Bitka za podršku američkog Kongresa

Najava da će ove nedelje Gornji dom američkog parlamenta početi raspravu o rezoluciji u kojoj se nedgledana nezavisnost Kosova i Metohije navodi kao „jedino moguće rešenje krize“ Beogradu ostavlja dve mogućnosti – da srpski kokus u Senatu stavi primedbe koje bi predlog rezolucije učinile prihvatljivim za Srbiju, ili da, ukoliko se predložena rezolucija ipak usvoji, izađe s kontrarezolucijom, objašnjavaju izvori Danasa u državnom timu Srbije za pregovore o budućem statusu KIM.

Strategija za prvih 120 dana za Kosovo

– Vršilac dužnosti ministra za povratak u privremenoj Vladi Kosova Branislav Grbić potvrdio je juče za naš list da će učestvovati na međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Priprema strategije za prvih 120 dana za Kosovo“ koju 12. aprila u Njujorku organizuje Fond braće Rokfeler. Iz Fondacije je saopšteno da će na konferenciji učestvovati bivši predsednik SAD Bil Klinton, a da će njome predsedavati američki izaslanik za Kosovo Frenk Vizner i bivši visoki predstavnik u BIH Volfgang Petrič. Na skupu će učestvovati predstavnici kosovskih institucija na čelu s predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom i premijerom Agimom Čekuom, lideri političkih partija, članovi pregovaračkog tima Prištine, predstavnici manjinskih zajednica i civilnog društva s KIM. Konferencija je posvećena zakonskom okviru posle utvrđivanja statusa, decentralizaciji, pravima manjina, ekonomskom razvoju, regionalnim odnosima i učešću u međunarodnim institucijama.

Vuk Jeremić, savetnik predsednika Srbije, smatra da se odgovor albanskih lobista na inicijative koje je srpski kokus imao u Kongresu može očekivati i u Predstavničkom domu, gde je predsedavajući Komiteta za međunarodne odnose Tom Lantoš pristalica nezavisnosti KIM. Jeremić najavljuje: „Tamo ćemo se na isti način kao i u Senatu boriti amandmanima ili kontrarezolucijom protiv usvajanja tog teksta“.

Drašković danas u Pretoriji

Beograd – Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković danas bi trebalo da otputuje u posetu Južnoafričkoj Republici, nestalnoj članici SB UN. U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova navodi se da će Drašković zatražiti od Južnoafričke Republike da u SB UN ne podrži plan Martija Ahtisarija „o razbijanju teritorijalnog integriteta Srbije“. Drašković će u razgovorima u Pretoriji posebno ukazati na to da se planom izaslanika UN narušava Povelja UN i da bi njegovo usvajanje bilo „dinamit za teritorijalni integritet skoro svih afričkih zemalja i još mnogih država u svetu“.

U beogradskom pregovaračkom timu Danasu je objašnjeno da je, „iako su srpski argumenti poznati, dobro da i predstavnici Beograda iznesu svoj stav Pretoriji, koju je nedavno posetio Marti Ahtisari“. Britanski analitičar za Balkan Tim Džuda izjavio je za BBC da je „Ahtisari pre dve nedelje boravio u Južnoafričkoj Republici kako bi objasnio zbog čega misli da je njegov plan najbolje rešenje“. Džuda smatra da je „najzanimljivije pitanje kako će u SB glasati Indonezija, čije diplomate vrlo dobro znaju Ahtisarija“. On podseća da je „Ahtisari 2005. u Indoneziji ostvario diplomatski trijumf, jer je uz njegovo posredovanje postignut sporazum kojim je okončan sukob za otcepljenje oblasti Ače“, ali ne spominje tvrdnje diplomatskih krugova da zvaničnici Indonezije, koja nije podržala Ahtisarijev predlog, nisu primili specijalnog izaslanika UN tokom njegove diplomatske turneje pred poslednju sednicu SB o KIM.

