Bisenić: Poseta El Sisija otvara mogućnost da se Srbija i Egipat pojave zajedno na „trećem tržištu“

Ovo je prva poseta egipatskog predsednika nakon bilateralne posete tadašnjeg predsednika ove afričke zemlje Hosnija Mubaraka 1987. godine Jugoslaviji i njegovog učestvovanja na beogradskom samitu Nesvrstanih dve godine kasnije.

– Položaj Egipta u proteklih 35 godina se značajno izmenio. Postao je centralna zemlja Bliskog istoka i afričkog sveta. Članica je grupe 20 zemalja u razvoju, gde se nalaze zemlje za koje se pretpostavlja da imaju najviše šansi da postignu značajne rezultate u ekonomskom razvoju. Egipat je mereno po BDP-u na 35. mestu u svetu. Kada je reč o privrednoj snazi koja se prostire na milion kvadratnih kilometara i ima 104 miliona stanovnika. U svojoj političkoj ulozi Egipar je prva zemlja koja je potpisala mirovni sporazum i normalizovala odnose sa Izraelom i tako je bila pionir u prihvatanju Izraela u onome što je za njih generalno nerpijateljski svet. To je nastavljeno 2020. godine potpisivanjem „Avramovih sporazuma“, pod pokroviteljstvom Donalda Trampa, gde su Bahrein i UAE normalizovali odnose sa Egiptom, a to su učinili i Sudan i Maroko, objašnjava Bisenić.

El Sisi je u Srbiju došao pre dva dana, a u poseti će biti tri dana, nakon čega odlazi u Pariz, gde će imati sastanak u Jelisejskoj palati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Bisenić ovo posebno ističe kao pokazatelj shvatanja značaja ove posete od strane egipatskog predsednika. Dodatno o tome koliki značaj El Sisi pridaje ovoj poseti govori i to što je glavni grad Srbije došao sa brojnim ministrima i savetnicima.

– Prethodne nedelje egipatski predsednik je bio u Saudijskoj Arabiji, u Džedi, gde se sastao sa drugih osam lidera arapskih zemalja, a svi zajedno sa američkim predsednikom Bajdenom. Nakon okončanja te posete, egipatski predsednik je otputovao u Berlin na konferenciju posvećenu klimatskim promenama, jer je Egipat ovogodišnji domaćin konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Onda je došao u Beograd, a nakon posete Beogradu putuje u Pariz, gde će se u Jelisejskoj palati sastati sa francuskim predsednikom Markonom. Nakon toga će biti u Kajru 23. juna na obeležavanju nacionalnog dana Republike Egipta. Sam raspored govori o razumevanju i važnosti koju egipatski predsednik pridaje Srbiji, navodi bivši ambasador u Egiptu.

Ipak, pre svega Bisenić ističe potpisane sporazume i memorandume, njih 15 iz različitih oblasti, od kulture do spomenutog Sporazuma o strateškoj saradnji.

– Sporazum o strateškoj saradnji je krovni sporazum koji obema zemljama garantuje određenu vrstu privilegija i preferencijalnog stava u budućoj saradnji. Egipat je ovoga puta pokazao značajno interesovcanju za saradnju u poljoprivredi, s obzirom da sam Egipar želi da bude veliki globalni proizvođač, a sa druge strane ima velike potrebe za žitarice i hranu, objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da ova zemlja, s obzirom da je velikim delom u pustinji, tu zemlju transormiše u poljoprivrednu i upotrebljivu za proizvodnje, za šta postoji i poseban program „Milion ferdana“, gde ferdan odgovara otprilike jednom i po hektaru. To otvara prostor za ponuđenu saradnju Srbiji i srpskim kompanijama, napominje Bisenić.

– Imajući u vidu da Egipat ima veoma razvijene odnose sa afričkim državama i da je afrička zemlja, postoji mogućnost za neka ulaganju u „treće tržište“, tačnije da se Egipat i Srbija na „trećim tržištima“ pojave zajedno, kaže on.

Upitan kakav odjek očekuje u svetskoj javnosti naš sagovornik kaže da će njega verovatno biti upravo na linijama koje će analizirati mesto Srbije u kontekstu rata u Ukrajini.

– Kontekst u kome se sve ovo događa obeležen je velikim nepoznanicama u međunarodnim osnosima koje su rezultata rusko-ukrajinskog sukoba gde se od svih zemalja očekuje da se svrstaju na neku stranu. Po tome su Egipat i Srbija slični jer zadržavaju svoju nezavisnu poziciju, isto kao i sve arapske zemlje, navodi Bisenić.