Foto: www.ds.org.rsNije mnogo toga ostalo od Zoranovog legata u DS-u, kaže za Danas Bojan Pajtić, bivši predsednik demokrata, o stanju u Demokratskoj stranci 15 godina od ubistva premijera Srbije i predsednika DS Zorana Đinđića.
– Svaki put, na godišnjicu atentata na Zorana, Srbija se seti svog najboljeg sina. Lamente nad njegovom sudbinom pronaći ćete čak i u onim medijima koji su, za njegovog života, sa mnogo strasti izlivali bes i gnev zato što Zoran Đinđić uopšte postoji. Zorana većinska Srbija nije razumela, nije ga ni volela. Jedan od najvećih usuda našeg naroda je ta olaka mržnja prema onima koji su bolji, hrabriji, prema onima koji se ne mire sa tezom da su ovi naši balkanski prostori osu|eni da budu večiti evropski anus mundi. Prema onima koji imaju snage, pameti i energije da menjaju sebe i svet oko sebe – kaže on.
Prema njegovim rečima, Srbija je Zoranu oprostila što ga je mrzela tek nakon što je ubijen.
– Ali ga i dalje ne razume. Da ga razume, srpski narod ne bi u ovolikom broju verovao da je slobodan samo zato što ga ne jaše Nemac ili Turčin, nego Srbin. Zorana je razumela njegova porodica, razumeli su ga njegovi prijatelji i razumela ga je u velikoj meri i njegova stranka. Ako me nešto čini ponosnim, pored moje porodice i univerzitetske karijere, to je činjenica da sam bio član Predsedništva DS dok je njime predsedavao Zoran. Ono što me čini tužnim je saznanje da sam, od dvadesetak članova tog, najvišeg tela stranke, u Demokratskoj stranci ostao samo ja. Ostali su se raspršili po raznim političkim opcijama: SNS, SDS, LDP, ZZS, Nova… – ukazuje on.
On smatra da nije mnogo toga ostalo od Zoranovog legata u DS-u.
– Osim toga što su se razišli ljudi, izgubljena je i svest o onome što je on govorio, a bilo je imanentno njemu kao intelektualcu, političaru i čoveku: „ne može nešto biti dobro za Demokratsku stranku ako nije dobro za Srbiju“. Tog trenutka kada su vodeći ljudi organizacije zaboravili na ovo geslo i doneli odluku da se ne pridruže jedinstvenom opozicionom bloku na beogradskim izborima, pokazalo se koliko ima istine u toj rečenici. Građani su želeli pobedu nad autokratskim režimom koji guši sve slobode i demokratiju, a ne kvaziideološko nadgornjavanje dve ili više opozicionih kolona – navodi Pajtić.
Kako dodaje, ovakav nemar u odnosu na opšte dobro doveo je DS u poziciju potpune političke irelevantnosti.
– Proći će jako puno vremena dok mi, demokrate, ne doživimo da naša stranka ponovo bude u poziciji da, ako ništa drugo, sama bude u stanju da pređe cenzus. Nadam se, od sveg srca, da ćemo to dočekati. Ako nešto ovu godišnjicu čini izrazito tužnom, to je činjenica da je ono što je bilo Zoranovo životno delo – Demokratska stranka, čija je istorijska obaveza bila modernizacija Srbije, dovedeno, praktično, do propasti, samo nekoliko dana uoči 15. godišnjice atentata – kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, Zoran nije preživeo Srbiju. Koliko god da ju je voleo, ta ljubav nije bila uzvraćena.
– Ostaje samo nada da će naš narod nekada i većinski shvatiti da negovanje uspomene na Đinđića ne podrazumeva prazne protokolarne floskule, niti samo podizanje spomenika koji, po sebi, ne moraju značiti baš ništa. Srbi će većinski negovati uspomenu na Zorana kada shvate da moraju sami sebe da usavršavaju, državu da modernizuju, kada počnu redovno da čitaju knjige, da uče jezike i kada shvate da nisu slobodarski narod samo zato što im gazda nije pomenuti Nemac ili Turčin, već Srbin. Slobodni narodi nemaju „gazdu“, rekao bi danas Zoran – zaključuje Bojan Pajtić.
Na godišnjicu šetnja da groba i besede
U ponedeljak, 12. marta, na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića demokrate će, kako nam je nezvanično rečeno, tradicionalno organizovati šetnju do njegovog groba. A biće dodeljene i nagrade za besedništvo u njegovu čast. Tema ovogodišnje besede je „Moj veliki zadatak je da pokrenemo Srbiju, da pobedimo u Srbiji, da bi Srbija pobeđivala“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
