Bogdanović (Odgovor): Rešenje za Kosovo je podela

Bogdanović je široj javnosti postao poznat nakon intervjua KRIK-u u kom je izneo tvrdnje u vezi ubistva Olivera Ivanovića.

On kaže da je secesija KiM, izuzev Sever Kosova, završena NATO bombardovanjem 1999. godine.

– Briselskim sporazumom i sprovođenjem tačaka (obaveza), koje smo za razliku od albanske strane ispunili, „prokockana“ je srpska državnost na KiM. Započeo je nepovratni proces priznanja kosovske državnosti. Zahvaljujući Ivici Dačiću i njegovim potpisom na briselski dokument, Srbija se odrekla državne vlasti na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u korist samoproglašene Republike Kosovo i time prećutno prihvatila jednostranu secesiju, bez obzira na rezoluciju UN 1244, kaže Bogdanović i dodaje da je ovim sporazumom potvrđeno isključenje KiM iz pravnog poretka Srbije, čime je ostvaren geostrateški interes NATO.

Bogdanović je kritičan i prema Vladi Aljbina Kurtija koju optužuje za neorganizovanost kosovske države, čime se otvara prostor na severu Kosva za kriminal od trgovine uticaja do trogvine narkoticima i oružjem.

– U tome glavnu reč vodi kriminalni klan Veselinović-Radoičić. Saradnja Milana Radojičića sa kosovskom obaveštajnom službom sa kojom ga je povezao Hašim Tači, omogućuje mu da pod zaštitom kosovskih institucija zavodi strah i trepet nad srpskim narodom a u cilju sprovođenja kosovske nezavisnosti, navodi on.

Komentariše da je kosovska diplomatija svoju „crvenu liniju“ povukla, a to je priznanje Kosova na celoj teritoriji kojom upravljaju prištinske institucije, ali da srpska strana svoju „crvenu liniju“ nije povukla.

– Naša crvena linija bi trebalo da glasi „podela Kosova i ulazak Srbije u EU datumom međusobnog priznanja“. Briselski sporazum treba nastaviti u novom formatu i kroz dijalog dogovoriti političko-ekonomsku saradnju dve države, međusobne granice i zajedničke političke ciljeve usklađivanjem sa politikom EU. Formiranje srpskih opština u kojima žive Srbi, podela infrastrukture, rudnih i ostalih prirodnih bogatstava kao i sloboda protoka roba i usluga je platforme na kojoj treba insistirati. Uslov na kojem treba takođe insistirati je povratak raseljenih lica odnosno obeštećenje njihove imovine koja im je trajno oduzeta njihovim proterivanjem sa KiM, navodi Bogdanović.

Uz komentar da Srbiji nije ostalo mnogo vremena „da spasi šta se spasti može“ ovaj budući kosovski političar kaže da je potrebna promena Ustava i sporazum o podeli, ali da taj proces nije moguće završiti bez prisustva zemalja stalnih članica Saveta bezbednosti UN.

Srbija bi, po njegovoj proceni, trebalo da prihvati koncept podele Kosova do 2026. godine, a ako do toga ne dođe izgubiće značajan deo teritorije i dozvoliti nestanak svog naroda, dok će članstvo u EU ostati neispunjena želja.