Biserko: Ima dosta kandidata za sankcije

Predsednik Sjedinjenih Država potpisao je uredbu kojom se proširuje opseg vanrednih mera u vezi sa regionom Zapadnog Balkana, proglašenih odlukom iz 2001. godine, kao i kriterijumi za uvođenje američkih sankcija da bi se, kako je saopšteno iz Bele kuće, rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi, objavio je Glas Amerike, a prenela agencija Beta.

Bajden je uredbom naložio da se sankconiše bilo koja osoba za koju Sekretarijat za finansije, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je „odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu“.

Biserko navodi da može da se spekuliše ko će biti na spisku sankcija SAD, ali da smatra da za tim nema potrebe, jer će to uskoro biti poznato.

– Mogu da kažem da će, eventualno, biti (Milorad) Dodik tu ili neko od onih koji stalno destabiliziraju recimo Bosnu – smatra Biserko.

Prema rečima politikologa Mladena Mrdalja, pomenute sankcije su deo šire politike koju će Bajden ovog meseca izneti na sastancima sa Putinom i Evropljanima. On kaže da su sankcije široko definisane, tako da mogu gađati i lidere, ali i opozicionare i poslovne ljude. Mrdalj, međutim, smatra da će se Bajdenov tim suočiti sa problemom definisanja prioritetnih meta: da li su najopasniji oni koji otvaraju Balkan za ruski i kineski uticaj, ili oni koji prete regionalnoj stabilnosti, ili oni koji su umešani u korupciju ili neka (i koja) kombinacija navedenog.

– Da će prioritet imati odnos prema Rusiji i Kini ukazuje negativna reakcija EU koja ne deluje spremna da prati ovo američko nametanje na Balkanu. Izgleda da neki u EU tumače Bajdenove sankcije kao posredni pritisak i na EU da usklađuje svoju politiku prema Rusiji i Kini sa SAD. Čini se da primat u američkoj politici na Zapadnom Balkanu preuzima odnos prema Rusiji i Kini i da će se tako meriti ko je dobar, a ko loš momak, ko destabilizuje region, ko je korumpiran i ko radi protiv pomirenja u regionu – ocenjuje Mrdalj.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da Amerika vrlo samovoljno nastupa na međunarodnoj sceni i radi ono što joj odgovara, sa uredbama i bez njih. On smatra da SAD ovu uredbu donosi kako bi štitila arhitekturu koju je stvorila devedesetih godina i početkom ovog veka na Balkanu, te da joj je cilj da onemogući bilo kakve priče o promenama administrativnih linija ili granica.

– Drugim rečima, Amerikanci žele da zaplaše srpske zvaničnike da ne smeju da više pominju Kosovo kao deo Srbije, odnosno potencijalnu podelu Kosova. Isto tako upozoravaju ovime i Republiku Srpsku. Međutim, cela stvar je u velikoj meri cinična, jer su baš Amerikanci svojim dosadašnjim delovanjem kršili Dejton, podržavajući protiv-dejtonsku centralizaciju, odnosno kršili su rezoluciju 1244 podržavajući kosovski separatizam. Tako da, ako bi postupali u duhu rezolucije, onda bi trebali sami sebi da uvedu sankcije – zaključuje Anđelković.