Birodi i Transparentnost: Novi Zakon o sprečavanju korupcije ne rešava probleme društva 1Foto: N1

Novi Zakon o sprečavanju korupcije neće rešiti suštinske probleme korupcije u društvu, složili su se danas Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja i Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

Oni su za N1 rekli da zakon nije razvlastio partijsku državu, a državnim automobilima će se i dalje ići na stranačke mitinge.

Minić je rekao da je usvojeni zakon gori od rešenja koje se pojavilo 2016. godine, ali da su učinjena neka poboljšanja u odnosu na rešenje iz 2018. On je dodao da je Ministarstvo pravde, kao predlagač, ostalo gluvo i nemo za rešenja i sugestije koje se godinama predlažu.

Gavrilović je naveo da novi Zakon o borbi protiv korupcije, koji je ove sedmice usvojen u Skupštini Srbije predstavlja nastavak u industriji propisa u Srbiji i još jedan zakon koji neće rešiti problem zbog kog je i donet.

Vlada Srbije tvrdi da taj zakon proširuje ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije, dok Gavrilović ističe da je zakonom propuštena šansa da se razvlasti država.

„Zakon ne ispunjava nameru da garantuje nezavisnost Agencije za borbu protiv korupcije. Način izbora direktora i članova Veća i dalje garantuje politički uticaj. Imate situaciju da će komisija koju napravi Pravosudna akademija da napravi evaluaciju kandidata koji su se javili na konkursu, i umesto da to bude finalna odluka koju će Skupština da prihvati, mi ćemo opet imati to da će odluku doneti partijska većina u Skupštini“, rekao je Gavrilović.

Minić je istakao da samo donošenje zakona predstavlja apsurd koji ilustruje apsurdnost u državi.

„Zakon je usvojen po hitnom postupku sa obrazloženjem da moraju da se ispune preporuke GREKO iz četvrte evaluacije. A u četvrtoj evaluaciji, izmedju ostalog, stoji predlog da se hitna procedura primenjuje samo kao izuzetak, a ne kao pravilo. A čemu ta hitna procedura s obzirom da su preporuke trebalo da se usvoje 2016. godine, pa je dodat rok do kraja 2019, a ovaj zakon počinje da se primenjuje početkom 2020“, pitao je Minić.

Sa tim se slaže i Gavrilović, koji je istakao da je zakon zbrzan, iako je njegovo donošenje trajalo šest godina. Kako je podsetio, Strategija za borbu protiv korupcije je istekla, a u članu 53 Zakona piše da će se on odnositi i na javne funkcionere koji učestvuju u privatizaciji, iako je ona završena.

Ono što je novina u zakonu je ovlašećenje koje je dato Agenciji za borbu protiv korupcije da daje mišljenje na propise i procenjuje antikorupcijske rizike na propise i postupanje u organima.

Gavrilović je rekao da je Agencija i do sada radila to, ali pro bono, da bi se potom desilo da njen rad kritikuje tadašnji ministar pravde Nikola Selaković, optužujući je da opoziciji daje materijal da kritikuje vladu. On je kazao da je to ovlašćenje u načelu dobro, ali da je društvu u Srbiji „sviklo i počiva na korupciji“.

„Glavni akter korupcije su političke stanke i dok im ne nametnemo obavezu da imaju svoj sistem za borbu protiv korupcije, mi nećemo rešiti to pitanje. Sva nova rešenja će biti besmislena“, rekao je on.

Minić je naveo da uvek postoji „ali“, pa i u ovom slučaju. Agencija može da procenjuje, ali zakon kaže da to važi za propise koji su posebno rizični na korupciju, objašnjava on.

Novina u odnosu na prethodni zakon je i to što Agencija za borbu protiv korupcije sada može da postupa po anonimnoj prijavi. Minić sumnja da će građani samostalno otkriti neku aferu koju već nisu otkrili mediji i o njoj izveštavali. „Pa sama Agencija je otkrila mnogo o čoveku koji je danas ministar finansija, a tužilaštvo nije postupalo“, podsetio je on.

Deo zakona za koji je javnost posebno zainteresovana je upotreba državnih resursa u stranačke svrhe, kao i funkcionerska kampanja. Gosti „Novog dana“ N1 televizije podsećaju da to što se predstavlja kao novina već postoji u prethodnom zakonu, koji se i dalje primenjuje, a da problem funkcionerske kampanje nije ni dotaknut.

„Zakon važeći propisuje isto što i novi, da funkcioner ne može da korsti javne resurse za promovisanje partije i da mora naglasi da li govori u ime partije ili ime države“, ističe Minić i podseća da je Agencja do sada u nekoliko slučajeva ekletantnog kršenja pravila donosila mišljenje da je sve bilo u redu.

On objašnjava da funkcionerska kampanja predstavlja izliv ljubavi prema „pešačkim prelazima, pilićima i djacima“.

Zakon je, prema njegovim rečima, mogao da reguliše da tokom izborne kampanje nema vanrednih isplata socijalnih davanja ili otvaranja škola ako je to moguće uraditi i kasnije, ali da to nije uradjeno.

Gavrilovič i Minić saglasni su da zakon neće rešiti probleme iz prakse, kao što je upotreba državnih automobila u stranačkim kampanjama.

„Prilikom razmatranja ovog pitanja, Agencija se pozvala na uredbe vlade o korišćenju automobila za javne potrebe i ko može da koristi automobil tokom 24 sata, a ko iz bezbednosnih razloga može da ga koristi stalno. Agencija je donela tumačenje da mogu svi sve vreme. Sada imate da po predizbornim mitinzima kruže službenim vozilima“, napomenuo je Gavrilović.

„U Srbiji postoji simulacija borbe protiv korupcije. Imamo proizvodnju papira. Na žalost u tome učestvuju medjunarodne organizacije. Svako ima svoj interes, vlast da simulira, međunarodne organizacije da realizuju svoje projekte, a građani prihvataju korupciju da bi preživeli. To je trojstvo koje od ove države pravi feud iz koje po sociološkoj pravilnosti ono što valja odlazi. Bojim se da ćemo postati sociološka deponija gde će ostati bolesni, ubogi i korumpirani“, istakao je Gavrilović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari