Bogosavljević: Teško da će Vučić dobiti podršku većine za potpisivanje bilo čega oko Kosova

U razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić u novom izdanju serijala Kvaka 23, on je naglasio da posredovanje Evropskog parlamenta (EP) u dijalogu vlasti i opozicije „može da posluži kao alibi i jednima i drugima da promene mišljenje“.

Bogosavljević je predvideo da će rezultat tih razgovora iz perspektive opozicije „manje zavisiti od druge strane, a više od unutrašnjih odnosa u opoziciji, koja je i dalje rascepkana i mora da se homogenizuje ako želi da se suprotstavi ovako jakoj vlasti“.

Ukazujući da smo „permanentno u šou programu oko bojkota i da su pozicije zabetonirane“, on je konstatovano da posredovanje EU marginalno ide u prilog i vlastima i opoziciji.

Kako je objasnio, da je vlast tek tako popustila, to bi se u opozicji slavilo kao pobeda, što vlast svojim biračima ne može i ne želi da prikaže.

Unija se ovakav način umešala, jer je „bila pozvana“, podsetio je Bogosavljević, što i nije neuobičajeno, imajući u vidu da smo u pregovorima sa tom organizacijom za članstvo i da je ona već na veoma direktan način prisutna u Srbiji.

On smatra da je Srpska napredna stranka (SNS) spremna na ustupke opoziciji u vezi sa izbornim uslovima, „zbog pritiska javnosti, više nego zbog pritiska opozicije“.

Kako je ukazao, razlog je i činjenica da se, ako ceo sistem dovodite u pitanje, dalje „urušava broj razočaranih i procenti izlaznosti padaju“.

Prema stavu Bogosavljevića, to je je „inače konstatna pojava na izborima na kojima je teško izvući i 3,4 miliona birača“, jer je i faktičko stanje da imamo između 4,9 i 5,2 miliona, a ne 6,9 miliona birača, što je formalno njihov broj.

On je uveren da „vlast ne čini ustupke iz straha, već zato što nema razloga, u ovom trenutku, da se ponaša suprotno“, mada mu deluje da bi veliki deo infrastrukture SNS bio zadovoljan bojkotom, jer bi to značilo veći broj poslaničkih mesta.

Upitan da li EU prihvatanjem da posreduje u dijalogu pomaže Vučiću da unapred obezbedi legitimitet budućih organa vlasti, zbog odluka pre svega oko Kosova, Bogosavljević je odgovorio da „ne veruje da je EU tako definisala cilj“.

To se, kako je predočio, njih ni ne tiče, imajući u vidu da će Vučić pobediti, kakvi god uslovi da budu, i „legalitet tih izbora nije moguće dovesti u pitanje“.

„Kada je reč o legitimitetu, njega je moguće sporiti, ali je teško nači kriterijum koji bi svima bio prihvatljiv“, procenio je Bogosavljević.

Pored onih koji će izaći na izbore, on prognozira da će za tu priliku biti napravljeno još udruženja i koalicije i to „neće delovati nelegitimno, naročito ako manja izlaznost smanji izborni prag“.

Bogosavljević stranke koje zagovaraju bojkot naziva „udruženjem za bojkot“ i objašnjava da još sve „nije formalizovano“.

Podseća da, mimo Saveza za Srbiju (SZS), postoje stranke koje su protiv učešća na izborima i predviđa da bi ta grupa mogla da ubedi oko 600.000 birača da ostanu kod kuće, što implicira da bi glasalo oko 2,9 miliona.

Komentarišući stav SZS da će učestvovati u dijalogu sa predstavnicima Evropskog parlamenta, ali da to neće uticati na odluku o bojkotu, Bogosavljević je ocenio „da izjave koje se čuju nisu jasne i konzistetne“.

Pokazuju da bi bilo potrebno posredovanje i u dijalogu unutar same opozicije u kojoj je veoma mnogo stranaka, ukazao je on i napomenuo da se ne slaže sa ocenom Vuka Jeremića da je uspeh bojkota vreme koje protekne od redovnih do vanrednih izbora.

Kako kaže, „ne zna kako da izmeri to vreme“ i primećuje da smo, i bez bojkota, imali izbore na svake dve godine.

Značajnije je, smatra Bogosavljević, da „dođe do ukrupnjavanja opozicije i da se vidi da li će ta opozicija uspeti da izgura četiri godine do sledećih izbora, a ako izbori budu ranije, veće su šanse za njih“.

Postavlja, međutim, pitanje izvora finansiranja opozicije ako ostane izvan institucija, jer time „uskraćuje sebi legalne prihode“.

Ukazuje da bez infrastrukture ne može da se pobedi na izborima i navodi da je samo za kontrolu izbora jednoj partiji potrebno 18.000 pouzdanih ljudi.

Uporedivši aktuelnu situaciju sa onom pre septembraskih izbora 2000. godine, Bogosavljević je rekao „da ima sličnosti u tome što je i tada opozicija bila usitnjena i razjedinjena“.

