pitanja za BiH političke prirode. NJihovo rješenje iziskuje konsenzus Vašingtona i Brisela bez koga BiH ne može krenuti naprijed.