Bivši ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi: Aktuelno stanje asocira na ples Kurtija i Vučića

Dugogodišnji američki diplomatski predstavnik za Glas Amerike, između ostalog, analizirao je učinak zapadnih diplomata u Prištini i Beogradu na intenziviranju dijaloga Srbije i Kosova.

Epilog tih razgovora bi, u konačnici, trebalo da bude sporazum o normalizaciji odnosa strana koje predvode Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić.

“Mislim da obojica žele da ostave utisak da su nevoljno primorani da pristanu na nesavršen plan. I tako bi trebalo da bude, jer kada bi za jednu stranu bio savršen, druga bi bila izrazito nezadovoljna. Tako da je najbolje da obe strane budu umereno nezadovoljne”, smatra Kirbi.

Mekarti: Upućen signal Kurtiju da izađe iz svog ugla

“Radi se o signalu upućenom Kurtiju da je potrebno da izađe iz svog ugla i obaveže se na nešto što je u vezi ili sadržano u još nepoznatom predlogu Evropske unije. Verujem da bi to moglo biti nešto u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom – što je tema koju je Vučić verovatno, izneo kao nužnost kako bi bio spreman na kompromis u vezi sa članstvom Kosova u međunarodnim organizacijama”, ocenjuje za Glas Amerike Pol Mekarti, stručnjak nevladinog američkog Međunarodnog republikanskog instituta.

U obrazloženju spremnosti da se saglasi sa planom Unije, čija zvanična verzija još nije obelodanjena, predsednik Vučić govorio je o pritiscima kojima bi Srbija mogla biti izložena u slučaju negativnog odgovora.

U najvećoj meri aludirao je na ekonomiju, ali i moguću blokadu pristupnog procesa za članstvo u Evropskoj uniji.

“Deluje da je Vučić sateran u ugao gde treba da izabere stranu na kojoj će se naći: da li će to biti evropska ili pak ruska agresorska strana. Kao da mu je saopšteno da ako ne bude počeo da povlači prave poteze u vezi sa Kosovom – da će budućnost Srbije biti bez Evropske unije”, uverava Majkl Kirbi.

Prema zvaničnim podacima, Srbija je tokom poslednje 23 godine od Evropske unije dobila više od 3,7 milijardi evra. EU novčano i stručno pomaže jačanje i reformu u oblastima vladavine prava, javne uprave, zaštite životne sredine.

Svake godine Srbija je u mogućnosti da, kao država u pregovaračkom procesu, iz pretpristupnih fondova Unije dobije više od 200 miliona evra – za izgradnju ili obnovu infrastrukture ili, pak, druge svrhe.

“Imajući u vidu ono što je izrekao u obraćanju – stekao sam utisak da svoje birače i građane Srbije Aleksandar Vučić priprema za neku vrstu promene ili barem na moguće ustupke u vezi sa dijalogom Srbije i Kosova – na šta nije bio spreman. Utisak je da je primenjen znatniji pritisak nego što je to bio slučaj ranije – i da je to imalo uticaja”, smatra Mekarti.

Dijalog Kosova i Srbije, proces promenjivog učinka, posebno usporen bio je tokom 2022. godine – perioda koji je obeležio napad i vojna agresija Rusije na neposrednog suseda Ukrajinu.

Taj potez, kao i snažan uticaj koji Rusija održava na Balkanu – pogotovo u Srbiji zasnovan u velikoj meri na kosovskom pitanju, nesumnjivo je ubrzao zapadne emisare u nastojanjima da se spor između Kosova i Srbije što pre okonča.

“Ne može se sa stopostotnom sigurnošću reći želi li Srbija da se oslobodi ruskog uticaja. Tamošnju vlast čine brojne pristalice Rusije – uzmimo za primer gospodina Vulina. To ne važi za gospodina Vučića – izgleda kao da želi da se kreće pravom linijom koja deluje da je bliža Rusiji. Takođe, mislim da se Rusi ne bi tako lako odrekli Srbije. Imaju mnoštvo interesa u tome što im je Srbija dostupna”, smatra Majkl Kirbi.

ZSO kao realnost

Na tome, osim Srbije, insistiraju Evropska unija i Sjedinjene Države – o čemu je nedavno u intervjuu Glasu Amerike govorio izaslanik američke administracije za Balkan Gabrijel Eskobar.

„Zajednica opština sa srpskom većinom će biti osnovna – sa ili bez Kurtija“, decidan je bio američki zvaničnik.

“Realnost je ponekad surova, ali dogovor o Zajednici je postignut i to davno. Sada smo u 2023. godini i taj dogovor u nekom trenutku treba da bude primenjen. Zajednica se sastoji od dobrih stvari. Optimista sam da bi se primena mogla dogoditi uz dogovor sa Kurtijem ili pak bilo kojom drugom vladom u Prištini”, kaže Majkl Kirbi.

Uz delimično nesaglasje sa kosovskim Ustavom, deo međunarodne i lokalne javnosti strahuje da bi osnivanje takve asocijacije moglo inicirati probleme slične onima sa kojima se suočava susedna Bosna i Hercegovina.

Jedan od tamošnjih entiteta – Republika Srpska često se označava kočničarem reformi i uzrokom nestabilnosti u državi kojoj je tek nedavno dodeljen status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

“Za formiranje takve zajednice potrebno je dobiti nedvosmislenu i jasnu saglasnost kosovskih vlasti. Premijer Kurti i drugi politički lideri potrebno je da budu uključeni u to. Mislim da to nije moguće učiniti bez nekakve vrste sporazuma između Kosova i Srbije, ali ne verujem da bi to mogla biti prva stvar koju će dve strane potpisati. Možda će me demantovati, ali ne verujem da su strane u mogućnosti da naprave takav iskorak”, zaključuje za Glas Amerike Pol Mekarti.

Kosovo i Srbija o normalizaciji odnosa i sveobuhvatnom sporazumu pregovaraju pod okriljem Evropske unije – uz pomoć Sjedinjenih Država.

Za sada nije poznato kada će se održati nova runda dijaloga.