Boban Stojanović: Treća vlada Ane Brnabić će trajati svega 18 meseci

Upitan da li je moguća i rekonstrukcija vlade, on je u serijalu Kvaka 23 odgovorio da je to potencijalna opcija, ali da može se uradi bilo kada.

Ne verujem da bi Vučić oročio trajanje nove vlade na dve godine samo da bi Anu Brnabić zamenio Milošem Vučevićem, rekao je Stojanović u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, mada sa Vučićem nikada ne znate šta može da se desi.

Na pitanje čime je Ana Brnabić zaslužila treći mandat na čelu vlade, on je ocenio da ga nije zaslužila, nego dobila od Vučića zato što je lojalna, jer se ne meša previše u svoj posao i što je „jedan od elemenata koruptivnog mehanizma Srpske napredne stranke (SNS)“.

Stojanović je očekivao da će Vučić možda da krene na drugu stranu i izabere nekoga ko bi eventualno mogao da postane „broj 2“ u stranci i državi, koga bi eventualno pripremio za 2027. i predsedničke izbore na kojima on neće moći da se kandiduje.

Ali, Vučić se opet opredelio da bira poslušnike, rekao je on i predvideo da će mandatarka dobiti spisak sa imenima članova nove Vlade i da neće imati nijedno ime koje je sama izabrala.

Na papiru imamo parlamentarno-predsednički sistem, a u realnosti nešto što se u teoriji naziva superprezidencijalizam, ali ne zato što je Vučić predsednik Republike, već zato što je predsednik stranke, objasnio je Stojanović.

Ukazujući da u Srbiji ne postoji podela vlasti, on je naglasio da bi Vučiću mogao da nabroji više desetina stvari koje nisu u skladu sa njegovim ustavnim nadležnostima.

Upitan da li očekuje bitne promene u personalnom sastavu vlade, Stojanović je odgovorio da ga zanima da li će Nebojša Stefanović ostati ministar, imajući u vidu optužbe da je prisluškivao predsednika Republike i imao veze sa organizovanim kriminalom.

S druge strane, Stojanović vidi Aleksandra Vulina kao „čudnu osobu“ i stidi se što je ministar, ali napominje da ga saborci ne optužuju da je manje-više deo kriminalnog klana i nema optužbe poput Stefanovića.

Što se tiče Ivice Dačića, on smatra da je Vučić, „da je gospodin i da je džek“, trebalo da ga „časti“ premijerskom funkcijom „iz vrlo prostog razloga što mu je omogućio da pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora“.

Da se Dačić kandidovao, imali bismo drugi krug predsedničkih izbora, uveren je Stojanović, koji misli da je Socijalistička partija Srbije (SPS) sada najpotrebnija u vlasti, jer SNS ima manji broj poslanika nego ranije.

Prema njegovim rečima, SNS i sada može da formira vladu bez SPS, ali koji bi političar želeo „Ivicu Dačića za protivnika i Ivicu Dačića u opoziciji“.

Stojanović tumači da se Branislavu Nedimoviću „stolica izmakla“ onog trenutka kada se pojavila vest da ga je kontaktirao Savo Manojlović i dodaje da će mu biti zanimljivo da vidi i „ko će biti na pozicijama ministara Gordane Čomić i Tomislava Momirovića“.

On tvrdi da je to dvoje ljudi izabrano da budu ministri samo da bi nervirali Tviter i opozicionu javnost, dok za sebe kaže da je Marsovac, ako je tačna vest da bi u vladi, kao nestranačka ličnost, mogla da bude Danica Grujičić, pošto je bila prva na listi SNS za parlamentarne izbore.

„Treba sačekati i videti. Pominju se i neki ljudi poznati javnosti kao istaknuti pravnici. Koliko god neko možda želeo da uđe u Vladu, ne bih voleo da neko isprlja i ukalja svoju dosadašnju karijeru time što će ući u vladu Aleksandra Vučića“, poručio je Stojanović.

