Birodi: Skoro dve trećine građana koji gledaju Telekom dalo glas Aleksandru Vučiću 1Foto:Pixabay/ RonPorter

Skoro dve trećine građana, odnosno 64 odsto, koji televizijski program prate preko Telekoma glasalo je za Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, za razliku od 31 odsto gledalaca kojima je kablovski operater SBB, pokazalo je istraživanje Biroa za društvena istraživanja (Birodi) u koje je Glas Amerike prvi imao uvid.

Najjači Vučićev protivkandidat Zdravko Ponoš je dobio podršku 15 posto korisnika Telekoma i 36 odsto korisnika SBB-a, a zanimljivo je i su korisnici usluga SBB-a u daleko većoj meri glasali i za Miloša Jovanovića iz Novog DSS, 16 odsto, naspram devet odsto gledalaca Telekoma.

Kada se pogledaju parlamentarni izbori, rezultati ovog istraživanja su gotovo identični: SNS je kod gledalaca koji TV prate preko Telekoma dobila 45,9 odsto glasova, a kod gledalaca sa SBB-a 23 odsto. Ujedinjeni za pobedu Srbije su dobili 15 odsto glasova korisnika kojima je Telekom provajder i 24,3 odsto onih kojima je provajder SBB, dok je za SPS glasalo 11,9 odsto gledalaca Telekoma i 5,9 odsto gledalaca SBB.

Prema rečima programskog direktor Birodija Zorana Gavrilovića, najveća razlika zabeležena je kod liste “Moramo” – svega 2,5 odsto gledalaca Telekoma dalo je glas toj političkoj opciji, dok je kod gledalaca SBB-a “Moramo” dobila 13,8 odsto glasova.

“Ljudi koji koriste Telekom manje su tolerantni prema demokratiji i više vole čvrstu ruku. Naše istraživanje je pokazalo i da korisnici Telekoma u većoj meri podržavaju vlast, za razliku od korisnika SBB-a”, rekao je Glasu Amerike Gavrilović.

On je dodao da ovo istraživanje pokazuje zbog čega se vlast dosta trudi da se smanji gledanost SBB-a kao kablovskog operatera,

“Verujem da u upitnicima koje rade agencije za potrebe vladajuće stranke postoji i ovo pitanje i sigurno da oni to znaju, ali je očito da predstavljanje tih rezultata u javnosti nije povoljno i o tome se ćuti i to se ne prikazuje. Mi smo odlučili da napravimo ovo istraživanje i da s njim izađemo u javnost, jer ako nema javnosti i slobode medija, istraživanja javnog mnjenja postaju mehanizam za legalizaciju cenzure i autocenzure u društvu”, kaže Gavrilović.

Inače, ovo istraživanje je rađeno od 28. jula do 14. avgusta, a terensku anketu u okviru omnibus istraživanja na uzorku od 1.218 ispitanika je uradila agencija “Sprint insight”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari