„EU je bez Zapadnog Balkana prazna“: Premijer Vučević na Bledskom strateškom forumu

Pre početka liderskog panela obratila se predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen koja je naglasila da su nove generacije Zapadnog Balkana izabrale da budu deo Evrope, dok trenutno rukovodstvo Rusije i dalje živi u prošlosti jer to ne priznaje.

„Ogromna većina naroda na Balkanu ne želi dodatnu fragmentaciju, već integraciju, koju im mi moramo pružiti“, istakla je fon der Lajen.

Ona je rekla da je integracija Zapadnog Balkana u EU od „velike važnosti“ ukoliko se želi stvoriti Evropa koja je ekonomski nezavisna i sposobna da sama sebe odbrani.

Fon der Lajen je pozvala zemlje Zapadnog Balkana da budu aktivne u odlučivanju o budučnosti EU i dodala da u sledećem sastavu Evropske komisije proširenje mora biti posao koji zahteva punu pažnju, te da će zbog toga imenovati potpuno posvećenog komesara za proširenje.

Ona je posebno pohvalila Kosovo, Severnu Makedoniju i Crnu Goru na izvršenim reformama i istakla da bi ove tri zemlje mogle do kraja godine potpuno biti uključene u Jedinstvenu zonu evro plaćanja (SEPA).

Na liderskom panelu, pored premijera Srbije učestvovali su i predsednici Vlada Albanije, Edi Rama, Hrvatske, Andrej Plenković i Slovenije, Robert Globo.

Putin najveći promoter proširenja EU

Reagujući na govor Ursule fon der Lajen, premijer Slovenije je rekao da jeste potrebno imenovati posvećenog komesara za proširenje, ali obratiti pažnju i na plan rasta.

Premijer Hrvatske, Andrej Plenković je rekao da je tema Zapadnog Balkana vraćena na vrh agende, ali da treba primetiti da je najveći promoter proširenja Putin zbog agresije na Ukrajinu, kojom je, kako kaže vratio temu proširenja u razmatranje.

Edi Rama se složio sa hrvatskim premijerom u oceni da je Putin „pomogao“ EU da shvati da živi u paralelnom svetu.

„Sada se ovi svetovi prbližavaju“, rekao je Rama i dodao da je ohrabrujuće što je pokrenut novi plan rasta.

Očekivanja Zapadnog Balkana i Brisela kao „paralelne realnosti“

Premijer Vučević je rekao da ulazak u EU ostaje strateški cilj Srbije, te dodao da je govor Ursule fon der Lajen ohrabrujuć.

„Voleo bih da smo čuli podatke i o Srbiji i konkretnim rezultatima Srbije koje smo ostvarili na evropskom putu“, naglasio je Vučević i kao primere naveo ozbiljne reforme unutar medija, izbornog sistema, pravosuđa.

On je dodao da se plaši da su očekivanja Zapadnog balkana i Brisela u pogledu proširenja EU na taj region možda „paralelne stvarnosti“, ali naglasio da se istovremeno nada da to nije slučaj.

„Nisam srećan što smo morali svedočiti ratu na evropskoj teritoriji kako bi se okrenuli ka kompletiranju evropske teritorije uključuvanjem Zapadnog balkana, mislim da je Zapadni balkan to zaslužio mnogo radnije“, zaključio je Vučević.

Na pitanje o problematičnosti „tradicionalnom prijateljstvu“ Srbije i Rusije i balansiranju u spoljnoj politici Vučeviće je rekao da „Srbija ništa ne krije“.

„Mi smo suverena zemlja sa glavnim ciljem da postanemo zemlja članica EU. Uz to imamo puno pravo da zaštitimo nacionalne interese na najčin koji mislimo da je najbolji“, naglasio je Vučić.

On se osvrnuo i na uvođenje sankcija SR Jugoslaviji dodavši da ne vidi da su sankcije Rusiji donele pozitivne posledice.

„Želimo da vidimo šta je najbolje za naš narod i ekonomiju, ali uz naglašavanje da nam je cilj ulazak u EU. I to ne govorimo kao formalnost, već verujemo da ne postoji kompletiran projekat Evrope bez Zapadnog Balkana“, rekao je Vučević i dodao da je EU bez ovog regiona „prazna“.

Vučević je takođe naglasio da ne treba zaboraviti da je Srbija Memorandum o kritičnim sirovinama odlučila da potpiše upravo sa EU, a ne sa drugim inostranim partnerima.

Premijer Hrvatske je, govoreći o ratu u Ukrajini, naglasio da narativ o „zamoru“ u tom ratu služi samo Rusiji.

„Smatram da su napori za mir bitni, ali da se mir može postići samo očuvanjem teritorijalnog integriteta Ukrajine“, naglasio je Plenković, i dodao da „ako se tako postavimo, ostavljamo otvorena vrata svakoj autokratiji da iskoristi priliku i okupira deo druge zemlje“.

Premijer Globo je govoreći o priznanju države Palestine od strane Slovenije rekao da je ponosan što se njegova zemlja svrstala uz Norvešku i Irsku.

Mladi mogu doneti „pozitivne vibracije“

Na pitanje koju bi poruku poslao mladim generacijama premijer Vučević je rekao da bi želeo da se više govori o „zajedničkoj budućnosti“.

„Da ne govorimo o dalekim zemljama i budemo zaglavljeni u prošlosti. Gubimo vreme ukoliko ja sada pokušam ada odgovorim premijeru Plenkoviću na opasku o devedesetim jer nikada nećemo biti na istoj poziciji o tome šta smo preživeli devedesetih“, istakao je Vučević.

On je naglasio da se „glavni cilj“, koji se sastoji u pitanju kako okupiti sve evropske zemlje, neće postići ukoliko „nastavimo da govorimo o prošlosti i tome koj e kriv, a ko nije“.

„Potrebna nam je energija novih generacija koja nije opterećena prošlošću i koja opuštenije govori o budućnosti“, rekao je Vučević i dodao da to može doneti „pozitivne vibracije“.

„Bez Zapadnog balkana, ne možete govoriti o kompletiranoj Evropi“, zaključio je još jednom Vučević.

Plenković je naglasio da mladima treba pokazati dobar primer liderstva i pozabaviti se klimatskim promenama kao „problemom broj jedan“. Takođe, istakao je da Evropa mora biti glavni zagovornik međunarodnog prava jer bez njega nema sigurnosti u svetu.

Odgovorajući Vučeviću, Plenković je istakao da je tačno da se ne treba fokusirati na prošlost, ali da je ne treba ni zaboraviti.

Edi Rama je kroz šalu mladima poručio da je najbolje odluke pravio kada nije slušao starije.

„Mladi mnogo manje veruj u politiku, i time prave veliku grešku“, rekao je Rama i dodao da se od politike ne može pobeći.

On je takođe naglasio da se uz Ukrajinu mora potpuno stati, bez davanja naredbi na koji način smeju da koriste oružje koje im zapad šalje.

Premijer Slovenije je mladima poručio da nikada ne misle da se veliki snovi mogu ostvariti na brzinu, te dodao da političari to često zaborave kada dođu na vlast.