Biti poslanik je unosno zanimanje

Njih desetak koji su dobar deo radnog veka proveli u skupštinskim klupama i dalje dokazuju da je biti narodni poslanik u Skupštini Srbije krajnje unosno zanimanje, ne samo zbog sigurne plate i službenih putovanja, već i zbog političkog uticaja.

Među najdugovečnijim poslanicima sigurno je Aleksandar Čotrić, potpredsednik SPO i poslanik izabran na listi Srpske napredne stranke.

U skupštinske klupe prvi put je ušao 1994. godine u 28. godini i tu je ostao sa malim prekidima do današnjih dana, što je gotovo četvrt veka. Za sve ovo vreme nije bio preterano aktivan, osim u periodu kada je bio predsednik skupštinskog odbora za dijasporu.

Jedan od zaštitnih znakova srpskog parlamentarizma svakako je i Dragan Šormaz.

U srpski parlament ušao je pre ravno 20 godina, kao poslanik Demokratske stranke Srbije i u njemu i dalje uspešno opstaje, ali sada sa dresom Srpske napredne stranke.

Socijalisti su ga optužili da je preletač bez uticaja u SNS, NATO lobista i da je političar „bez specifične težine“, ali ovaj profesionalni političar zakoračivši u osmi poslanički mandat dokazuje da socijalisti nisu u pravu.

I socijalista Milutin Mrkonjić na neki način predstavlja ikonu srpskog parlamentarizma, budući da je poslanik od 2000. Doduše, u parlament je kročio kao savezni poslanik u Veću republika Savezne skupštine SRJ, bio je poslanik i u Skupštini Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a od 2007. je narodni poslanik SPS-a u republičkom parlamentu, i tu opstaje sve do današnjih dana.

Iako po godinama ne spada u stariju generaciju, Mrkonjićev stranački kolega, Dušan Bajatović, broji dvadesetu godinu kao poslanik u različitim sazivima.

Bio je poslanik i šef odborničke grupe Socijalističke partije Srbije u skupštini državne zajednice SCG, zatim u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Iako je redovno na listi poslanika, u parlament se tokom proteklih godina pojavljivao krajnje sporadično, uglavnom u vreme glasanja, ili rasprave o Srbijagasu, čiji je direktor. I socijalista Žarko Obradović sa izvesnim pauzama zbog funkcija u izvršnoj vlasti beleži desetu godinu u skupštinskim klupama.

Veroljubu Arsiću, poslaniku Srpske napredne stranke, Skupština Srbije je drugi dom. Od 2003. godine kada je prvi put izabran za poslanika na listi Srpske  radikalne stranke, promenio je stranku i političko ubeđenje, ali ne i zanimanje poslanika.

I parlamentarna kampanja Dragana Markovića Palme može se nazvati decenijskom.

Prvi put je za poslanika izabran 2000. godine, a 2004. godine osniva stranku Jedinstvena Srbija, pa na parlamentarnim izborima 2007. godine ulazi u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom i dobija dva poslanička mesta. Od 2008. godine bio je poslanik u Skupštini Srbije, da bi zbog sukoba interesa septembra 2011. podneo ostavku na to mesto.

Za poslanika je biran opet sledeća četiri puta – 2012, 2014, 2016. i 2020. godine.

Iako u Skupštini Srbije uglavnom važi za poslanika ćutologa, biznismen Mladen Grujić u skupštinskim klupama praktično je prisutan još od 2003. godine.

Osim u republičkom parlamentu, bio je poslanik Nove Srbije i u parlamentu državne zajednice SCG. U međuvremenu se razišao sa Velimirom Ilićem, ali je na listi SNS-a „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ ponovo biran za poslanika.

Početkom dvehiljadite godine poslanik je postao i Marijan Rističević, predsednik Narodne seljačke stranke, koji i danas uspešno opstaje u parlamentu, doduše ne zahvaljujući glasovima birača, već listama na čijim leđima se šlepa.

Njegov parlamentarni rad ostaće upamćen samo po prozivkama neistomišljenika i opozicije, što je slučaj i sa Markom Atlagićem, koji je poslanik poslednjih osam godina, a bio je i zastupnik u hrvatskom saboru.

U grupu poslanika maratonaca svakako spada i Maja Gojković, koja je u parlamentarne vode zakoračila još davne 1992. godine i to kao poslanica radikala. Iskusila je i parlamentarni život u pokrajinskom, republičkom i parlamentu SRJ.