Četvorica senatora – Džozef Liberman, Džozef Bajden, Džon Mekejn i Gordon Smit podneli su Senatu predlog rezolucije u kojem su podržali predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za rešenje budućeg statusa Kosova i naveli da je nadgledana nezavisnost Pokrajine jedino moguće rešenje krize. Oni su takođe zatražili od administracije predsednika Džordža Buša da pojača pritisak u Savetu bezbednosti UN kako bi što pre bila usvojena nova rezolucija o KIM kao nezavisnoj državi, bez promene granica. Ova četvorica senatora zalažu se i da Vašington, odmah posle nove rezolucije SB UN, uspostavi diplomatske odnose s Kosovom.
Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, ocenjuje za B92 da su albanski kokus i lobisti već uspeli da utiču na američki Senat. Kesić napominje da su pomenuti senatori, naročito Liberman, vodeće ličnosti komiteta za spoljnu politiku, ali objašnjava i da rezolucija Senata „nema težinu zakona i da zbog toga ipak ne može direktno da utiče na američku spoljnu politiku“.
– Ne vidim razlog zbog kojeg bi američki Senat usvojio predloženu rezoluciju čiji se tekst ne razlikuje mnogo od stava američke administracije koja se zalaže za staranje još jedne albanske države na Balkanu. Koliko god mi lobirali i bez obzira na to šta sve preduzimamo, SAD se drže postavke da u svakom Srbinu čuči Rus i ne odustaju od antisrpskog stava koji američka administracija zastupa više od 20 godina – kaže za Danas Marko Jakšić, član beogradskog pregovaračkog tima i predsednik Zajednice srpskih opština i naselja na KIM.
Prema njegovim rečima najavljena diplomatska akcija beogradskog pregovaračkog tima trebalo bi da počne odmah posle vaskršnjih praznika i to u državama članicama SB UN.
– Sada je jasno da SB UN nema rezervni plan, jer se shvatilo da se ni najavljivanim unilateralnim priznavanjem KIM ništa ne dobija, već se pravi prostor za uvođenje pravnog haosa u međunarodnim odnosima – smatra Jakšić.
On najavljuje da bi komisija SB UN koja bi na predlog Rusije trebalo da obiđe Beograd i Prištinu „ako bude formirana, u obilazak terena mogla da krene u drugoj polovini aprila“. Jakšić kaže da će se „predstavnici SB UN na licu mesta uveriti u stvarno staranje na KIM i videti koliko su izveštaji Unmika daleko od stvarnosti“.
Analitičari i diplomate skreću pažnju da je poslednjom sednicom SB UN 3. aprila zapravo „počeo politički i diplomatski maraton za KIM“. Uoči predstojeće rasprave o statusu KIM u američkom Senatu američkom predsedniku i državnom sekretaru Džordžu Bušu i Kondolizi Rajs obratili su se pismima članovi srpskog kokusa u Američkom kongresu kongresmeni Melisa Bin i Dan Barton. Oni su se založili za nastavak pregovora o budućem statusu KIM i od prvih ljudi SAD zatražili da se „suprotstave svakom nametnutom rešenju koje nema podršku kako Vlade Srbije, tako ni privremene Vlade Kosova“.
Najnoviju izjavu Martija Ahtisarija da „Srbija mora da promeni stav o Kosovu ako želi u EU“ Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, ocenjuje za BBC kao „početak Ahtisarijeve direktne borbe protiv Beograda“. Janjić smatra da je povezivanje članstva u EU i KIM u suprotnosti s pravilima priključivanja EU“, kao i da „Ahtisari od početka nije shvatio suštinu kosovskog problema“.
Tokom proteklog vikenda premijer Srbije i koordinator beogradskog pregovaračkog tima Vojislav Koštunica i Leon Kojen odvojeno su ponovili očekivanja Beograda da će se „SB UN odlučiti za nastavak pregovora o budućem statusu KIM“.
Azem Vlasi, savetnik premijera Kosova, tvrdi da Srbija „traži nemoguće“, a to je da „Kosovo ostane u njenom sastavu“. Vlasi smatra da će, osim Srbije, sve države koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije, kao i Albanija, priznati nezavisnost Kosova.
Prištinski dnevnik na albanskom jeziku Koha, pozivajući se na diplomatske izvore, spekuliše da „misija UN za prikupljanje činjenica o ostvarivanju Rezolucije 1244 SB i standarda dolazi na Kosovo 19. aprila“ i da će „delegaciju predvoditi jedna od zemalja nestalnih članica SB koja nije iz Evrope“.