Bojkot izbora je svima opcija

Većina smatra da brzopotezno raspisivanje parlamentarnih izbora nije odgovor na političku krizu i kontaminiranu atmosferu, niti će njihovo održavanje doprineti smanjenju tenzija u Srbiji.

„Nezavisno od medijskih uslova koji apsolutno ne priliče jednom demokratskom poretku, pitanje je da li uopšte ima valjanih razloga za prevremene parlamentarne izbore. Za slučaj da oni ipak budu raspisani, bojkot je svakako jedina opcija koja se ne sme apriori odbaciti“, kaže za Danas Miloš Jovanović, lider Demokratske stranke Srbije.

I Đorđo Žujović, član predsedništva LDP, smatra da ne treba izlaziti na vanredne parlamentarne izbore u ovakvoj atmosferi, u kojoj vlast nije spremna da razume da odgovor na političku krizu nisu novi izbori bez ikakvog smisla i reda, nego dijalog u društvu.

„Politički rovovi su toliko duboko iskopani da bi raspisivanje izbora samo uvuklo i državu i društvo u ozbiljan međusobni sukob, svakog sa svakim. Vlast mora da razume da to što u svakom trenutku preti izborima, ne smiruje tenzije, nego ih samo potpiruje. U ovakvim okolnostima nemoguće je da stranke predstave svoju politiku, šta tačno žele da urade u zemlji i da kažu koje su im namere. Zbog toga, umesto izbora, oni koji vode državu treba da razgovaraju sa ljudima koji su nezadovoljni njihovim vršenjem vlasti, a ne da se svakog dana prepiru sa političkim protivnicima, samo produbljujući već narušene odnose. Zato na izbore u ovakvim okolnostima ne treba izlaziti, a onaj ko o njima razmišlja mora da razume da se jedna ovakva kriza ne rešava brzopoteznom kampanjom, posle koje će ostati još veći nered u društvu, posvađani građani, obesmišljene institucije i uništen politički život“, kaže Žujović za Danas.

I Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže za Danas da je u ovom trenutku teško odgovoriti na pitanje da li bi njegova stranka izašla na parlamentarne izbore ukoliko oni budu bili raspisani, ali i kaže da će o tome odgovor naposletku dati organi LSV. On ipak podseća da nikome do sada nije smetao Šešeljev izborni zakon koji služi tome da se ubiju sve regionalne razlike u našoj zemlji i da se održi privid da je Kosovo u Srbiji.

„Žao mi je što se svi sete izbornih uslova i zakona tek kada padnu sa vlasti. LSV će kao i uvek do sada podržati svaki razuman predlog, ali očekujemo i da će ostali učesnici u političkom životu Srbije razmotriti, ali i prihvatiti naše argumente za potrebom organizovanja više izbornih jedinica na teritoriji Srbije. Mi predlažemo najmanje četiri izborne jedinice: Vojvodinu, Beograd i centralni deo Srbije koji bi imao dve izborne jedinice. Jedna sa sedištem u Kragujevcu, a druga sa centrom u Nišu“, napominje Kostreš.

Izbornim uslovima nije zadovoljan ni Vojislav Šešelj, lider radikala, koji podseća da nikada do sada nisu bežali od izbora, pa neće ni ovoga puta, ali da će Centralna otadžbinska uprava SRS u subotu razmotriti najavu raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

„Zaista imamo mnogo primedbi na izborne uslove, a one najveće odnose se na kontrolu glasanja, zabranu podmićivanja građana bilo čime što nije propagandni materijal, a flaša ulja, 2.000 dinara i sendviči nisu izborni materijal. Sendviči se mogu obezbeđivati samo za kontrolore na biračkim mestima. Kao i ranijih godina, tako i sada smatramo da mora da postoji jedinstveni birački spisak i da sve mora biti proverljivo, a jedan od važnih zahteva je da se ne mogu na Kosovu i Metohiji održavati izbori, ali da se kutije sa glasovima voze u unutrašnjost Srbije. Nažalost, tokom prethodnih izbora nijedna stranka nije podržala naš stav. I tamo se odmah po zatvaranju biračkih mesta moraju prebrojati svi glasovi i da svaka stranka ima pravo na kontrolore“, kaže Šešelj za Danas.

