Biljana Stojković za Danas o Evroprajdu, opoziciji, predsedniku države: Vučić je počeo da ide na živce čak i najvećim stabilokratama u EU

Znači verujete da će Vučić popustiti pred pritiscima iz inostranstva, da će šetnje biti i da će on iz tog popuštanja nastojati da izvuče neki politički poen?

Sve će to, naravno, biti uvijeno u foliju dubokog razumevanja za većinski anti-gej sentiment. Političkih poena će biti i s jedne i s druge strane. Klero-nacionalističke strukture i birači biće zadovoljeni odgovarajućom retorikom i još više će saosećati sa predsednikom na velikim mukama, a međunarodna zajednica će morati da pohvali organizacionu sposobnost vrhovnog vođe. Pri tome, jasno je i nama i EU da je upravo Vučić taj koji je kreirao čitav problem. Jedini zbunjeni u celoj priči su Vučićevi birači, ali cela predstava i jeste namenjena njima.

Koliko nas najava zabrane i kalkulisanje eoko Evroprajda udaljava od Evropske unije. Dolazak u Beograd najavili su brojni evropredstavnici?

Vučićeva pozicija na međunarodnoj sceni nije sjajna, posmatrano na duže staze. Počeo je da ide na živce čak i najvećim stabilokratama u evropskim strukturama. Naravno da je zabrana Evroprajda još jedan u nizu jasnih signala da se radi o političaru koji nema osećaj za ljudska prava i evropske vrednosti, što potvrđuje i njegova bliskost sa Orbanom, ali i Putinom i Erdoganom. Potresno je, naravno, to što nas njegovo delovanje udaljava od svake normalnosti, pa i od EU.

Hoćete li i vi u šetnju tog dana?

Ja ću sigurno biti u šetnji 17. septembra, a prisustvovaću i brojnim događajima koje će u Beogradu organizovati evropski zeleni i evropska socijal-demokratska grupacija.

Kako komentarišete to što se EU toliko zainteresovala za održavanje Evroprajda, a nije pokazala veliko zanimanje za neslobodu medija u Srbiji, pomanjkanje ljudskih prava, socijalne razlike?

Srbija je, pod vlašću naprednjaka, zaglavljena u raskoraku između istoka i zapada, zaustavljena u vremenu i dezorijentisana u pokušajima da opredeli svoju budućnost. Iako se deklarativno zalaže za evropske integracije, Vučiću su bliske anticivilizacijske vrednosti, kao što su negiranja medijskih sloboda i ljudskih prava, po čemu se sasvim solidno slaže sa Putinom. Ni jednom ni drugom suštinski nije u interesu da se Srbija okrene ka Evropi – Putinu zbog širenja ruskog uticaja, a Vučiću zbog očuvanja autokratske i kleptokratske vladavine. Čitavu deceniju gledamo podizanje i negovanje putinofilije, pa me ni najmanje ne čudi to što je Rusiji bio dozvoljen uticaj u organizaciji litije protiv Evroprajda. Vučić balansira između istoka i zapada zato što, čini mi se, još uvek nije sklopio potpunu sliku sopstvenog opstanka u dinamičnim međunarodnim okolnostima. Najmanje je zainteresovan za sudbinu Srbije i njenih građana.

Zašto je u sekularnoj državi, kakva je Srbija, tako važno mišljenje patrijarha Porfirija koji kaže da nam je Evroprajd veštački nametnut i potpuno suprotan sistemu vrednosti našeg naroda?

To je još jedan element u paketu proruskih tendencija koje živimo pod naprednjačkom vlašću. Ako Vučićevo balansiranje zamislimo na nekakvoj vagici, SPC je tegić na istočnom tasu. Taj tegić se, po instrukcijama Vučića, spušta i podiže kada je to njemu potrebno. Evroprajd je teg koji preteže na zapadnom tasu, pa je sada važno dodati još malo klerikalnih elemenata na istočni deo. U čitavom procesu stradaju građani sluđeni šizofrenim porukama. Naravno da Vučiću ništa ne znači pojam sekularnosti. U SPC on isključivo vidi još jedno sredstvo vladanja. Nije ga previše briga ni za mentalno stanje nacije.

Tako oštre stavove iz crkve, nismo od čuli po pitanju afera vezanih za Kačavendu i Pahomija. Nije li to licemerno?

Kačavenda i Pahomije su to mračno, licemerno lice koje nam SPC prečesto pokazuje. Crkva je postala sredstvo u rukama vladara sa kompenzacijom u enormnim finansijskim sredstvima koje dobija iz budžeta i mogućnošću da zataška skandale u sopstvenim redovima. Mnogi se ljudi pitaju da li je pored lukrativnih interesa u crkvi preostalo bilo šta od duhovnih vrednosti.

I dok Srbiju čekaju velike odluke, Srbija je praktično već više meseci obezgavljena i bez vlade. Šta su po vama razlozi za to odugovlačenje?

Složila bih se sa ocenama da postoje dva razloga za odugovlačenje u formiranju Vlade. Na prvom mestu je odlaganje odluke o sankcijama Rusiji, jer bez Vlade Vučić formalno ne mora da se opredeljuje po tom pitanju i ne mora da se muči balansiranjem gorepomenutih tasova vage. Drugi razlog je identičan razvlačenjima kojima smo svedočili nakon svakih izbora u protekloj deceniji. Jasno nam je da se naprednjaci ne mogu takmičiti svojim kompetencijama i stručnim kvalitetima za ministarska mesta. Kadrovska politika unutar radikalskih stranaka vodi se kroz kombinaciju poslušništva, ulizištva i obezbeđivanja dobiti za šefa, a to je odličan materijal za svakog autoritarnog vođu da svoje podanike disciplinuje i zlostavlja. Verujem da u svakom izmučenom i izmaltretiranom naprednjaku još uvek tinja nada da će baš on/ona biti izbor vođe, a što zlostavljanje bude duže trajalo, zahvalnost će biti veća.

Šta se novo može očekivati od izbora nove vlade na čijem čelu će biti ponovo Ana Brnabić?

Ne očekujem baš ništa novo od nove Vlade. Nastaviće da bude na usluzi svom šefu.

Na osnovu čega tvrdite da će predsednik Vučić u jednom trenutku biti prinuđen da uvede neke elemente sankcija Rusiji, ali da će nastojati da smanji štetu po sopstveni rejting time što će u tu odluku “uvući čitav parlament”?

Svoje mišljenje baziram na već opisanom balansiranju naprednjačke politike. Bez obzira na to što ga srce vuče ka autokratskom idolu Putinu, Vučić je svestan da finansije Srbije zavise pre svega od EU. Već sada su mnoge strane firme, koje već jesu u Srbiji, ili su planirale da ovde dođu, procenile da je politička klima loša za ulaganja. Ekonomija se u Srbiji snažno oslanja na strane investicije i ukoliko ne želi kolaps finansija, Vučić će morati da se politički približi zapadu. Naravno da će neravnotežu na svojoj političkoj vagici pokušati da savlada podelom odgovornosti sa drugim političkim akterima u parlamentu. Tako će tegić na zapadnom tasu biti lakši za njega.

Znači, ipak, će se zadržati na evropskom putu?

Ne isključujem, naravno, mogućnost da će potpuno napustiti evropski put ukoliko proceni da više nema podršku sa te strane. Ipak, čini mi se da za to još nije došlo vreme. On nije sklon ulaganju svih aduta na samo jednu kartu i to će uraditi tek kada bude sateran u ćošak.

Postali ste deo stranke “Zajedno”. Koliko ste angažovani u njoj?

Prilično sam se posvetila organizovanju stranke, jer verujem da se tu nalaze dobri ljudi sa poštenim namerama. Nas troje, kopredsednici stranke, podelili smo oblasti kojima se bavimo, ali se međusobno pomažemo i dogovaramo. Moje osnovno zaduženje odnosi se na utemeljenje leve politike, što i jeste razlog zbog kog sam ušla u stranku. Moje uverenje da se nova politika može formulisati i praktikovati raste svakog dana sa upoznavanjem novih ljudi među kojima su ugledne ličnosti i veliki stručnjaci spremni da pruže svaku pomoć. Nije moguće dovoljno naglasiti kolika je važnost mladih ljudi koji su nam pristupili. Na primer, u Novom Sadu imamo odbor sa članovima čiji je prosek godina manji od 30 i ti su se mladi ljudi već istakli u brojnim akcijama. U ovom društvu zaista ima puno kvaliteta; samo je potrebno da obrnemo igricu i da takve ljude podižemo i promovišemo.

Da li i dalje postoji Skupština slobodne Srbije i kako funkcioniše i da li je i ona na neki način sastavni deo Zajedno?

Skupština slobodne Srbije postoji i samostalno i kao savetodavno telo za politike Zajedno. Više puta sam rekla da se u SsS nalaze previše mudri i kvalitetni ljudi da bismo se svi, kao društvo, olako odnosili prema njima. To je vrednost koju imamo i moramo je negovati. Tokom jeseni, aktivnost SsS će postati ključna za razvoj politika u Zajedno, ali i šire.
Kako komentarišete to što se opozicija, odmah nakon izbora toliko podelila i može li to da bude korak ka smeni ove vlasti?
Svakome ko se makar malo udubio u politiku pre aprilskih izbora moglo je biti jasno da koalicije nisu bile napravljene po ideološkom ili vrednosnom principu, već po interesnom. Takve konstrukcije ne mogu da opstanu nakon izbora. Postojala su dva moguća puta u predizbornom grupisanju. Prvi je podrazumevao najširu koaliciju opozicionih stranaka i pokreta bez ideološkog kriterijuma. Potencijalni dobitak takvog udruživanja moglo je biti ogromno podizanje energije, nade u promenu i interesovanja birača. Drugi put organizovanja mogao je biti ideološki, ali se ni to nije desilo.
I šta vam onda govore podele nakon izbora?
Događaji nakon izbora otkrili su nam da je za neke stranke prihvatljivo da se prave dogovori sa SNS. Moguće je da će to biti dobra osnova za rašćišćavanje uloga u budućnosti i uklanjanje nekih aktera sa opozicione scene. Uvek je dobro kada je situacija čista. Moj stav je vrlo tvrd – sa Vučićem ne može biti dogovora, jer ne može se razgovarati sa onima koji su ubili moral, devastirali društvo, a državu pretvorili u kriminalnu tvorevinu. Ako želimo da menjamo sistem, a ne samo vlast, onda nema mesta dogovorima sa mračnom stranom.