Bisljimi u pismu Lajčaku izložio napore Kosova za ukidanje kaznenih mera

Bisljimi je na društvenoj mreži „X“ objavio pismo u kojem je ukazao da bi momentalno uklanjanje mera pomoglo Kosovu da mobiliše napore za ubrzani napredak u sprovođenju reformi, stvaranju okruženja za ojačanu regionalnu saradnju i bržu integraciju Zapadnog Balkana, prenosi Kosovo online.

Zamenik kosovskog premijera je u pismu podsetio da su mere protiv Kosova uvedene kada je, kako navodi, Kosovo okrivljeno za eskalaciju u četiri opštine na severu u junu 2023.

Ističe da su te mere podstakle Srbiju na radikalazaciju pošto je ubrzo nakon toga, kako navodi, otela tri policajca sa teritorije Kosova.

„Nekoliko meseci kasnije, Srbija je sponzorisala čin agresije i terorističkog napada na Banjsku sa jasnim ciljem za širu destabilizaciju. U međuvremenu, Kosovo je primenilo sve elemente uključene u Bratislavske aranžmane, dogovorene 10. jula 2023. Sada smo došli do iracionalne situacije u kojoj Kosovo brani vladavinu prava dok je pod merama, dok Srbija nastavlja da podstiče radikalizam bez posledica. Očigledno je da ovo nepravedno izdvajanje Kosova takođe šteti procesu normalizacije, jer je Srbija suočena sa destimulacijama da formalizuje i sprovodi sporazum kako je pregovarano“, naveo je Bisljimi.

Kako dodaje, mere negativno utiču na napredak Kosova i reforme u EU.

In a letter to EUSR Lajcak, I listed efforts that 🇽🇰 made towards requirements for measures to be lifted. An immediate removal would help us mobilize efforts for accelerated reform progress, create the environment for strengthened regional cooperation & faster integration of WB6. pic.twitter.com/k0KWm4wyEn

— Besnik Bislimi (@BislimiBesnik) February 5, 2024

Navodi da je Kosovo regionalni lider u svojoj želji da se pridruži EU sa najvišim stepenom podrške građana i čitavog političkog spektra.

„Zastoj u realizaciji IPA projekata šteti našim naporima za ubrzani rast, približavanju EU i suštinskim strateškim reformama. Momentalno ukidanje ovih negativnih mera ne samo da bi nam pomoglo da mobilišemo napore za ubrzani napredak reformi, već bi u isto vreme stvorilo povoljno okruženje za jačanje regionalne saradnje i bržu integraciju Zapadnog Balkana. Jedan od glavnih prioriteta Programa Vlade 2021-2024 je integracija svih zajednica u kosovsko društvo, čiji je cilj da podrži integraciju zajednice kosovskih Srba i drugih zajednica kroz mere koje stimulišu njihovo učešće u institucionalnom, ekonomskom i socijalnom životu“, naveo je Bisljimi.

Dodaje da je taj prioritet u skladu sa vrednostima EU, kao i to što prioritet daju stabilnim institucijama koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina, kao i funkcionalnu tržišnu ekonomiju kompatibilnu sa standardima EU.

Navodeći mere preduzete za, kako navodi, unapređenje učešća Srba u kosovskim institucijama i javnom životu, Bisljimi ukazuje da je stvoren mehanizam za verifikaciju diploma koje izdaju srednje škole u ​​srpskom sistemu na Kosovu.

„Odlukom vlade od oktobra, stvorena je zakonska osnova za verifikaciju diploma koje izdaju srednje škole u ​​srpskom sistemu na Kosovu. Ova jednostrana mera odražava priliku o kojoj se nije ni govorilo u dijalogu o normalizaciji. Ovo nudi ogromne nove mogućnosti za oko 30.000 nosilaca takvih diploma da pristupe visokom obrazovanju ili zapošljavanju u kosovskim institucijama i tržištu rada, i obezbede radnu snagu koja odražava raznolikost Kosova“, navodi.

Bisljimi dodaje da su obezbeđeni novi aranžmani finansiranja i proširen Sekretarijat pri Ministarstvu prosvete uz detaljnu regulativu.

„Srbija još nije uzvratila na ovu meru. Komisija se sastala ukupno 21 put i od juna verifikovala 75 diploma. Kancelarija u opštini Severna Mitrovica služi kao sabirno mesto za predaju diploma kako bi se olakšao proces bez potrebe za putovanjem u Prištinu. Ovo bi uskoro trebalo da bude dostupno i u Gračanici i Ranilugu“, dodaje.

Prema njegovim rečima, međunarodni poslovni koledž u Mitrovici je transformisan u Državni koledž visokog obrazovanja.

Za Međunarodni poslovni koledž u Mitrovici – 27 odsto studenata iz zajednica koje studiraju na engleskom u severnoj i južnoj Mitrovici, kako navodi Bisljimi, Vlada je izdvojila 270.000 evra.

„To predstavlja veliku priliku za studente koji žele da studiraju u javnim, subvencionisanim visokoškolskim ustanovama koje nude programe na srpskom jeziku“, navodi.

Bisljimi navodi da su date i dodatne subvencije za četiri opštine na severu Kosova.

„Kosovo takođe daje sve od sebe da približi različite šeme subvencija pripadnicima srpske zajednice i osmisli nove šeme za poboljšanje ekonomskih izgleda. Subvencije u vrednosti od tri miliona evra dodelilo je u drugoj polovini 2023. godine Ministarstvo za zajednice i povratak za 265 grantova nevladinim organizacijama, poljoprivrednicima i malim preduzećima iz nevećinskih zajednica. Većina ovih sredstava – 55 odsto sredstava za preduzeća; 66 odsto sredstava za poljoprivrednike, otišla je srpskoj zajednici na Kosovu i sve zajednice su imale koristi“, navodi.

Dodaje da je nekoliko ministara posetilo poljoprivrednike, medije i preduzetnike, kao i lokacije za potencijalne infrastrukturne projekte.

Prema njegovim rečima, Vlada Kosova je 2023. godine izdvojila 5,8 miliona evra za infrastrukturne projekte u četiri severne opštine.

Milion evra je, kako kaže, izdvojilo Ministarstvo administracije lokalne samouprave za opštine za infrastrukturne projekte u područjima sa nevećinskim zajednicama.

Ministarstvo za zajednice i povratak, dodaje Bisljimi, dodelilo je grantove za 42 pojedinca i organizacije za projekte manjinskih zajednica u obrazovanju, kulturi, sportu, zdravstvu i verskim proslavama.

Bisljimi navodi i da je Vlada izdvojila dva miliona evra za izgradnju kuća za pripadnike nevećinskih zajednica i milion evra za renoviranje domova pripadnika zajednica.

Prema rečima zamenika kosovskog premijera, učinjena je i sanacija štete nanesene manastiru Banjska nakon događaja 24. septembra, dok je Ministarstvo kulture, omladine i sporta ponudilo nadoknadu štete tom manastiru.

Napominje da je konačna analiza grantova Ministarstva kulture, omladine i sporta pokazala da je u 2023. godini njihova finansijska podrška zajednicama udvostručena.

„Putem otvorenih poziva podržano je 88 projekata nevećinskih zajednica, ukupne vrednosti više od 400.000 evra, uključujući objavljivanje 10 knjiga na jezicima zajednica“, navodi Bisljimi.

Ukazuje i da je usvojena Strategije za zaštitu prava i interesa zajednica u javnoj upravi.

„Vlada je usvojila Strategiju za zaštitu prava i interesa zajednica u javnoj upravi, donetu u decembru 2023. godine, uz koju je priložen akcioni plan. U skladu sa Zakonom o javnim funkcionerima i pratećom Uredbom koju je Vlada usvojila u oktobru 2023. godine, a koja precizira da se procedure zapošljavanja mogu ograničiti na nevećinske zajednice kao afirmativna mera da se obezbedi kvota od 10 odsto pripadnika zajednica zaposlenih u centralnim institucijama, svako ministarstvo će identifikovati 10 pozicija koje će biti raspisane samo za pripadnike nevećinskih zajednica u februaru“, navodi Bisljimi u pismu adresiranom na Lajčaka.

Dodaje da ustavne odredbe o zastupljenosti u celoj administraciji zahtevaju preveliku zastupljenost zajednica u javnom sektoru.

Ističe i da je uspostavljen redovan dijalog sa srpskom zajednicom.

