Države bivšeg Sovjetskog Saveza su uplašene zbog invazije Rusije na Ukrajinu, kaže novinarka N1 Aleksandra Godfroa. Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže da je u Kazahstanu održan skup protiv invazije na Ukrajinu gde se moglo čuti da bi oni mogli biti sledeći. Godfroa dodaje da su slične demonstracije održane i u Kirgistanu.
Đukić kaže da je posle 12 dana ratovanja Rusija “praktično na granicama Ukrajine” i da je njen učinak poražavajući.
“Mislim da u Rusiji i Kremlju sazreva uverenje da se mora krenuti drugim putem, da ovaj vojni ništa ne obećava”, rekao je Đukić u emisiji Global fokus na N1.
Godfroa, koja se nedavno vratila iz Moskve, kaže da je atmosfera tamo “mračna” i da vlada neizvesnost, dok se donose zakoni koji kriminalizuju neslaganje sa ratom.
“Ja sam iznenađena da su ljudi izašli na ulicu pod tom presijom i represijom”, kaže ona, govoreći o antiratnim protestima na koje Rusi izlaze.
Đukić pak kaže da njega nisu iznenadili protesti, budući da postoje generacije koje “znaju šta je bio Sovjetski Savez i koliko su vapile za slobodom”.
“To su očevi i majke današnjih generacija i ta stečena sloboda kretanja ima cenu. Mislim da će ljudi na tome strahovito istrajavati”, rekao je Đukić.
On smatra da se ruski ciljevi u Ukrajini “ne mogu dostići, ni ratom ni za pregovaračkim stolom”.
“Zato što vidite da je u međunarodnoj zajednici sasvim drugo raspoloženje. Svet nije na strani Golijata već na strani Davida”, rekao je on.
Objašnjava da je ceo ujedinjeni Zapad stao iza Ukrajine i pomaže materijalno, dok Rusija može da dovede još vojnika, ali će time samo da napravi još više neprijatelja.
“Ukrajina se umiriti ne može”, zaključio je on.
Na pitanje da li se Rusi mogu pomiriti sa tim, Godfroa kaže: “Mislim da će na kraju morati”.
Ističe da je ruskim vojnicima rečeno da idu “da oslobađaju Ukrajinu od nacista” i da ih tamo jedva čekaju, a onda na terenu zateknu suprotno – da obični građani izlaze da protestuju protiv njih.
Govoreći o tome da li bi cilj Moskve mogao biti da podeli Ukrajinu i u Kijevu postavi “prijateljske figure” na vlast, Godfroa kaže da Rusija “nema više prijateljskih delova” u Ukrajini.Prema njenim rečima, ako su i postojale neke podele one su nestale sa invazijom, a Rusija je stvorila sebi 40 miliona neprijatelja.
Dodaje i da je Rusija mogla da ima takav scenario da se nije “upetljala” sa Krimom, jer bi Ukrajinci u suprotnom u nekom trenutku ponovo izabrali nekoga poput bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, a sada više to nije moguće.
„EU neće više davati bonuse Srbiji“
Upitan o položaju Srbije prema sukobu i da li prolazi vreme održavanja dobrih veza sa istokom i sa zapadom, Đukić kaže da “ako nije prošlo, prolazi”.
I to naročito zato što ovaj sukob ne izgleda da će biti završen za par nedelja, a EU neće više davati bonuse Srbiji – davala je godinama a mi to nismo iskoristili kako treba, smatra Đukić.
“Zabrinjava što nema telefonskih razgovora sa Moskvom. Šta će biti sa gasom i naftom?” upitao je on.
Na konstataciju da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sreo sa ruskim ambasadorom, Đukić podseća da se pitanje energenata do sada završavalo na nivou Vučić-Putin.
On očekuje da će Evropa uvesti sankcije na rusku naftu, dok kod gasa postoji uzajamna zavisnost.
Đukić smatra da do pomaka i eventualne obustave vatre može doći nakon sastanka ministara spoljnih poslova Rusije i Ukrajine, Sergeja Lavrova i Dmitra Kulebe, 10. marta.
Za postojeću formulu pregovora kaže da “ne obećava mnogo”, već da je verovatno uspostavljena da bi postojao nekakav susret dve strane pred očima svetske javnosti.
“Vidimo da su tu pozicije Rusije izuzetno tvrde”, navodi on i ocenjuje da Ukrajina sigurno neće prihvatiti da prizna Krim u sastavu Rusije ili u Ustavu napiše kako neće biti članica vojnih saveza.
Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.