Bojan Pajtić: Režim je svesno žrtvovao veliki broj života da bi zbrzao izbore

Svoje potčinjene iz SNS dovodi, po principu „divide et impera“, u situaciju da se bore za njegovu naklonost i da se uzajamno sukobljavaju, socijaliste izlaže tradicionalnom postizbornom tabloidnom linču, dovodeći ih u stanje histerije i unutrašnjih tenzija istovremeno im „spuštajući cenu“ pred formiranje Vlade, a tajkunima šalje poruku ko je jedina adresa za dilove, talove i nameštanje tendera – napominje u razgovoru za Danas Bojan Pajtić, bivši predsednik Demokratske stranke, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

* Verujete li da će nova vlada nositi i nova iznenađenja, ili će to biti već viđena koalicija sa SPS i manjinama. Zašto je Vučiću potrebno da sve stranke uvuče u vadajuću većinu?

– Govorimo o čoveku koji će u istoriji ostati zapamćen po verovatno najužasnijoj rečenici koju je ikada neki pripadnik srpskog naroda javno izgovorio: „ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana“, dajući tako političko pokriće za masakr u Srebrenici. Političaru sa takvom istorijom je nasušno potrebno da inkorporiše manjinske stranke u parlamentarnu većinu, čime pilatovski, pred svetom, pere ruke od zlodela „nekadašnjeg“ Vučića. S druge strane, sa SPS-om deli gotovo isto biračko telo. Razočarani naprednjački birači teško mogu da se okrenu bilo kojoj opozicionoj stranci (sem radikalima koji su potpuno devastirani), ali, ako bi Miloševićeva partija bila u opoziciji – zašto im ne bi poklonili poverenje? Uostalom, gro Vučićevih glasača i jesu bivše Miloševićeve pristalice. Jeftinije mu je da SPS drži uz svoje skute.

* Nije izgleda samo Vučiću stalo da SPS drži uz svoje skute, kako kažete, već se i lider SPS Dačić upinje da po svaku cenu, pa i cenu raspada sopstvene stranke, ostane deo vladajuće većine.

– Dačić pokušava da politički preživi. Svestan je da u uslovima gotovo potpune medijske blokade kojoj je izložen svako ko je opozicija naprednjacima, u okolnostima u kojima najveća partija kupuje stotine hiljada glasova, pod rafalnom paljbom tabloida koja ne gine onome ko nije uz Vučića – SPS teško može opstati kao relevantna stranka. Otkako je, pre 30 godina, uspostavljen višepartijski sistem, socijalisti su na vlasti 27 godina. Oni i formalno i bukvalno snose deo odgovornosti za svaku grešku svih vladajućih struktura u poslednje tri decenije. Tabloidno „demontiranje“ SPS-a bi bilo do sada najlakši posao za Vučićev pinkovsko-informerovski medijski streljački stroj. Zato Dačić po svaku cenu pokušava da ostane deo parlamentarne većine, iako je i do sada u toj većini izigravao bezopasnog raspevanog veseljaka bez trunke ambicije, da ne bi raspirio paranoju i izazvao gnev Velikog brata.

* Ni Aleksandar Šapić ne krije da bi voleo da bude deo većine, a posebno je zanimljivo da je zvanične konsultacije sa Vučićem okarakterisao kao privatni razgovor.

– Naš usud je to što je u izuzetno teškom istorijskom trenutku svu vlast i sva ovlašćenja u državi uzurpirao primitivac. Osnovne odlike primitivaca su pretencioznost i bahatost. U sve se oni razumeju i sve im se može. U odsustvu iole kritičkih medija, on ne biva kažnjen za takvo ponašanje i polako je taj manir, sa godinama, postao politički mejnstrim.

* A premijerka Srbije, čije je građane policija brutalno tukla na demonstracijama, kaže da je mnogo više policijske brutalnosti videla u Parizu i Berlinu nego kod nas i da su protesti zapravo izazvali širenje virusa.

– Onomad su u Berlinu hapšeni politički protivnici i masovno terani u koncentracione logore. Možda premijerka misli na taj vremenski period, jer danas teško da je moguće da u Berlinu vidite scenu u kojoj mnoštvo policajaca u prolazu udara potpuno nepomičnog čoveka. Što čizmom, što pendrekom. Što po glavi, što po bubrezima. Da je premijerka pročitala makar jednu knjigu u životu, nekad bi joj se omaklo da ne lupi glupost.

* Premijerka kaže da su na protestima građani izrazili bes, jer su frustrirani situacijom sa korona virusom. Da li su građani na proteste izašli samo zbog uvođenja policijskog časa ili su frustrirani celokupnom situacijom u zemlji i ljudima koji njome vladaju? Tamo su se čuli razni zahtevi.

– Inicijalna kapisla za proteste je bila Vučićeva najava da će ponovo biti uveden policijski čas, optužujući istovremeno građane za širenje epidemije. Razlozi za onoliki revolt su naravno mnogo dublji. Jesu svi demonstranti bili revoltirani zbog toga što su nas nadležni sve vreme lagali o broju inficiranih i umrlih, o broju respiratora i testova, o tome da je sasvim bezbedno da se organizuju izbori za vreme najgore pandemije još od vremena španske groznice. Međutim, ljudi su ustali i zbog raznih „javnih nabavki“ koje su prerasle u toliko brutalno otvorenu pljačku da Vučić više i ne preza od izjava tipa: „Nabavili smo još 50 respiratora, šta vas briga kako.“ Neki su se podigli i zbog toga što prvi čovek ove države, umesto da postigne nacionalni konsenzus oko pitanja Kosova, vodi zakulisne pregovore i, po bivšem Trampovom savetniku Boltonu, trguje čak i teritorijom centralne Srbije u pregovorima sa Tačijem. Drugi su se pobunili i zato što u ovoj zemlji niti ima medijskih sloboda, niti pravne države.

