Bisenić: Ciljevi Rusije su se promenili, rat bi mogao da potraje do polovine sledeće godine

Dragan Bisenićem je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a naveo da rat u Ukrajini ima šanse da se produži u narednih šest meseci, a možda i duže – do polovine sledeće godine.

„Ovaj rat ima sve šanse da se produži u narednih sigurno šest meseci ili do polovine sledeće godine, tim pre, što za sada ne postoji nikakva diplomatska inicijativa, niti traju bilo kakvi pregovori o primirju „, ocenjuje Bisenić.

Ukazuje da ratne operacije idu sporo ali uporno, i da su uglavnom prvi ishodi na strani ruske vojske.

„Rusija je uspela da ostvari neke teritorijalne uspehe na istoku i ono što je još važnije na jugu zemlje. U međuvremenu, ukrajinska vojska i ukrajinske snage dobijaju snažnu i ogromnu pomoć od Sjedinjenih Američkih Država i zemalja NATO-a što uvećava njene sposobnosti i da se odupru ali i da naprave neke ofanzivne napade kao što su to činili poslednje nedelje recimo kada je reč o Krimu ili napadima na Donbas i druge oblsti“, kaže Bisenić.

Teško je pretpostaviti, dodaje on, da je Krim dostižna tačka za ukrajinsku vojsku.

„Verovatno je Krim nepovratno otišao van Ukrajine. Međutim, ono što ukrajinske snage mogu da učine jeste recimo da pokušaju da povrate važan grad Herson, sad se borbe vode upravo na tom pravcu, koji predstavlja kopnenu vezu kopnene Ukrajine sa Krimom i obezbeđuje vodu za ovo ostrvo. U tom slučaju bi se položaj Krima značajno izmenio“, ocenjuje Bisenić.

Za sada, dodaje on, ne postoje znaci ni za kakav preokret bar kada je reč sa te strane.

„I zbog toga ruska strana govori da su se ciljevi Rusije geografski promenili zato što se i geografija promenila, misleći na to da će možda Rusija krenuti i dalje ka Odesi ili pokušaju da gospodari celom crnomorskom obalom Ukrajine“, kaže gost Jutarnjeg dnevnika.

„Sukobljene strane nemaju gotovo nikakvu komunikaciju“

Govoreći o mogućnosti pregovora kaže da u ovom trenutku nema ni naznaka diplomatskog rešenja rata u Ukrajini i nečega što bi moglo da se smatra potragom za rešenjem.

„Dok su u početku krize i francuski, nemački i drugi državnici nastojali da komuniciraju sa ruskim predsednikom Vladmirom Putinom, sada toga gotovo da nema i to sve ukazuje da će ovaj sukob jošpotrajati“, ocenjuje Bisenić.

Navodi da je ovo jedan od retkih sukoba koje smo imali prilike da vidimo kada sukobljljene strane nemaji gotovo apsolutno nikakvu komunikaciju ukoliko izuzmemo pregovore koji su vođeni o izvozu žitu i koje je turska strana posredovala.

Ukazuje i da svi predlozi polaze od toga da je potrebno zadržati nekakav status kvo. Na drugoj strani je kaže – politika da Ukrajina treba vojnim sredstvima da zaustavi i porazi Rusiju.

„U samoj EU postoji vidljiva podela na pristalice jedne ili druge opcije. Dok su tradicionalne zemlje EU, to jezgro koje je oko Francuske i Nemačke za prihvatanje statusa kvo kakav postoji i sada, druge države poput Baltačkih zemalja, bivših istočno-evropskih država zatim Poljske, Češke i drugih traže i politčki se zalažu za pobedu Ukrajne na vojnom polju“, navodi Bisenić.

Dakle, dodaje on, sve dok na ratištu ne bude neke odlučujuće borbe ili nekog odlučujućeg ishoda, teško je reći da će reći da će bilo koja strana prihvatiti da započne pregovore.

„Zapad Rusiji nametnuo preko 6.000 sankcija“ 

Ukazuje da se svet podelio na samom početku rata u Ukrajini, da je Zapad potpuno isključio Rusiju iz svake komunikacije namećući im oko 6.500 sankcija i to isključivanja, kaže, postoje svakog dana sve isključivija i oštrija.

„Svet se podelio, na jednoj strani se nalazi evroatlanski svet SAD i Evropa, a na drugoj strani je Rusija koja očigledno ima neki svoj sporazum sa Kinom i ta osovina se otprilike sada gradi, učvršćuje i stvara“, kaže Bisenić.

Gde je Srbija šest meseci nakon početka sukoba u Ukrajini

Na pitanje gde je Srbija danas šest meseci nakon početka rata u Ukrajini odgovara da naša zemlja na žalost ne može da kaže da je bilo šta dobila ovim sukobom, naprotiv.

„Rusija koja je bila ranije oslonac i partner Srbiji u ovom slučaju kada je izolovana ni izdaleka više nema te potencijale da bude važan spoljnopolitički i privredni partner i zbog toga je položaj Srbije otežan, i to se videlo na početku sukoba kada su međunarodni predstavnici u više talasa dolazili u Srbiju i tražili da Srbija se pridruži sankcijama“, ističe Bisenić.

Ukazuje da će se verovatno to nastaviti i kada bude bila izabrana nova vlada.

„I uopšte pitanje je na koji način će Srbija morati da se prilogođava onome što se dešava u Međunarodnoj zajednici“, zaključio je gost Jutarnjeg dnevnika.