Bivši diplomata Milovan Božinović o novoj poseti zvaničnika Amerike Prištini i Beogradu: O Kosovu i Albancima će morati da se misli drugačije

Kosovo, Srbiju, BiH, Crnu Goru i Severnu Makedoniju trebalo je zajedno da posete Derek Šole, viši savetnik američkog Stejt deprtmenta i ovdašnji čest gost izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Međutim, juče su mediji da Šole ipak ne dolazi iz porodišnih razloga, pa je juče regionalnu turneju sastancima sa predsednicom i premijerom Kosova, Vjosom Osmani i Aljbinom Kurtije, započeo samo Eskobar.

Kako su medii preneli teme razgovora biće nastavak saradnje po nizu pitanja, uključujući napore SAD da unaprede integraciju Kosova u evropske i evroatlantske strukture. Ali i o dijalogu uz posredovanje EU za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Iako se može pretpostaviti da se ovakve posete pripremaju unapred i da je jedna od glavnih tema Eskobara i Šolea sa predstavnicima Kosova i Srbije trebalo da bude sporazum dve strane na kojem se radi već nekoliko meseci, barikade Srba na severu Kosova i napeta situacija, od pre neki dan, mogle su takođe biti povod dolaska funkcionera Stejtdepartmenta na Kosovo i u Srbiju, budući da je upravo on pre par nedelja od kosovskog premijera u telefonskom razgovoru, kako su preneli mediji, tražio odlaganje odluke o kažnjavanju vlasnika auta sa srpskim tablicama.

Eskobar bi prema najavama danas trebalo da razgovara sa liderima opozicije a u sredu da doputuje u Beograd dan pre odluku Vlade Srbije da pošalje zahtev Kforu za vraćanjem bezbednosnih snaga Srbije na Kosovo po Rezoluciji 1244.

Najavljene teme razgovora u Beogradu su i energetska bezbednost, regionalna ekonomska integracija i napredak ka članstvu Srbije u EU.

Takođe će, najavljneo je,  razgovarati o ulozi Srbije u jačanju regionalnog mira i bezbednosti i kontinuiranom angažovanju Srbije u dijalogu uz posredovanje EU, ističe se u saopštenju, kako bi se postigla sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Kosovom.

Milovan Božinović navodi da je EU pokazala da nema snage da zavađene strane privoli ili prinudi na kompromis.

– Sve je vidljivije da i Šolc-Makronov plan, uz sve modifikacije, neće dati rezultat ako SAD ne stanu odlučnije iza njega. Najavljena američka delegacija dolazi iz najviših struktura američke administracije. Pokazalo se da „specijalni izaslanici“ nisu taj nivo i obema stranama, a pre svega srpskoj će biti predočeno šta može da očekuje od Zapada po ovom pitanju. Svi vidimo da se albanska strana upozorava da ne pretera sa nasiljem ali se za njene poteze, za njihovu političku suštinu pokazuje razumevanje – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, ta suština je da se Srbi privole, a u kontrolisanim okvirima i prinude da prihvate da je njihova država Kosovo i da sve svoje probleme mogu i moraju rešavati samo u tim okvirima.

– Ne postoje znaci, ja mislim ni izgledi, da Zapad odustane od te premise. Taj zahtev je, razvojem događaja poslednjih meseci, raskrsnica na kojoj se našla srpska kosovska politika. To za Srbiju, ne samo oficijelnu Srbiju nego i pretežno deo građana, znači da se mora praštati od mnogih dogmi i zabluda koje dugo cirkulišu ili se čak nekritički podstiču u javnosti – navodi Božinović.

Kako dodaje, sva je prilika da će o Kosovu i Albancima morati da se misli drugačije.

– Da je na primer moguće sarađivati ili da politički predstavnici Srba ne mogu biti marionete Beograda, jer je to prst u oko Albancima. Štaviše, mislim da je Srbiji i kosovskim Srbima ostalo malo vremena da izvrše tu političku i mentalnu revoluciju i da je njihov istinski prijatelj samo ona srpska vlada koja će im pomoći da prihvate te ni malo lake istine. To je, po mom razumevanju sadašnjih prilika, pravac u kojem se one kreću i teško je zamisliti da će, u kontekstu inače grubljeg političkog jezika uslovljenog ratom u Ukrajini, američka delegacija tu nešto suštinski menjati – zaključuje Božinović.

Posle Beograda planirane su posete Bosni i Hercegovini, pa Crnoj Gori, gde će sa liderima vlade i civilnog društva razmotriti trenutni politički zastoj u zemlji, ali i zajedničku posvećenosti regionalnoj bezbednosti i kontinuiranom napretku Crne Gore ka evroatlantskim integracijama.

Na kraju evropske turneje, trebalo je da savetnik Šole ode u Brisel da bi razgovarao sa evropskim partnerima i saveznicima o nizu globalnih pitanja, uključujući pridruživanje EU zemalja Zapadnog Balkana, energetskoj bezbednosti, i dijalog između Kosova i Srbije.