Bogovič: EU zabrinuta zbog vojne saradnje sa Rusijom

– Kao i razmirice sa susednom Hrvatskom, navode za Danas stručnjaci za međunarodne odnose. Pojedini naši sagovornici konstatuju da postoji „podela posla“ između premijera Aleksandra Vučića, koji je okrenut razgovorima sa zapadnim zemljama, i šefa diplomatije Ivice Dačića, koji ističe da je Rusija „najbolji prijatelj Srbije“.

Franc Bogovič, poslanik Evropske narodne partije i potpredsednik grupe Prijatelja Srbije u Evropskoj parlamentu, kaže za Danas da pozdravlja to što je spoljna politika Srbije u 2016. godini bila primarno fokusirana na EU integracije i što je napravljen napredak na putu ka EU, „gde je Srbiji, po mom dubokom uverenju i mesto, i to što pre“.

– Srbija je i 2016. godini bila faktor stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, što EU veoma ceni, i želim da Srbija, na osnovu evropskih vrednosti, gde politika EU uvek teži saradnji i dobrim odnosima sa svim zemljama, i dalje gradi dobre odnose sa svim susedima u regionu. Iako znam da Srbija ima tradicionalno prijateljske odnose sa Rusijom, EU, ipak, ima rezervisan pogled na spoljnu politiku Srbije, a posebno se EU brine o sve dubljoj vojnoj saradnji Srbije sa Rusijom, ukazuje Bogovič.

Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, ocenjuje za Danas da je spoljna politika Srbija bila pre svega usredsređena na dva pitanja koja predstavljaju „ključne izazove“, kao i da se oba domena odnose na „balansiranje između dva fronta“.

– Prvi segment jeste sprečavanje daljeg priznanja Kosova kao nezavisne države, dok se, istovremeno, nastavljaju briselski pregovori sa Prištinom bez pristajanja na suviše ustupaka kako se domaćoj opoziciji ne bi dao povod za optužbe o izdaji. Druga važna aktivnost je balansiranje između pristupanja EU i održavanja prijateljskih odnosa sa Rusijom. Stiče se utisak da takav pokušaj balansiranja predstavlja rezultat podele posla između premijera i ministra spoljnih poslova, gde Vučić razgovara sa Zapadom, nastojeći da ubedi partnere Srbije da se sprovode sveopšte reforme, dok se Dačić, kao i predsednik Tomislav Nikolić obraćaju Istoku, naglašavajući značaj Rusije kao „najboljeg prijatelja Srbije“. U vremenima ozbiljnih tenzija između Rusije i EU to iritira članice EU, koje se pitaju u kojoj meri je Srbija spremna da se pridruži spoljnoj i bezbednosnoj politici EU. Ali, mora se priznati da je Beograd dosad bio veoma uspešan u sprovođenju tako komplikovanih aktivnosti. Takođe, unapređena je reputacija Srbije zbog njenog konstruktivnog odnosa prema izbegličkoj krizi jer u očima svih iz EU Srbija doživljena kao ključna država na Balkanu, naglašava Altman.

Sagovornik Danasa smatra da je Srbija mogla da se ponaša „dostojanstvenije“ u regionalnim sporovima, naročito sa Hrvatskom. U tom kontekstu, poručuje da Berlinski proces treba shvatiti kao šansu za Beograd da odigra „vodeću i konstruktivnu ulogu u regionu“.

Tibor Moldvai, programski koordinator Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da ćemo odlazeću godinu u spoljnoj politici Srbije pamtiti po nastavku pokušaja balansiranja između Istoka i Zapada.

– Otvaranje nekoliko poglavlja sa EU možemo smatrati najvećim dostignućem Vlade uprkos vanrednim izborima, kao i rešavanje pitanja u dijalogu sa Prištinom. EU želi da kako napreduje dijalog sa Prištinom, da se poglavlja otvaraju, što nas upućuje da je glavni akcenat na našem putu ka EU zapravo sređivanje naših odnosa sa državama u svetu. Poglavlja koja se bave razvojem i unapređenjem sistema direktno zavise od poglavlja 35, odnosa sa Kosovom. Sreća je Vlade Srbije što sticajem okolnosti, sve ove godine zbog drugih problema EU svoj fokus sada ima više na normalizaciju odnosa sa Prištinom, ali kada dođe red na to, pitanje odnosa sa Rusijom će i te kako biti pomenuto. Nezamislivo je da Srbija pravi napredak u poglavljima kao što su Zajednička spoljna i bezbednosna politika (31), a da zadrži nivo odnosa kakav ima sa Rusijom, napominje Moldvai.

Strategija čekanja

Tibor Moldvai ukazuje da iako je poglavlje 31 „relativno tehničko, budući na neke odredbe nisu obavezujuće, u Srbiji bi se to lako moglo pretvoriti u prvoklasno političko pitanje“. „Mi ćemo zapravo čekati da nas jedna strana pritisne do te mere da moramo da odreagujemo, umesto da sami pre toga počnemo da rešavamo te odnose na zreo i jasan način. Kao i dosad, to će verovatno biti onaj trenutak kada okolnosti budu toliko nepovoljne da će izazvati ljutnju druge strane, bilo EU bilo Rusije“, zaključuje on.