Biserko: Crkva svesna opasnosti podele teritorija

Osim Nemačke, koja je izričito protiv, odnosno pojedinih članica Evropske unije koje pokazuju razumevanje za takav slučaj, ono što sam mogla da čujem je i da Sjedinjene Američke Države, smatraju da bi kosovski Albanci trebalo da prime i izađu u susret navodno dobroj volji Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, i naprave dogovor sa njim u vezi sa tom podelom i razmenom teritorija – ocenjuje za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog komiteta za ljudska prava.

Sa našom sagovornicom razgovaramo tokom njene posete Kosovu, gde se, kako nam je rekla, susrela sa ljudima iz različitih oblasti upoznatih sa procesom normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Takođe, Sonja Biserko je imala susrete sa lokalnim stanovništvom, Srbima koji žive u centralnom delu Kosova, pa je za naš list izložila utiske i zaključke i u vezi sa tim, do kojih je došla u prethodnih nekoliko dana.

– Ono što sam mogla da čujem je da i Aleksandar Vučić i predsednik Kosova Hašim Tači, ovom idejom o razmeni teritorije priželjkuju Nobelovu nagradu za mir, kao konačno ishodište njihovog dogovora. Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU, takođe, nema ništa protiv takvog rešenja. Tome se, međutim, protive pojedini članice Unije. Pozicija Francuske je za sada nejasno definisano, ali, najverovatnije, o tome neće biti govora u Parizu sada, tokom posete Aleksandra Vučića. Neophodno je ovde naglasiti da su i francuski zvaničnici svesni da 80 odsto kosovskih Albanaca protiv takvog scenarija, koji dogovaraju i za koji se zalažu Vučić i Tači. Samo deo elite navodno to podržava, ali i oni o tome ne govore javno. S druge strane, i Srbi sa Kosova su protiv podele i razmene – kaže Sonja Biserko za Danas.

Ono što je, međutim, od izuzetnog značaja, jeste stav i osećanja Srba koji žive u srcu Kosova, a ne, kako ističe Biserko, na severu nekadašnje južne pokrajine.

– Oni se ne osećaju dobro, plaše se da će njihova sudbina biti žrtvovana. Što će, verovatno, i biti slučaj ako međunarodna zajednica dopusti rešenje za koje se zalažu srpski i kosovski predsednici. Ne ulazeći u to iz kojih razloga se Srpska pravoslavna crkva protivi podeli i razmeni teritorija između dve države, moj utisak iz razgovora sa tim ljudima koji žive u centralnom delu Kosova, jeste da im ona puno pomaže i da je svesna opasnosti koje im prete od podele Kosova. Oni imaju zaposlenja u institucijama koje finansira država Srbija. Ako dođe do takvog konačnog rešenja, ostaće bez plata, bez ikakvih ekonomskih perspektiva i pridružiti se onima koji životare čekajući neku bolju ekonomsku situaciju i prilike za zaposlenje – smatra Biserko.

Plaše se, napominje naša sagovornica, i toga da će morati da se sele, a ne osećaju se, nigde kao dobrodošli, prenosi nam utisak naša sagovornica.

– Da li je zaista vredno žrtvovati Srbe sa Kosova da bi se postigao nekakav dogovor po tom nacionalističkom ključu podele i razmene teritorija… Međunarodna zajednica mora biti svesna da svaka podrška ovakvom rešenju stvara i direktno uzrokuje ljudsku nesreću, nesreću običnih ljudi – zaključuje Sonja Biserko za Danas.