Bocan-Harčenko: Brisel krši smernice UN

„Brisel je još tada tražio, pre početka briselskog dijaloga Beograda i Prištine, podršku Rusije kako bi Generalna skupština UN odobrila okvire i agendu tog dijaloga“, rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu Raša tudej Balkan.

Ocenio je da francusko-nemački predlog, koji je sada na stolu, izlazi iz tih okvira i da je „model dve Nemačke“ bio u opticaju 2007. godine, kada su ga odbacili i Beograd i Priština, što znači da tadašnju inicijativu nije blokirao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, kako je nedavno rekao nemački diplomata Volfgang Išinger.

Članstvo u UN je i bez priznanja de fakto priznanje, kaže Bocan-Harčenko, koji je stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića po tom pitanju okvalifikovao kao „jasan“.

Govoreći o ulozi EU u dijalogu primetio je da ona gura pod tepih formiranje Zajednice srpskih opština, koje je za Beograd ključno, i naglasio da politički Zapad koristi Kosovo i Metohiju „kao polugu pritiska na Srbiju, kao što od Ukrajine prave ‘anti-Rusiju’ kako bi vodili rat protiv Rusije“.

Cilj takve politike nije samo slabljenje Rusije, već i EU, kao i sprečavanje saradnje između, pre svih, Rusije i Nemačke, ocenio je Bocan-Harčenko.

On nije ubeđen da kolektivnom Zapadu odgovara „vruća kriza“ na Balkanu, ali smatra da im „sigurno odgovara krizna situacija, u okviru koje mogu da zadrže kontrolu“, što je opasno, jer svaka kriza koja se višestruko ponavlja može da se otrgne kontroli i postane „vruća“.

Ponovio je da Moskva nikada neće podržati rešenja koja nisu prihvatljiva za Srbiju i da je Rusija uvek podržavala Rezoluciju 1244 kao pravni okvir za postizanje trajnog, uravnoteženog i pravednog rešenja kosovskog problema.

„Kosovo je od početka raspada SFRJ bilo zamišljeno kao teren za napad na Srbiju“, rekao je on, ističući da je osnovni cilj bio „uništavanje samostalnosti i dostojanstva Srbije“, da takvi napadi na srpski narod postoje i u Bosni i Hercegovini, što predstavlja napad na „srpski narod u celini“, jer Zapad želi da ograniči nadležnosti Republike Srpske zato što mu je konstantno cilj da ona nestane.

Naveo je da specijalni odnosi Beograda i Banjaluke, koji su definisani Dejtonskim sporazumom, treba da postoje u okviru „srpskog sveta“.

Govoreći o odnosu Rusije i Zapada, Bocan-Harčenko je konstatovao da oni „više nikada neće biti isti“ jer se svet kreće ka multipolarnosti, što Zapad ne želi da prihvati i zato stvara krize, pri čemu je Rusija samodovoljna država zbog značajnih resursa kojima raspolaže, što je, kako kaže, bitno u realnoj ekonomiji u kojoj „finansijske igre“ više nisu od ključnog značaja.