Šetnja Srbija protiv nasilja Beograd Foto: Lazar NovakovićVlast ima jasan interes ovde – da na novim izborima u Beogradu, zahvaljujući ukrupnjavanju, a potom i neravnopravnim uslovima, sa naglaskom na fantomske glasače, pobedi i tako postigne dva cilja. Prvi je da ućutka sve one kritičare koji su osporavali decembarske izbore, a drugi da obeshrabri opozicione glasače pred izbore u drugim gradovima i opštinama – komentariše za Danas Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, propast takozvanog dijaloga opozicije i vlasti u vezi sa izbornim uslovima.
Dijalog se odigrao u dva navrata, u ponedeljak, pa u sredu, kada je Ana Brnabić raspisala beogradske izbore za 2. jun, nespojivši ih sa lokalnim, što je bio treći ključni uslov, ili, kako ga opozicija naziva – minimalni zahtev za održavanje fer i demokratskih izbora. Pored formiranja komisije za reviziju biračkog spiska i otvaranja Javnog servisa u smislu otkazivanja apsolutne poslušnosti režimu Aleksandra Vučića. I za ova dva uslova, opozicija tvrdi, vlast nije imala sluha.
– To, uz mogućnost za dodatna preseljenja glasača između 2. juna i datuma preostalih lokalnih izbora, jesu razlozi što je vlast odbila da se svi preostali lokalni izbori održe istog dana. Ali ja mislim da, upravo zbog tog cilja vlasti, ni ova dva zahteva opozicije koja su prihvaćena u načelu – birački spisak i RTS – neće biti primenjeni na način koji bi doneo do suštinskih promena – kaže Vladimir Ivković.
U tom smislu, dodaje, opozicioni bojkot izbora u Beogradu 2. juna bi postigao dve stvari.
– Prva je da glasači opozicije ne budu potpuno obeshrabreni (ali za to bi bio potreban vrlo aktivan bojkot) pred druge lokalne izbore. Za njih verujem da neće biti bojkotovani, jer ima dosta lokalnih predstavnika opozicije koji žele da uđu u institucije nakon četiri godine van njih. Druga je da bi bojkotom tema izbornih neregularnosti ostala da visi u vazduhu, što je bitno u kontekstu međunarodne zajednice. Ne bi došlo do snažnih i brzih posledica po vlast, ali ta tema bi nastavila da se otvara dugoročno, posebno ako dođe do određenog ubrzanja evropskih integracija regiona, za šta sada dobijamo signale. Tema izbora bi, onda, ostala kao dugoročni problem niskog intenziteta po SNS – objašnjava sagovornik Danasa.
Međutim, kaže dalje, veliko je pitanje da li bi bojkot uspeo da se iskoordiniše, u smislu da sve opozicione organizacije ne izađu.
– Izaći će makar Nestorović, koji se percipira kao opozicija od dela javnosti, a možda i još neki učesnici. Mislim da vlast računa na to, kao i na naglašenu konstruktivnost (više na rečima nego na delima) oko ispunjavanja ODIHR preporuka, i da će ti faktori amortizovati posledice bojkota. Zbog toga mislim da su male šanse da dođe do nekog kompromisa i izlaza iz ove situacije u narednim danima. Zato je na opoziciji pre svega da izvaga sve ove faktore i da donese odluku šta joj je najmanje loše rešenje – učestvovati pod ovim uslovima ili bojkotovati. U svakom slučaju treba to da uradi što pre, zarad komunikacije sa biračima – kaže Ivković.
Naznačimo, objavljući propast dijaloga sa predstavnicima režima, opozicionari iz Srbija protiv nasilja i NADE, izjavili su da oni na beogradskim izborima neće učestvovati, nekako, utisak je iz njihovih izjava, izbegavajući da takav budući čin nazovu bojkotom. Određivali su ga pojmovnim sklopom “sprečavanje izbora”, ne otkrivajući kako to planiraju da izvedu.
– Što se tiče najava opozicije da će sprečiti održavanje izbora, do sada nismo čuli detalje te inicijative. Pretpostavljam da se to zamišlja kao neka forma mirne građanske neposlušnosti, sa učešćem velikog broja građana, jer bi u suprotnom vlast mogla prevše lako da optuži opoziciju za nasilje i da krivično goni učesnike – kaže Aleksandar Ivković.
To je i dalje dosta hipotetički scenario i mislim da bi zahtevao vanredno dobru organizaciju i koordinaciju cele opozicije, dodaje.
– Kada bi uspeo na miran način, to bi bila pobeda opozicije, ali ponavljam da je scenario i dalje vrlo hipotetički u ovom trenutku, i da bi pre svega zahtevao široku podršku opozicionih glasača – zaključuje naš sagovornk.
Na pitanje na koji način opozicija planira da izvede bojkot, odnosno da spreči održavanje izbora, Aleksandar Jovanović Ćuta, lider Ekološkog ustanka i poslanik u Skupštini Srbije, kaže za Danas da umesto bojkota sledi akcija.
– Kad god vam Ana Brnabić pruži ruku bežite što dalje. “Pružena ruka opoziciji” Ane Brnabić je pružena ka biračkim kutijama za još jednu krađu izbora. Ta ruka je odavno zavučena u džepove miliona gladnih i očajnih građana Srbije čijim životima upravlja sigurna ruka glavnog šefa koji ovu zemlju vodi u propast. Nema izlaska na izbore bez ispunjenih zahteva gospođo sa Dedinja! Umesto bojkota sledi akcija! – zaključio je sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
