Aljbin Kurti insistira na dijalogu sa kosovskim Srbima, umesto sa Srbijom. To je nerealno jer u srpskim sredinama vlada jednopartijski režim pod kontrolom Beograda i u sprezi sa kriminalom, kaže analitičar Bodo Veber.
Novi kosovski premijer Aljbin Kurti biće „neprijatan sagovornik“ za Evropsku uniju, smatra Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina. „S jedne strane zbog njegovih delom principijelnih političkih, demokratskih stavova, a s druge strane zbog toga što njegova ubeđenja i program njegove partije imaju i dalje dogmatske i ideološke elemente“, kaže Veber za DW.
Veber, jedan od najboljih poznavalaca Balkana među nemačkim analitičarima, smatra da je Kurti nakon izborne pobede najviše umerenosti i popuštanja pokazao kod velikoalbanske ideje za koju se godinama odlučno zalagao. Prema rečima Vebera, Kurti je takođe insistirao na dijalogu sa srpskom zajednicom na Kosovu.
„Ostaje doduše pitanje praktičnog sprovođenja jer se Kurti i njegovo Samoopredeljenje drže dogme da se pregovara samo sa kosovskim Srbima i to bez mešanja Beograda“, kaže Veber.
„Tužna realnost je da se, zbog neplaniranih posledica političkog dijaloga, u deset većinskih srpskih zajednica, formirao jednopartijski režim pod kontrolom Beograda koji počiva na patronatu i preplitanju državno-partijskog aparata i kriminalnog podzemlja. Kosovski Srbi kao pojedinačni faktor u ovom trenutku ne postoje“, dodaje analitičar.
On smatra da kosovski Srbi mogu imati svoj glas „tek nakon što bude zaključen sveobuhvatni sporazum sa Srbijom koji garantuje potpunu integraciju kosovskih Srba u državu Kosovo, i političko-institucionalno potiskivanje Srbije sa Kosova. U tom smislu očekujem napredniju retoriku nove vlade kao i okretanje kosovskim Srbima, ali ne očekujem mnogo rezultata van budućih briselskih pregovora sa Srbijom.“
Bodo Veber dodaje da je i dalje nejasno na šta Kurti misli kada najavljuje „reciprocitet“ u odnosima sa Srbijom.
„Koliko sam razumeo, ovaj zahtev je ranije bio povezan sa ukidanjem carina na robu iz Srbije, što je bila glavna prepreka nastavku pregovora u Briselu. Međutim, carine nisu uvedene krajem 2018. kao protivmera na već postojeće nelojalne trgovinske prakse Srbije, već su uvedene jednostrano zbog uspešnog lobiranja Srbije da Kosovo ne postane članica Interpola. I s druge strane, kako sam razumeo, kao protivmera ideji razmene teritorija“, zaključuje Veber.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.