„Premijer i potpredsednici Vlade vodili su redovan dijalog sa srpskom zajednicom, uključujući srpske medije. U zavisnosti od teme, na sastancima su učestvovali odgovarajući resorni ministri i različiti predstavnici srpske zajednice. Pod pritiskom Beograda prema predstavnicima civilnog društva, većina sastanaka se odvija poverljivo. Svaka četiri meseca, premijer se redovno sastaje sa opštinskim službenicima za zajednice i povratak. Redovne premijerove video poruke na srpskom jeziku omogućile su građanima koji govore srpski jezik da čuju direktno od njega na mejnstrim i društvenim medijima, umesto da se poruke iskrivljuju netačnim izveštavanjem i prevodom“, navodi.

Bisljimi navodi i da je oglašeno upražnjeno mesto direktora Kancelarije za pitanja zajednica.

Kako kaže, ta pozicija je otvorena samo za pripadnike nevećinskih zajednica, a proces se prati od strane projekta Regrutacije zasnovanog na zaslugama Britanske ambasade kako bi se obezbedilo maksimalno poverenje u rezultate.

„Značajno povećanje budžeta i grantova za NVO koje rade na obezbeđivanju primene Zakona o upotrebi jezika. Otvaraju se dodatna radna mesta u novoformiranoj Kancelariji za kontrolu i harmonizaciju jezika u okviru Kabineta premijera, koja će povećati broj prevodilaca na srpski jezik 2024. godine i obezbediti vladavinu prava tačnim verzijama zakona i podzakonskih akata. Ličnom intervencijom premijera problem je rešio izostanak prevoda plenarnih sednica na srpski jezik u Skupštini. Po prvi put se saopštenja iz kabineta premijera objavljuju na oba zvanična jezika, a sastanci vlade se prenose uživo i na srpskom jeziku“, navodi.

Bisljimi dodaje da su pregledani veb-sajtovi nekoliko instituta koji se sada nude na oba jezika, sada u potpunosti u skladu sa Zakonom o upotrebi jezika, kao i da su uloženi dodatni napori da se poboljša učešće zajednica u sportu, kulturi i uopšte uz razne informativne kampanje, uključujući informativnu kampanju za liberalizaciju viznog režima.

Napominje da je došlo i do brzog porasta zahteva kosovskih Srba za kosovske pasoše.

„U svetlu liberalizacije viznog režima i pristupa od strane institucija, došlo je do naglog porasta zahteva kosovskih Srba za kosovske pasoše – više od 5.800 u četiri opštine na severu, pokazujući interesovanje i koristi od integracije za srpsku zajednicu“, napominje Bisljimi.

Kako navodi, Vlada Kosova ima za cilj da uspostavi novi program Kosovo – EU pod nazivom „Fond za integraciju Kosova“ sa ciljem da promoviše integraciju i poboljša životni standard lokalnih zajednica u većini opština gde su većina kosovski Srbi i to kroz pružanje različitih praktičnih institucionalnih, ekonomskih i društvenih mogućnosti za saradnju između opština različitog etničkog sastava.

„Postoje tri glavna cilja Fonda za integraciju Kosova za opštine sa većinskim srpskim stanovništvom: 1. Jačanje razvoja lokalne uprave i usluga kroz projekte međuopštinske saradnje radi poboljšanja pružanja usluga. 2. Međuopštinska podrška privatnom sektoru ima za cilj da unapredi stvaranje zaposlenja za žene i mlade kroz podršku početnim preduzećima, inovacionim centrima, programima učenja, obuci za stručno obrazovanje, onlajn uslugama, unapređenju tehnologije itd. Povoljna politika i zakonodavstvo na centralni nivo treba da podstakne investicije u opštine sa većinskim srpskim stanovništvom i stvaranje izvoznih preduzeća. 3. Angažovanje građana u javnom životu je jačanje kroz civilno društvo za podršku građanskim inicijativama, nevladinim organizacijama u širokom spektru aktivnosti, kao i mobilnost i međuljudsku razmenu. Vlada Republike Kosovo se obavezuje da će doprineti više od polovine ciljanih 100 miliona evra ovom fondu, koji će biti kanalisani kroz budžetsku podršku opštinama, direktne investicije za infrastrukturu, kredite i tehničku pomoć preduzećima, grantove NVO, start-up i građanske inicijative, stipendije za studente, kao i tehnička pomoć i izgradnja kapaciteta za regionalne programe“, naveo je Bisljimi.