Bjornstad: Važno je da postoje nezavisni mediji kao Danas

I dalje postoje ogromni izazovi koje treba prevazići. Fokus je, uglavnom, na pitanju Kosova i smatram da Kosovo „baca senku“ na druge teme, značajne za dobrobit građana i koje, zapravo, predstavljaju preduslov da Srbija ispuni evropske standarde. Postoji čitav niz domena koje se odnose, recimo, na usluge, informisanje, građane, javne nabavke, subvencije, ekonomski razvoj. Na sve to treba obratiti posebnu pažnju. Dakle, mnogo toga ide u dobrom smeru, ali ima i pitanja koja tek treba da bude rešena i ja se nadam da će to biti učinjeno. Naravno, članstvo Srbije u Evropskoj uniji zavisi od rešavanja kosovskog pitanja, ali ne samo od toga, već je potrebno sprovesti i reforme u domenima poput vladavine prava. Ima stvari koje su, tobože, „male“, ali važne, kao što je, recimo, kvalitet vode kada odvrnete slavinu. Na to se, nažalost, često zaboravlja, u potpunosti ili delimično, kaže u razgovoru za Danas Arne Sanes Bjornstad, ambasador Norveške u Srbiji, komentarišući aktuelnu situaciju u našoj državi.

* Kako ocenjujete vladavinu prava u Srbiji, čiji važan segment je i sloboda izražavanja, uključujući slobodu medija? Šta treba da bude učinjeno da se situacija popravi?

– Veoma je značajno postojanje nezavisnih medija kao što je Danas. Potrebno je da mediji imaju jasnu vlasničku strukturu, kao i da budu transparentni kada je reč o direktnoj i indirektnoj finansijskoj podršci. Mehanizmi finansiranja medija treba da budu predvidivi, a ne da zavise od političkih pozicija, odnosno od toga da li su mediji kritički nastrojeni prema pojedinim političarima ili ne. Dakle, potrebno je da mediji funkcionišu po jasno određenim pravilima.

* Da li ste o temi medija razgovarali sa srpskim zvaničnicima? Šta su vam oni rekli ako ste o tome govorili sa njima?

– Da, razgovarao sam. Nikada, zapravo, nisam čuo da se bilo ko od njih protivi onome što sam rekao. Mi radimo sa Vladom Srbije posredstvom OEBS-a na novoj medijskoj strategiji. Taj proces mora da napreduje i nadam se će se biti ostvaren pomak. Takođe, veoma je važno uspostaviti medijsko tržište koje će manje zavisiti od subvencija. Norveška je, na primer, država koja ima manje stanovnika od Srbije, i bogatija je, ali Srbija ima znatno više medija. To je, zaista, veliki broj za relativno malu državu poput Srbije, čime se delimično objašnjava zašto mnogi mediji teško opstaju ili zavise od subvencija. Srbiji je, verovatno, potrebno manje medija, ali koji bi bili nezavisniji, snažniji i mogli da opstanu na slobodnom tržištu, mahom se izdržavajući od oglašavanja ili tiraža. Znam da je „dug put“ do toga, ali, kao što sam rekao, mi radimo na tome posredstvom OEBS-a.

* Šta mislite o trenutnoj situaciji na Kosovu? Očekujete li dalji porast tenzija ili smirivanje „strasti“?

– Nadam se smirivanju tenzija. Trenutna situacija ne ide nikome u prilog. Građani i Srbije i Kosova su taoci aktuelnih okolnosti. Pored opasnosti od pogoršanja bezbednosne situacije, negativne posledice trpe ekonomije i Kosova i Srbije.

* Smatrate li, stoga, da će uskoro biti ukinute takse od sto odsto koje je Kosovo uvelo na robu iz Srbije i BiH?

– Da, nadam se. Uostalom, i Sjedinjene Države i Evropska unija poručile su da takse treba da budu ukinute. Trenutnom situacijom se otežavaju investiranje i trgovina, i to za sve strane. Ne znam kada će takse biti ukinute, ali što duže potraje ovakvo stanje, biće teže i Kosovu i Srbiji.

* Kako komentarišete najave o skorom formiranju vojske Kosova?

– Norveška jeste priznala nezavisnost Kosova, ali način na koji bi se ta vojska formirala u ovom trenutku je potpuno drugačija priča. U trenutnim okolnostima takav korak ne bi poboljšao situaciju.

* Dakle, smatrate da vojska Kosova ne treba da bude uspostavljena bez pristanka Srba na Kosovu?

– Nisam stručnjak za ustavno pravo i mehanizme, ali nužno je da se to dogodi u skladu sa zakonskim procedurama i uz konsultacije sa svim zajednicama koje žive na Kosovu. Potrebno je voditi računa i o načinima za formiranje vojske, ali i o mogućim posledicama. To se ne tiče samo Kosova već i partnera Kosova.

* Očekujete li da Beograd i Priština postignu bilo kakav sporazum u skorije vreme? Šta bi, prema Vašem mišljenju, taj dogovor trebalo da sadrži?

– Prilično sam siguran da će u nekom trenutku biti postignut dogovor, ali ne znam kada će se to desiti. Najvažnije da se dve strane dogovore o normalizaciji odnosa, kako bi bio poboljšan život građana i Kosova i Srbije, a koji bi odobrila i međunarodna zajednica. Dakle, najvažnije je da građani od toga imaju koristi, da se unapredi ekonomska i društvena situacija na Kosovu i u Srbiji.

* Da li to znači da se Norveška ne bi protivila razgraničenju, odnosno „korekciji granica“?

– Ne bismo se protivili ako bi takav sporazum značio nenarušavanje regionalne stabilnosti.

* U nekoliko navrata ste komentarisali srpsko-ruske odnose. Kako u ovom trenutku gledate na te veze?

– Nije problem da Srbija ima dobre odnose sa Rusijom, ali mi smo veoma kritični prema politici Rusiji prema Ukrajini i Gruziji. Smatramo da Rusija vodi agresivnu politiku prema susedima, ali, istovremeno, mi sarađujemo sa Rusijom u vezi sa praktičnim pitanjima. Ali, Srbija treba da bude dosledna u poštovanju evropskih principa, kada je reč i u odnosima sa Rusijom. Nije potrebno da Srbija „sedne na bilo čiju stolicu“ osim na svoju, ali treba poštovati pravila EU.

Potrebno međusobno zbližavanje ljudi

* Kako ocenjujete odnose Srbije i Norveške?

– Odnosi dveju država su veoma dobri. Imamo sve više političkih kontakata i naša saradnja je u usponu. Postoje planovi za produbljivanje saradnje i na tehničkom nivou. Mislim da je potrebno više raditi na međusobnom zbližavanju ljudi, što bi podrazumevalo i veće investicije, kao i povećanje uvoza i izvoza. Postoje veliki potencijali za unapređenje ekonomskih veza, ali potencijalni investitori žele transparentnije okolnosti za ulaganje. U tom smislu bez sumnje će biti korisno članstvo Srbije u EU jer će Srbija na taj način postati deo integrisanog tržišta i modernizovati ekonomiju i administraciju.