Njega zanima i da li će ostati ministri Nenad Popović, Vulin i Zorana Mihalović i ko će ih eventualno zameniti, ali veruje da će vlada i dalje imati proruske i prozapadne ljude.

Upitan šta će biti najveći izazovi za novu vladu, bez obzira na to što moć ne stanuje u Nemanjinoj ulici, nego na Andrićevom vencu, on je pretpostavio da će to biti energetika i procenio da zima ipak neće biti najteža, ali da će biti skupa za građane.

To će biti glavni izazov, naravno uz verovatno novo zaoštravanje situacije na Kosovu i neke dodatne afere koje će isplivati, ali ne verujem da će situacija u Srbiji nešto mnogo da se promeni u odnosu na dosadašnju, procenio je Stojanović.

Upitan kako će to uticati na odnose sa Evropskom unijom (EU), on je uzvratio da evropske integracije ne postoje, preciznije da postoje samo na papiru, jer Srbija nije napredovala ni po jednom od kriterijuma.

Srbija nije demokratija i ne ispunjava osnovni politički kriterijum za prijem u članstvo EU, ukazao je Stojanović i napomenuo „da smo sada dodatno u nekakvoj vrsti procepa i problema zato što ne usaglašavamo spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropom“.

On, međutim, ne očekuje da će vlast uvesti bilo kakve sankcije Rusiji i konstatuje da građani u suštini i ne znaju da li bi sankcije trebalo uvesti, jer o tom pitanju nije vođena nikakva suštinska debata.

Kako je objasnio, možemo da imamo lične preferencije da li smo više ka Zapadu ili ka Istoku, pa da na osnovu toga odlučujemo, ali je izostala javna debata o tome „šta nam donosi, a šta nam odnosi uvođenje sankcija Rusiji, bile one minimalne ili potpune“.

„Kao neko ko je demokrata, ko se zalaže za demokratiju i poštovanje odluka većine, smatram da vlast nema ni legitimitet da uvede sankcije“, naglasio je Stojanović, budući da, izuzev koalicije Moramo, niko na nedavnim izborima nije zagovarao uvođenje sankcija Rusiji.

Zato će Vučiću, prema njegovom tumačenju, biti veoma teško da izbalansira između birača i onoga što želi Zapad, mada ne bi rekao da je Zapadu više mnogo stalo do toga.

Njemu formiranje novog političkog bloka „pristojnih i normalnih ljudi, koji su malo levo i malo desno od centra“, kako ga je Vučić opisao, deluje kao priprema rebrendiranja SNS za izbore 2024. godine.

Oni će u predizbornu koaliciju eventualno „usisati“ Srpsku narodnu partiju Nenada Popovića, Vulinov Pokret socijalista, možda i SDPS Rasima Ljajića, pomenuo je Stojanović kao jednu od mogućnosti, a da će se onda sve manje pričati o SNS, koja će se izgubiti iz javnog diskursa.

Prema njegovoj analizi, možda se formira neki krovni politički subjekt za ove stranke i to nazove „srpski blok“, pa se možda Vučić stvarno povuče sa pozicije predsednika SNS, ali bude predsednik tog bloka, koji bi po svemu bio stranka.

Stojanović misli da u Srbiji nije moguć konzenzus o ključnim državnim pitanjima, ali ne zbog dubokih podela u društvu, jer one postoje i u drugim društvima, već zato što se ne rešavaju institucionalno, „u normalnom parlamentu i na normalnim izborima“.

Prema njegovim rečima, „u našem nedemokratskom društvu, nažalost, ta se polarizacija završava na ulicama, optužbama za izdaju i satanizacijom u medijima opozicije od strane vlasti“.

„Ne verujem da SNS ikad može da dovede do toga da se ova zemlja naziva minimalnom demokratijom“, zaključio je Stojanović.