Bisljimi: Francusko-nemački predlog dosta bliži onome što Srbija želi iz dijaloga sa Prištinom

Bisljimi je u onlajn obraćanju na Beogradskom bezbednosnom forumu kazao da Kosovo iz tog dijaloga želi da dobije finalni sporazum i međusobno priznanje, dok je za Srbiju važno da to ne bude finalni sporazum i da ne sadrži međusobno priznanje.

„Iz te perspektive, francusko-nemački predlog je dosta bliži poziciji Srbije jer ne predstavlja finalni sporazum i ne sadrži međusobno priznanje u ovoj fazi“, ocenio je on.

Bisljimi je istakao da su se obe strane složile da u ovom trenutku nije produktivno otkrivati dokument, jer bi to „ubilo duh“ pozitivnih stvari koje bi taj dokument trebalo da donese.

„Ali je na obe strane da odluče kada će biti pravi trenutak da ga objave“, istakao je Bisljimi.

Komentarišući odluku Vlade Kosova da se rok za preregistraciju produži i sprovede u tri faze, Bisljimi ističe da su odlučili da ne počnu odmah sa drastičnim kaznama, već isključivo sa upozorenjima do 21. novembra.

„Građani koji imaju nelegalne tablice dobiće upozorenja da ih zamene što pre. Nakon toga će policija morati da im piše kazne, u skladu sa zakonom, koje će iznositi oko 150 evra. Od januara 2023. godine, građani će dobijati privremene tablice u zamenu za stare i nadamo se da će ovaj proces biti završen bez ikakvih incidenata do 21. aprila“, kazao je on.

Bisljimi je podsetio da je 21. april bio krajnji rok za postizanje konačnog sporazuma za pitanje tablica između Beograda i Prištine, ali da u Briselu nije došlo do finalnog predloga jer „srpska strana nije bila konstruktivna i nije prihvatila neki od predloga EU“.

Po njegovim rečima, razlog zbog koga je došlo do zahteva Zapada za produženje roka za preregistraciju je zbog „zabrinutosti zbog kampanje dezinformacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema građanima Kosova u severnim opštinama, pretnji paralelnih ilegalnih struktura finansiranih iz Beograda i zabrinutosti da je Vučić spreman da podigne tenzije zbog jednostavnog problema“.

„Zahtev je bio i da mi ne potvrdimo strahove koje je Vučić širio tokom prethodnih nedelja. Od nas je traženo i mi smo želeli da radimo na tome da pronađemo mehanizam da tranzicija bude lakša i da se poveća volja građana da ispoštuju zakon“, dodao je Bisljimi.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil istakao je da se prvih nekoliko minuta na toj konferenciji pričalo o registarskim tablicama, a ne o „budućnosti srpske zajednice na Kosovu, da li imaju budućnost, ako imaju – kakva su pravila koja će ih motivisati da ostanu, kao ni o aspiracijama Kosova za članstvo u međunarodnim organizacijama“.

„Ne, dozvolili smo da važni problemi poput tih budu gurnuti u stranu, zato što nisu ni blizu zabavni kao registarske tablice“, istakao je on.

Istakao je da je veoma razočaran zbog toga, kao i zbog situacije sa električnom energijom na severu Kosova koji traje mesecima bez rešenja zbog sitnica, ali da je ohrabren činjenicom da su se lideri EU, Francuska i Nemačka, uključili u rešavanje kosovskog problema.

„Bez zalaženja u detalje, Francuzi i Nemci to razumeju. Te zemlje, samo pogledajte istoriju, nije bilo mirno ni u tim zemljama, a u poslednjih 75 godina došli su do saradnje koja oduzima dah. Mislim da moramo da uzmemo određeni optimizam ljudi iz EU i pokušamo da počnemo da ubrzavamo rešavanje regionalnih problema“, kazao je ambasador.

Govoreći o tome što Bisljimi nije mogao da prisustvuje konferenciji, jer mu je poseta u četvrtak odbijena „iz bezbednosnih razloga“, Hil je istakao da bi voleo da je Bisljimi tu, ali istakao da isti problem ima i pregovarač Srbije, Petar Petković, kada je pokušavao da ode na Kosovo.

„Mislim da je bilo velikih problema u tonu prilikom upravljanja ovim pitanjem“, rekao je Hil.