Dva dana uoči sutrašnje posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Rusiji i susretu sa tamošnjim predsednikom Vladimirom Putinom, u Sočiju, dan kasnije, 25. Novembra, Međunarodni institut za demokratiju i izbornu podršku objavio je izveštaj u kojem se, osim ocene, da Srbija prvi put posle 20 godina više ne spada u kategoriju demokratskog već hibridnih režima, ističe i da su jedine države u Evropi sa takvim određenjima – Srbija, Rusija i Turska.
U prorežimskim medijima ističe se da je osnovni smisao i cilj predsednika Srbije u susretu sa predsednikom Ruske Federacije, da ga zamoli da smanji cenu gasa Srbiji, uz isticanje da tu “privilegiju” imaju za sada samo Kina i Belorusija.
Činjenica je, međutim, da Vučićeva poseta sledi nakon što je grupa američkih kongresmena, pre dve nedelje, zatražila od predsednika SAD da razmotri uvođenje sankcija onima koji destabilizuju Zapadni Balkan i optužila predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je produbio korupciju i da vrši pritisak na medije.
– Poseta predsednika Vučića Rusiji verovatno je i reakcija na američku diplomatsku inicijativu za koju još ne znamo kakav će biti njen epilog. Kao što Putin deluje preko Aleksandra Lukašenka, predsednika Belorusije, koji je na BBC rekao da “Zapad duguje istoku za žrtve koje su imali u Drugom svetskom ratu”, tako su i Srbija i njen predsednik u funkciji slične ucenjivačke politike – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Imajući u vidu ocene o karakteru vlasti Aleksandra Vučića, koji se prepoznaje kao autoritaran i sličan drugim diktatorskim i autoritarnim režimima, poput onog u Rusiji, Sonja Biserko ističe da ne bi bilo iznenađenje da raznim mahinacijama predsednik Srbije, obezbedi sebi još nekoliko mandata na funkciji predsednika, kao što je to prošle godine učinio Vladimir Putin.
Ustavne promene, usvojene prošle godine u Rusiji, dale su Putinu mogućnost da ostane na vlasti do 2036. godine. To se dogodilo posle održavanja nacionalnog referenduma o izmeni ruskog ustava koji je omogućio predsedniku Putinu da se ponovo kandiduje za još dva šestogodišnja predsednička mandata.
U Srbiji je trenutno u toku usvajanje novog zakona o referendumu a najavljena je i promena Ustava.
– Činjenica je da Srbija ne pokazuje spremnost da se reformiše mada dobija pozitivne izveštaje preko mađarskog komesara za proširenje. Beograd se izveštio u balansiranju izmedju četiri stuba i očigledno nema nameru da promeni trend koji je već duboko krenuo ka autoritarnosti. Ne bi bilo iznenađenje da raznim mahinacijama predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obezbedi sebi još nekoliko mandata. Nažalost, Srbija nema alternativu koja je sposobna da motiviše gradjane za drugačiju Srbiju – kaže Sonja Biserko.
Kako dodaje, Srbija je najpodložnija uticaju Rusije u regionu.
– Istorijski gledano, Balkan je uvek bio u fokusu ruske politike. Geopolitički vakuum koji je Jugoslavija kao „jedinstven faktor ravnoteže“ ostavila iza sebe je tokom poslednjih tridesetih godina popunjavan u tri faze. Odmah nakon 90tih, SAD su popunile geopolitički prostor u istočnoj Evropi i na Balkanu, te je time preuzeo ulogu „strategijskog regulatora“. Međutim, dominacija SAD je postepeno dovedena u pitanje i balkanski prostor postepeno, delomično preko Srbije, preuzima Rusija a poslednjih nekoliko godina Turska i Kina. To je dovelo u pitanje evroatlantsku strukturu Balkana koja je nakon ratova i potpisanih mirovnih sporazuma (Erdutski sporazum, Dejtonski sporazum, Rezolucija 1244, Ohridski sporazum, Kačanski sporazum) uspostavljena počev od 2003. godine kada je EU na samitu u Solunu otvorila mogućnost da sve balkanske zemlje mogu postati članice EU – ističe naša sagovornica.
Prema njenim rečima, NATO intervencije u BiH i na Kosovu su slomile vojnu nadmoć Srbije na Balkanu čime je uspostavljena ravnoteža i postepena kontrola NATO nad regionom.
U međuvremenu, ističe Biserko, većina zemalja su postale članice NATO, dok Rusija preko Srbije opstruira članstvo BiH ali i Kosova.
– Međutim, na Kosovu i BiH stacionirane su međunarodne vojne snage KFOR i EUFOR, a i Srbija ima veoma razvijene odnose sa NATO kroz Partnerstvo za mir. Međunarodni kontekst se u međuvremenu promenio, SAD i EU su se deangažovale na Balkanu i time omogućile brz i lak prodor Rusije a zatim i Kine i Turske na Balkan. Kada je reč o Rusiji, Srbija i RS su njen glavni oslonac mada je duboko finasijski ušla i u Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru. Rusija ruši EU i njene vrednosti na sve moguće načine. SAD su se 2006. godin okrenule od Balkana i prepustile ga EU koja je tih godina imala mobilizatorski potencijal. Međutim i ona se nakon finansijske krize sve manje angažuje na Balkanu. Rusija zauzima taj vakum brzo i jednostavno pre svega preko Srbije i RS, a nakon toga i Kina i Turska – preko Balkana, istočne Evrope i baltičkih zemalja – zaključuje Sonja Biserko za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.