Bjelogrlić: Predložena rešenja za izmenu ustava neuporedivo bolja nego u postojećem

Bjelogrlić je, na konferenciji „Ustavne promene u Srbiji“, istakla da je ovog puta
postupak izmene Ustava Srbije bio transparentniji i inkluzivniji, ali da je za to društvo problematična odredba da Visoki savet sudstva, koji ima 10 članova, odluke donosi većinom od osam glasova.

Predstavnik Ministarstva pravde Vladimir Vinš rekao je da predložene izmene Ustava predviđaju isključivanje politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika tužilaca.

To će doprineti većoj nezavisnosti sudija i samostalnosti tužilaca, rekao je on i dodao da se uvodi stalnost sudijske funkcije.

Očekujemo da će Evropska komisija ceniti napore Srbije da se promene odredbe Ustava o pravosuđu, kao deo akcionog plana za pregovaračka poglavlja, rekao je Vinš, dodavši da se to radi pre svega zbog građana.

Vinš je obrazložio neka od rešenja iz nacrta akta za izmenu Ustava Srbije, pre svega deo koji se odnosi na donošenje odluka VSS i na izbor članova tog tela iz redova sudija i istaknutih pravnika.

Iz odredaba Ustavnog zakona se jasno vidi da nema reizbora sudija, kazao je Vinš.

Šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Jan Bratu ukazao je da je nezavisnost pravosuđa ljudska pravo i međunarodna obaveza, uz napomenu da nezavisnost sudija ostaje izazov u mnogim zemljama.

Nezavisnost pravosuđa ne bi trebalo posmatrati kao privilegiju sudija, već kao suštinsko pravo građana da žive u uređenom sistemu, a sudija da budu nezavisni i odgovorni, rekao je Bratu.

Postizanje zadovoljavajućeg balansa je težak posao za zakonodavca koji sudije treba da zaštiti od nepriličnih uticaja, rekao je Bratu i dodao da želi da čuje mišljenje učesnika konferencije o stavu da sve odluke Visoki savet sudstva mora doneti kvalifikovanom većinom osam od 10 sudija.

Bratu je ocenio da je VSS važno telo koje donosi odluke i kao takvo mora biti efikasno u svojim aktivnosti i balansirano u svom sastavu.

Prema njegovim rečima, dosta je vremena prošlo od 2006. godine kada je usvojen Ustav Srbije, za čije odredbe je Venecijanska komisija kazala da je „uticaj parlamenta na pravosuđe preteran“.

Srbija se uhvatila u koštac sa ovim izazovima sa ciljem reformisanja Ustava u skaldu sa preprukama Venecijnske komisije, kazao je Bratu.

Šef Odseka za politiku Delegacije Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc ukazao je da je vladavina prava u srži procesa pristupanja EU, a glavna tema tog procesa su reforma pravosuđe i promene Ustava.

Pozdravili smo što je parlament počeo proces reformi u pravosuđa, jer je to važno za građane, ali i za perspektivu pristupanja EU, istakao je Lorenc i dodao da je njegov utisak da je proces bio transparentan, inkluzivan i otvoren.

Lorenc je ukazao da je razumeo da će sledeće nedelje biti održane virtuelne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, a prema planu posao bi trebalo da bude završen do kraja ove godine.