Biščević: Najveće opterećenje u odnosima Srbije i Hrvatske predstavlja reciklaža retorike prošlosti

Biščević je u intervjuu za nedeljnik Hrvatska riječ rekao da „Očigledno, mnogo toga još treba učiniti do pune, stvarne normalizacije“.

On je podsetio da najveće opterećenje odnosima između Srbije i Hrvatske predstavlja „neprekinuta reciklaža retorike prošlosti“.

„Živeli smo zajedno u raznim državnim tvorevinama, uvek u latentnim ili otvorenim napetostima ili sukobima. Nismo se valjda rastali da bismo se i dalje svađali! Dakle, nužno je shvatiti i zajednički raditi na stvaranju nove paradigme hrvatsko-srpskih odnosa, oslonjenu o evropske standarde i vrednosti“, kazao je Biščević.

Prema njegovim rečima, srpsko-hrvatski odnosi na nivou privrede, kulture, međuljudskih kontakata funkcionišu, što samo potvrđuje da politike treba da stvaraju novu paradigmu hrvatsko-srpskih odnosa.

„Treba ‘zastati’ i svaka strana treba da se zapita, prvo: ima li koristi od nedoglednog produženja sadašnjeg stanja i, drugo: šta činiti da se pokrene proces novog poimanja i osmišljavanja uzajamnih odnosa“, naveo je Biščević.

Ocenio je da se hrvatska manjinska zajednice u Srbiji ne oseća i ne živi u istim uslovima kao srpska u Hrvatskoj, od političke zastupljenosti do sprovođenja Sporazuma o zaštiti manjina u svim zajednički preuzetim obvezama.

„Jasno je da hrvatska zajednica ovde živi i deluje u teškim uslovima. S jedne strane, prevladavajući javni, medijski, delimično i politički odnos spram naše manjinske zajednice, s druge strane izostanak institucionalne podrške“, rekao je Biščević.

Govoreći o rešavanju pitanja granice između Hrvatske i Srbije na Dunavu, on je kazao da Hrvatska ostaje otvorena za bilateralni dogovor i nastojaće podstaći odgovarajuće stručne grupe da nastave rad, dok arbitraža kao uzajamno dogovoreno rešenje dve susedne države uvek ostaje dostupna.

Komentarišući pitanje nestalih osoba, Biščević je rekao da nema dileme da je to jedno od najtežih i najosetljivijih pitanja, jer „nosi teške ljudske i humanitarne naboje“.

„Ono je, na mnogo načina, mera civilizacijske zrelosti i humanitarne spremnosti. Na žalost, stojimo u mestu… Previše sastanaka, premalo otvorenosti, previše deklaracija, premalo dosijea. Svojim srpskim sagovornicima prenosim potrebu da se ozbiljno usredotočimo na rešavanje tog pitanja, kako ono ne bi uticalo na srpske pristupne pregovore s EU“, kazao je hrvatski ambasador.

Biščević je rekao i da je „moguće da bi bilo korisno uključiti i međunarodne institucije da nam pomognu“.