Bilt i Petrič različito o Kosovu

Karl Bilt, bivši premijer Švedske i visoki predstavnik za BiH, protivnik je bilo kakvih promena postojećih granica, koristi dobro poznatu dosadašnju terminologiju i podelu otvoreno vidi kao igranje sa vatrom koja može biti opasnost za ceo region, navodi Blic, prenoseći Biltove ocene u autorskom tekstu za Vašington post.

Za Bilta su novi predlozi podela recept za „geopolitičku nestabilnost“, „otvaranje Pandorine kutije” i rizik za budućnost i mir u Bosni i Makedoniji.

„Kad se radi o budućnosti Balkana, došlo je do predloga novih podela u regionu, što je recept za geopolitičku nestabilnost. Diskretno, srpski i albanski politički lideri istražuju mogućnost da pomire svoje razlike razmenom teritorija“, piše bivši švedski premijer za Vašington post.

On podseća kako ideja pomirenja podela razmene teritorija „cirkuliše već godinama u Beogradu“, uz ocenu da je „nedavno privukla pažnju u rukovodećim albanskim krugovima“.

„Do sada, politika i EU i SAD bila je veoma jasna: granice kakve su bile u staroj Jugoslaviji treba da ostanu na mestu, a rešenja treba tražiti u njihovom okviru. Daljom balkanizacijom Balkana region bi se otvorio za nove konflikte i prolivanje krvi“, napisao je Bilt.

On upozorava da će, sve dok ne postoji normalizacija odnosa između Srbije i Kosova, to pitanje ograničavati potencijal obe zemlje i stabilnost u regionu.

Za razliku od Bilta, austrijski diplomata Volfgang Petrič, nekadašnji specijalni izaslanik EU za Kosovo i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH, sugeriše da bi se kosovski problem mogao rešiti izvesnim geografskim korekcijama.

Petrič ne koristi nijedan od termina koji su trenutno u opticaju – ni podelu ni razgraničenje. On koristi terminologiju „administrativna kozmetička korekcija“.

„Ako do toga uopšte dođe, reč je o manjim kozmetičkim korekcijama koje bi uticale na manji broj sela u okolini Bujanovca i Kosovske Mitrovice“, tvrdi Petrič.

Te „kozmetičke korekcije“, uveren je Petrič „neće menjati etničku strukturu bilo koje države, te stoga neće biti mesta negativnim efektima“.

„U pitanju je ‘novi realizam’ Balkana… Stoga, podržimo dogovor na liniji Tači-Vučić. Bolno sam svestan, to je razočaranje za nas stare ‘balkanske ruke’. Ali hej, vremena se menjaju“, podseća Blic na Petričev članak kojim je odgovorio na tekst američkog političkog analitičara Danijela Servera, protivnika podele Kosova, uverenog da bi takav potez doveo do niza negativnih efekata.

Petrič je svoj stav dodatno objasnio za Blic rekavši da je „krajnje vreme da se finalizuje međusobno prihvatljivo rešenje, posebno kako bi se podržali etnički Srbi na Kosovu, sa obe strane Ibra“.

„Čak i nakon manjih korekcija Kosovo bi, kao i Srbija, ostale multietničke države sa jednakim pravima i odgovornostima. Dugo sam se zalagao kao stvar principa za prihvatanje svih postojećih granica, i i dalje se zalažem. Ali, u retkim prilikama treba razmisliti dva puta“, rekao je Petrič, kaže nekadašnji austrijski ambasador u Beogradu, aludirajući da bi se u slučaju podele u stvari radilo o „manjim administrativnim korekcijama“.

Petrič sugeriše kako bi UN, OEBS i ponajviše EU, morale da pomognu da se napiše sveobuhvatni sporazum po najvišim evropskim standardima u kojem bi se jasno stavilo do znanja da takve administrativne korekcije praktično važe samo za Kosovo, a ne i za ostale zemlje u regionu.

„Niko drugi – ni u Bosni, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Albaniji… ne bi dobio pravo da iznese slične dogovore. Naprotiv, to bi pomoglo u pronalaženju sličnih lokalnih i bilateralnih rešenja u izolovanim graničnim sporovima u bivšoj Jugoslaviji poput onog koje vode Hrvatska i Slovenija oko pristupa Jadranskom moru i drugi“, objasnio je svoj stav Petrič.