Dodaje da što se tiče zastupljenosti u medijima, treba zakonom odrediti da sve televizije sa nacionalnom frekvencijom moraju svim strankama čija je kandidatura prihvaćena da daju jednak broj sekundi ili minuta za predstavljanje i emitovanje predizbornih spotova.

Šešelj dodaje da radikali traže i da stranke koje idu u koaliciji, nakon izbora mogu formirati samo jedan poslanički klub, a ne kao do sada desetak, kao što je slučaj sa listom SNS. Bolje je, kako kaže, i smanjiti cenzus na tri odsto.

Aleksandar Šapić, predsednik SPAS-a, kaže za Danas da izlazak na parlamentarne izbore zavisi uglavnom od toga da li je SPAS spreman za njih, jer kao organizacija postoje tek šest meseci. „Projektovali smo da ćemo imati dovoljno vremena do 2020. godine, kada je trebalo da budu redovni izbori, da se koliko toliko predstavimo građanima. Vanredni izbori nam uopšte ne odgovaraju, a to da li ćemo izaći na njih zavisiće od procene koliko smo spremni. Međutim, što se izbornih uslova tiče, ne vidim da se razlikuju od onih koji su važili poslednjih par godina i ne vidim da se tu nešto promenilo“, kaže Šapić i dodaje da sebe ne bi vezivao za bojkot izbora. On ističe da za razliku od drugih on već godinama govori o nejednakom tretmanu stranaka u medijima i da je tu primedbu javno izrekao na RTS. Napominje i da je šest godina predsednik opštine Novi Beograd, a da ga pet i po godina nije bilo u beogradskoj hronici na RTS.

Šapić kaže da 90 odsto onoga što se danas govori na protestima on govori već niz godina. „Što se tiče ljudi koji protestuju nemam ništa protiv njih, oni protestuju mirno. Sve stvari koje zahtevaju su zdravorazumske i o njima sam i sam govorio. Mi nikome nismo zabranili da prisustvuje protestima, i ko želi može da šeta, a zašto ja zvanično, kao Srpski patriotski savez, nisam pristupio tome, jeste zato što želim ozbiljno da se bavim politikom i ne mogu da čekam kada će neko sa kamiona u moje ime da mi kaže šta treba da radim. To je malo neozbiljno“, napominje Šapić i dodaje nam ne treba revolucija, jer ona nosi krv i nasilje, posledice koje mogu da budu dalekosežne po pitanju srpskog naroda. „Treba nam demokratija, a ja o tome govorim već niz godina“, zaključuje Šapić.

Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd smatra, međutim, da je suludo izlaziti na izbore pod ovakvim uslovima. „Ništa od zahteva koji su upućeni vlasti nije ostvareno, čak se o njima nije ni razgovaralo sa predstavnicima institucija. Verujem da je našem društvu potrebno više dijaloga, više uvažavanja i tek onda kada to ostvarimo, možemo da govorimo o demokratskim uslovima za izbore“, ističe Veselinović, dok je Aleksandar Olenik, kandidat za predsednika PSG, ranije za naš list izjavio da se zalaže za bojkot izbora pod trenutnim uslovima, a kao jedan od razloga navodi nedavno održane izbore u Lučanima, gde su biračima bile zavezane oči i zapušene uši. Ako se ništa ne promeni do republičkih izbora, napominje Olenik, biračima će biti vezane i noge, a onda je potpuno besmisleno učestvovati u pravljenju fasade režimu Vučića da je Srbija država u kojoj vlada minimum uslova za demokratske izbore.