Zašto je Bil Klinton Dan nezavisnosti SAD proveo u Tirani?

Klinton je iz Tirane pozvao na rešenje krize na Severu Kosova, istakavši da su Srbi napravili grešku što nisu učestvovali na poslednjim lokalnim izborima, te da je Albancima sada lako da pokušaju da iskoriste trenutak i „naprave poentu“.

Ipak, poručio je da je u ovom trenutku prava stvar – zaustaviti „ovu glupost“.

Balša Božović, predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije kaže za Danas da je Albanija u geopolitičkom smislu uzela primat na Zapadnom Balkanu i iskoristila srpsko-kosovski problem da se nametne kao najvažniji saveznik zapada u regionu.

– Albanija ima izuzetno bliske odnose sa Turskom, čije je prisustvo u regionu sve veće, posebno od kada je poslala 1.000 mirovnih vojnika na Kosovo. Zatim u odnosima Srbije i Kosova igra neutralnu ulogu i pokušava da se nametne svojom konstruktivnošćuu. Čak je premijer Edi Rama osetio trenutak za lansiranje i predloga Nemačkoj i Francuskoj koji se tiče finalnog rešenja kosovskog čvora. To samo govori da je Albanija visoko kotirana i među samim članicama EU kada je u pitanju region – smatra naš sagovornik.

Kako dodaje, „setimo se i poruka i pritisaka koje je vlada Albanije imala prema Srbiji kada je u pitanju oslobađanje tri kosovska policijaca uhapšena na granici Kosova i Srbije“.

– Albanija tu sve vreme pokazuje ambiciju da upravlja procesima i da se i Kosovu i Srbiji postavlja kao stariji partner. Tu su i Sjedinjene Američke države. Nije slučajno što je baš Bil Klinton ukazao čast Albaniji posetivši je na dan američke državnosti kako bi podsetio da je Albanija svojom spoljnom politikom veliki oslonac američkoj diplomatiji, posebno u kriznim vremenima nakon pada pro američkog režima u Avganistanu, kada je Albanija ponudila da prebaci preko 1.000 izbegica iz Avganistana i obezbedi im azil i smeštaj. Za tu odluku, premijer Edi Rama je čak od Hilari Klinton primio i nagradu “global Pionir” u smislu velikom doprinosu savezništvu Amerike u kriznim vremenima – ističe Balša Božović.

Ono što ne može da se prećuti, napominje, jeste i inicijativa koju Albanija ima na Zapadnom Balkanu namećući regionalne inicijative poput “Open Balkana” u onoj meri u kojoj joj odgovaraju njenim interesima.

– Premijer Edi Rama je pre nekoliko dana rekao da je ta inicijativa ispunila svoju misiju i da je sada vreme za evropsku inicijativu “Berlinski proces”, koja je potpuno suprotstavljena Otvorenom Balkanu, čime je Otvoreni Balkan faktički završio svoje postojanje. To samo govori kolilo je spoljna politika Albanije dominantnija u odnosu na spoljnu politiku Vučićevog režima, koja pokušava preko deceniju da se prikaže kao stub na Zapadnom Balaknu, pa i šire, ali joj ne ide zarukom. Tome najviše doprinosi potpuna usaglašenost albanske spoljne i bezbednosne politike sa EU i NATO, o čemu Srbija još dugo, dugo može samo da sanja dok je na delu politika vojne i političke neutralnosti Aleksandra Vučića – zaključuje naš sagovornik.

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, kaže da je poseta Klintona Tirani vrlo značajna.

– Poruke koje smo čuli iz Tirane pokazuju rešenost SAD da neće dozvoliti dalje ugrožavanje mira u regionu, takođe i snažan pritisak na Srbiju da bez odlaganja prihvati/primeni ohridski sporazum. Klinton uživa ogroman autoritet u albanskom društvu, dobro je da od njega dobiju garancije da ZSO nije nova RS, time se stiču uslovi za lakšu implementaciju svega potisanog unazad deset godina. Pogrešno bi bilo tumačiti da je poseta planirana 4. jula radi posete svom čedu, kako to vide kvazi patrioti – zaključuje Vuletić.

Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, kaže za Danas da je bivši predsednik SAD posetio Albaniju u jednom veoma bitnom momentu i poslao veoma jaku i nedvosmislenu poruku, rekavši da „ovom ludilu treba doći kraj“, a aludirajući na stanje na severu Kosova i dijalogu Kosovo-Srbija.

– Smatram da je poruka kristalno jasna posebno za visoke zvaničnike na Kosovu da moramo naći put ka smirivanju situacije, održavanje lokalnih izbora u četiri opštine na severu, sprovođenje preuzetih međunarodnih obaveza i ići brzim koracima ka integracionom putu u EU i evroatlantskim uključenjima. Ko nije razumeo Klintona imaće zasigurno nesagledive političke posledice – zaključuje Šeholi.