Predočio je, međutim, da je ogromna razlika u tome što je tada 75 odsto stanovništva smatralo da zemlja ide u lošem pravcu i da je važno da Milošević ode, bez dodatka „da se ovi ne vrate“.

„Posle bombardovanja, u situaciji kada međunarodna zajednica pomaže finansijski i bez dovođenja u pitanje bilo kog poteza opozicije, potpuno je jasno da opozicija mora da nastupi kao udružena, jer je jedino bilo bitno da smeni Miloševića“.

S druge strane, danas „većina misli da Srbija ide u dobrom pravcu“, istakao je Bogosavljević, koji misli da je problem opozicije „što nema zajednički stav o mnogim krupnim pitanjima“.

„Sem stava da ne vole Vučića, što je legitimno sa stanovišta opozicije“, kako je poručio, „morala bi da ima tvrđe stavove o mnogim pitanjima koja su važna za njene birače da bi ih animirala“.

„Polarizacija u društvu postoji, kao i 2000. godine“, ocenio je Bogosavljević i konstatovao da na tadašnju situaciju podseća i činjenica da se Vučiću na merenjima povećava broj negativnih poena.

Ali, za razliku od Miloševića, njemu se ne smanjuje broj pozitivnih, što govori da je osvojeni deo biračkog tela čvrst, istakao je Bogosavljević.

On smatra da povećanje negativnih ocena praktično dolazi od neutralnih građana, jer i dalje veliki broj ljudi misli da je bivša vlast, ma ko to danas bio, kriva za njihove nedaće“.

Na pitanje zašto današnja opozicija ne kapitalizuje brojne afere mahom vezane za vlast, Bogosavljević objasnio da opozicija, za rszliku od SNS, „ima sedam, 10, 12, lidera koji menjaju temu svakog dana i ne mogu da naprave konzistetnu poruku“.

Kako je obrazložio, u ovom trenutku je jako teško isterati do kraja bilo koju priču, jer postoji veliki broj potencijalnih govornika na istu temu, „pri čemu neki od njih možda imaju isti problem, pa ne žele tu stvar da teraju do kraja“.

Bogosavljević je saglasan da opozicija ne radi u „sjajnim uslovima“, ali primećuje i da 1,6 miliona građana ne voli vlast, što je ogroman opozicioni resurs koji nije animiran.

„Problem je što ne mogu da postignu disciplinu poruke zbog velikog broja stranaka i zato mislim da je borba za lidera opozicije važna i ova priča oko bojkota i učešća na izborima može da bude deo tog procesa“, rekao Bogosavljević.

On je, međutim, ukazao i da je pitanje lidera problem, jer samo u SZS „postoje ekstremno proevropski i ekstremno antievropski stavovi“, Ni jedni naravno nisu za vlast, ali jedan broj ljudi koji su za Dveri, ne može da sažvaće ove koji su za EU i obrnuto, naglasio je Bogosavljević.

Prema njegovoj oceni, SZS ima problem što zbir rejtinga svih stranaka pojedinačno daje veći rezultat nego zajednički rejting SZS.

To znači da sinergijski efekat nije postignut, odnosno da biste se dopali ljudima u Srbiji, morate da imate više blokova, a ne samo dva, rekao je Bogosavljević.

Na pitanje da li afere u koje su upleteni najviši funkcioneri vlade i SNS utiču na Vučićev rejting, on je uzvratio da testiranje tih tema pokazuje da se „Vučiću sa rejtingom ne dešava ništa, sem što ga oni koji ga ne vole, ne vole samo malo jače“.

„Ali u brojkama vidite jednu drugu stvar – da bi ljudi voleli nekog novog i to govore rezultati Saše Jankovića i Belog Preletačevića svojevremeno, jer su njih dvojica u zbiru imali 25 odsto“, ilustrovao je Bogosavljević.

Na pitanje da li bi Vučiću pao rejting kada bi potpisao ili odlučio da prihvati neko rešenje za Kosovo, on je odgovorio da je Kosovo „apsolutno najozbiljnija stvar“ koju Srbija ima i da „ništa po važnosti nije niblizu toga“.

Potpisivanje bilo čega će za Vučića „biti izazov u kome će on teško dobiti podršku većine“, poručio je Bogosavljević i ocenio da je pitanje kako bi to „prošlo čak i u ovakvim okolnostima kontrolisanih medija koji bi mu išli na ruku“.

Prema njegovim rečima, „u zemlji nema raspoloženja za pravno obavezujući sporazum i, ako se Vučić na to odluči, on i njegova stranka bi morali jako da rade na javnom mnjenju“.

Kako je objasnio Bogosavljević, „ljudima nije problem da glasaju za Vučića, ali će imati problem da glasaju za nešto što je za Srbiju najvažnije i najpotrebnije“.

„Eventualni gubitak na referendumu oko Kosova može da ima neverovatno veliki značaj“, upozorio je Bogosavljević i zaključio da bi to bio „udarac proevropskim idejama u Srbiji i vrlo moguće okretanje klatna na drugu stranu“.