Biserko: Genocid nemoguć bez logistike iz Beograda

Posebno je indikativan deo njegove izjave u kojoj kaže da svi ljudi u Bosni i Hercegovini moraju nastaviti boriti se za budućnost nakon preživljenog genocida, ocenjuje u izjavi za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, izjavu bivšeg potpredsednika SAD o karakteru sukoba u BiH, dan nakon što je ta država podnela zahtev za revizijom presude kojom je Srbija oslobođena odgovornosti za genocid 2007.

Međunarodni sud pravde je nakon primanja zahteva za revizijom uputio pisma članovima Predsedništva BiH. Bošnjački član tog tela Bakir Izetbegović, pod čijom inicijativom je upućen zahtev za revizijom, rekao je da se u pismu traži pojašnjenje u vezi sa legitimitetom agenta BiH pred tim sudom Sakiba Softića. On je rekao da će Predsedništvo BiH morati da se izjasni o legitimitetu Softića kao agenta BiH, istakavši da se Softićev legitimitet ne može osporiti, jer je on odlukom Predsedništva BiH od 4. oktobra 2002. imenovan i ovlašćen kao agent BiH pred MSP „za sve pravne radnje i postupke koji se odnose na tužbu BiH“. „Jedna od tih radnji jeste i pokretanje postupka revizije presude od 26. februara 2007. godine“, rekao je Izetbegović.

Sagovornica Danasa ovo pismo MSP članovima Predsedništva BiH tumači kao signal tog suda da pitanje revizije nije skinuto s dnevnog reda.

– To se vidi i po reakcijama Milorada Dodika i drugih predstavnika Republike Srpske koji su značajno spustili ton u vezi sa revizijom – ističe Sonja Biserko.

Prema njenim rečima, revizija je pravno pitanje i ne može niko uskratiti pravo Bošnjacima da iskoriste svoje pravo na obnavljanje postupka.

– Pretnje da će to poremetiti odnose sa Srbijom su neutemeljene, jer odnosi Srbije sa BiH se svode na očuvanje ratnog plena – RS. Veliki je propust međunarodne zajednice što nije odredila karakter rata, jer bez toga nije moguće postaviti osnove za normalizaciju u regionu, napominje Biserko.

Ona podseća da su „srpska vojska, kao i brojne paravojske samo tokom prvih par meseci rata u BiH „osvojili“ više od 70 odsto teritorije sa koje je proterala sve nesrbe“.

– Najveći zločin se desio u istočnoj Bosni koja je bila pretežno naseljena Bošnjacima. Srebrenica i Žepa su najbolji primer. U Haškom sudu doneto je nekoliko presuda za genocid u Srebrenici. Moguće je da se u presudi Ratka Mladića poveća broj lokacija na kojima je izvršen genocid. Međutim, ti masovni zločini se ne mogu pripisati samo pojedincima iz Republike Srpske, jer to ne daje punu sliku zločina. Planiranje i izvršenje genocida nije bilo moguće bez logistike i mozga iz Beograda. Ukoliko dođe do revizije i ukoliko se Srbija opet oslobodi odgovornosti, pitanje njene odgovornosti u ratovima devedesetih neće nestati. Uostalom nije samo sud relevantan za utvrđivanje odgovornosti. Utvrđivanje političke i istorijske pravde tek je pred nama – zaključuje Sonja Biserko za Danas.

Dodik u Moskvi, neće se sastati sa Federikom Mogerini

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik trebalo je juče da putuje u Moskvu i zato neće biti u prilici da se sastane s visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini, koja će u okviru balkanske turneje posetiti i BiH. Dodik je rekao da u Moskvu putuje na sastanak koji je dogovoren još pre mesec dana i ne može biti otkazan, prenosi Sputnjik.