Bogosavljević: Promena izbornih pravila u izbornoj godini nepristojnost

„To može da bude dobro jer je tri odsto glasova dovoljno da neko bude reprezent 90.000 ili već koliko građana. Međutim, ono što ne valja je što je taj cenzus ostao i za koalicije, a inače je boljka našeg sistema da imamo mnoštvo stranaka u parlamentu i u vladi, nema punu odgovornost pred biračima jer pola od tih stranaka nikada nije ni bilo na izborima“, objasnio je Bogosavljević.

On je rekao da niži cenzus pogoduje manjim strankama koje planiraju da izađu na izbore. „Čisto računovodstveno, najjača stranka je ta koja će nešto izgubiti, ali s obzirom na bojkot, na neki način i dobijaju jer će više stranaka preći cenzus, pa će parlament biti šareniji i imaće više različitih glasova i mogućnost da izgleda demokratskije“, ističe Bogosavljević.

Smatra da promena izbornih pravila u izbornoj godini spada u neku vrstu nepritojnosti. „S druge strane, imamo da je dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima organizovan sa velikim zakašnjenjem, da se su se evropski poslanici uključlili, da je jedan niz nekakvih promena izbornih uslova već dogovoren, tako da i ovo može da se tretira u tom smislu“, naveo je Bogosavljević.

Ističe da manji cenzus svakako nije restriktivna stvar za stranke koje će učestvovati na izborima. „Bojkot je legitiman način borbe kada se sa nečim ne slažeš. Vrlo malo je uspešnih bojkota, ali ima i takvih. Pitanje je procene. Kada treba da vagate, nije lako“, rekao je Bogosavljević.

Navodi da u Srbiji 60 odsto birača zna za koga će glasati, a da se ostali odlučuju u poslednjem momentu. „Istraživanja pokazuju da birače najviše zanima ekonomija. Međutim, vrlo im je teško da prepoznaju ko je taj ko stvarno nudi ekonomiju jer sve stranke kažu da imaju plan za boljitak“, naveo je Bogosavljević.

On je napomenuo da prvi put posle SPS iz vremena Miloševića imamo stranku za koju možemo da kažemo da je sama na vlasti jer ima 50 odsto poslanika, pa je za sve što uradi, ili kriva ili zaslužna. „Pre toga su sve bile neke koalicione kombinacije gde nikoga niste mogli da optužite ili da mu pripišete zasluge, pa nemamo iskustva ko je taj ko stvarno nešto ume. Onda gledamo da li verujemo tom čoveku ili ne, a to je stvar psihologije“, objašnjava Bogosavljević.