* Da li je naša vlast izgubila kontrolu nad epidemijom, čiji je kraj proglasila pred izbore, i ko je kriv što se kod nas situacija pogoršala sa mnogo više mrtvih i obolelih nego sa početka pandemije?

– Režim je svesno žrtvovao veliki broj života da bi zbrzao izbore pre velike ekonomske krize (pojedini stručnjaci tvrde da nas ne čeka recesija, već depresija) koja se očekuje na jesen. Na vlasti su ljudi kojima je važniji jedan glas na izborima nego jedan ljudski život. Da bi stvorili privid uspešnosti režima, proglasili su, mesec i po dana pred izbore – pobedu nad koronom. Dozvolili su utakmice, mitinge, masovne žurke. Jedna od posledica tog monstruoznog predizbornog marketinga je osam puta više mrtvih (čak 136 ljudi) u tri nedelje posle izbora nego u tri nedelje pre izbora (16 preminulih). Sada, kada se konsekvence njihovog ponašanja mere u izgubljenim životima i broju obolelih, Vučiću su za širenje korone krivi Bajram i trodnevne demonstracije u nekoliko gradova, a ne višenedeljni predizborni skupovi po celoj Srbiji, Rasim, koji okupi masu pa skače u nju ko Ester Vilijams, kao ni 8.500 biračkih mesta/žarišta.

* Šta bi promena članova Kriznog štaba, koju traži opozicija, donela?

– Donela bi uspostavljanje principa odgovornosti za delovanje i za javnu reč. Vreme je da etika odgovornosti zameni etiku „dobrih namera“. Ti ljudi su toliko puta prekršili Hipokratovu zakletvu obmanjujući javnost i dozvoljavajući, bez protesta, da se održe izbori i da se virus rasprši na sve strane, da je njihova smena imperativ. Namerno ne dozvoljavaju da privatne ordinacije sprovode testove, da bi mogli i dalje da manipulišu podacima o pandemiji. Njihove laži nisu benigne političke zamene teza. One, bez ikakvog preterivanja, ugrožavaju ljudske živote.

* Slažete li se sa Vukom Jeremićem da nikoga ne treba da zavara relativan mir na ulicama Srbije i može li ekonomska kriza koja nam preti  ponovo da izvede ljude na ulice, ili je naš narod navikao da trpi?

– Početkom 1968. (a i u godinama koje su joj prethodile) sociolozi i politikolozi su lamentirali nad potpunom apolitičnošću i apatičnošću novih generacija. Studentska populacija im je delovala kao amorfna masa, potpuno nezainteresovana za budućnost sveta koji će naslediti. Jako su se prevarili. Iste te godine, kao nikada u istoriji, eruptiralo je nezadovoljstvo studentske omladine, gladne pravde i slobode, širom sveta. Naprednjački režim je učinio sve što je mogao da uništi stranke kao institucionalnu opoziciju. Ono čega se sada moraju plašiti je treći Njutnov zakon. Ako ne dozvoljavaš da se nezadovoljstvo pretoči u mirnu smenu vlasti, doživećeš reakciju koja će biti mnogo bolnija. Ali, reakcije će biti, ne zato što je to neko naredio, već zato što je to prirodni zakon. Neće bunt organizovati opozicione stranke, koje su desetkovane, već će se besni i ogorčeni građani Srbije izliti na ulice. Da parafraziram jednu eks YU rok pesmu – ko ne sluša pesmu, slušaće oluju.

* Osim Florijana Bibera i pojedinih evroparlamentaraca izgleda da nema kritike iz sveta na račun vladanja aktuelne vlasti u Srbiji.

– Ne zaboravimo da su 311 evropskih poslanika iz redova socijaldemokrata, demokrata, liberala i zelenih stali iza stava da je novi sastav srpskog parlamenta „ruganje demokratiji“ i pozvali države članice EU da ne otvaraju nova pregovaračka poglavlja sa Srbijom dok se stanje ne popravi, dok je samo iz redova evropskih narodnjaka, koji imaju 187 poslanika, stigla čestitka SNS-u nakon izbora. I to samo formalna čestitka predsednika EPP. Čak i većini unutar ove grupacije (čiji je član, primera radi i HDZ) je jasno da je Vučić uspostavio autoritarni model vladanja i da slobodni izbori u Srbiji nisu mogući. Fridom haus je Srbiju izbrisao iz reda demokratskih država, a poslednji izveštaj Evropske komisije je izrazito negativan u civilizacijski najvažnijim oblastima – vladavine prava, slobode medija, ljudskih prava. Pritisci u ovim sferama sada nisu izrazito intenzivni zbog pregovora oko Kosova. Od Vučića se očekuje da isporuči ono što je obećavao da bi mu bilo dozvoljeno da uzurpira svu vlast u Srbiji. Iz Rusije mu je stigla poruka da oni neće priznati nezavisnost Kosova, čak i ako on to učini. Iz SAD mu poručuju da je mora priznati. Da je demokratski lider, sa višepartijskom Skupšinom iza sebe i nacionalnim konsenzusom oko pitanja sudbine Kosova, Vučić bi imao šanse da politički preživi teške pritiske. Kao ozloglašeni balkanski diktator koji je na čelu države čiji je parlament, suštinski, jednopartijski i čija se ekonomija raspada, šta god da uradi na spoljnopolitičkom planu, završiće loše – mnogo brže nego što se nadao. Plašim se da mu ni brat Si Đinping tada neće biti od velike pomoći…