Bojana Selaković: Država zaglavila Srbiju u procesu evrointegracija, EU zahteva malo više lojalnosti

Ona je ukazala da EU od zemalja koje žele da joj se pridruže zahteva „malo više lojalnosti“ od kada je došlo do promene geopolitičkih okolnosti.

Komentarišući odbijanje pojedinih članica EU da daju „zeleno svetlo“ za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, Selaković je Radio-Televiziji Vojvodine rekla da Srbija „na simboličkom nivou“ nije učinila ništa da demonstrira privrženost Uniji, već da „ističe u prvi plan“ koliko se njena spoljnopolitička pozicija razlikuje od pozicije EU.

Dan pošto članice EU ni iz trećeg pokušaja na nivou ambasadora nisu postigle dogovor o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, Selaković je kazala da je Srbija sada usklađena 51 odsto sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da se neusklađenost ne tiče jedino odnosa Beograda prema Rusiji.

„Nijedna od zemalja koje se nisu saglasile sa otvaranjem Klastera 3 ne traži da Srbija uvede sankcije Rusiji danas, sutra ili prekosutra. Takođe, spoljna i bezbednosna politika EU ne odnosi se samo na sankcije Rusiji. Reč je o usaglašavanju sa direktivama i stavovima EU i prema Rusiji i prema drugim zemljama, kao i pitanje viznog režima“, navela je koordinatorka Konventa, mreže nevladinih organizacija.

Selaković je rekla i da je u Srbiji odnos prema Rusiji „takav da bi barem ono što je vidljivo u javnom prostoru, ono što rade najviši državni funkcioneri, trebalo da bude upakovano na neki drugi način“.

„Imamo situaciju da dolazi predsednica Evropske komisije (Ursula fon der Lajen) da se sastane sa državnim vrhom Srbije kao zemlje koja je kandidat za članstvo u EU. U trenutku kada je ona na sastanku sa predsednikom države (Aleksandrom Vučićem), predsednik Vlade se sastaje sa ministrom Rusije“, ukazala je Selaković.

Navela je da je to „jedna vrlo nepristojna poruka“, pošto se na najvišem nivou organizuje sastanak sa predstavnikom države koja se smatra „najvećim problemom“ Unije.

Ona je prokomentarisala i sadašnju poziciju Srbije u procesu evrointegracija, nakon što EU tri godine nije otvorila nijedno novo poglavlje u pregovorima sa Srbijom.

„Zaglavila nas je država, to je vrlo jasno. Tri godine se ništa nije desilo, Srbija tri godine ne otvara poglavlja, čak i nazaduje u nekim segmentima“, kazala je.

Selaković je odbacila Vučićev stav da bi Srbiji bila „otvorena sva vrata“ kada bi priznala Kosovo i uvela sankcije Rusiji, rekavši da je to „apsolutno netačno“.

„Ta vrsta poruke na jedan zaista neprimeren način pojednostavljuje suštinu i prirodu procesa evrointegracija. Druge zemlje Zapadnog Balkana su odavno uvele sankcije Rusiji, pa ni Crna Gora tada nije dobila merila za zatvaranje poglavlja ni Albanija nije počela da otvara poglavlja. I da Beograd uradi te dve stvari, ostaje treći segment koji je najproblematičniji za Srbiju – komplikovane reforme koje nisu politički popularne“, kazala je Selaković.

Ona je rekla da se ono što EU zahteva od kandidata za članstvo uopšte nije promenilo od početka pristupnih pregovora i dodala da je Srbija „izgubila silno vreme“ jer nije radila ono što se od nje očekivalo.

Dodala je da je „pitanje da li bi Srbija bila spremna“ za početak pregovora sa EU da se sada nalazi u toj fazi evrointegracija.

Pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, Radio-televizija Srbije (RTS) je juče javila da članice EU ponovo nisu postigle saglasnost o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom.

Zemlje koje se protive otvaranju Klastera 3, prema navodima RTS, kao glavne razloge za taj stav navode neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, i probleme u vladavini prava i u odnosima sa Prištinom. Zemlje koje podržavaju otvaranje Klastera 3 navode da treba prihvatiti ocenu Evropske komisije da je Srbija ispunila tehničke kriterijume.

Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) obuhvata osam poglavlja, od kojih je pet otvoreno pre nego što je uveden koncept klastera: Ekonomska i monetarna politika (Poglavlje 17), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29). Na otvaranje čekaju tri poglavlja: Informaciono društvo i mediji (10), Poreska politika (16) i Socijalna politika i zapošljavanje (19).