foto: Vojin Radovanović/DanasUslovi za održavanje popisa na Kosovu nisu postojali, ali i pored toga čuju se glasovi o posledicama po Srbe sa severa KiM, a one pre svega mogu biti, po rečima naših sagovornika, finansijske prirode.
Kosovo ima 1.586.659 stanovnika, pokazali su preliminarni rezultati popisa stanovništva. Prema tim podacima u četiri opštine na severu živi tek nešto više od 6.500 ljudi.
Popis je pratio najavljeni bojkot Srba sa severa Kosova i Metohije, a smatra da se to poslužilo popisivačima da uopšte i ne dođu u određene sredine, ali se ipak čuju glasovi o posledicama po one koji su popis odbili.
Vršilac dužnosti direktora Kosovske agencije za statistiku (KAS) Avni Kastrati izjavio je da je broj registrovanih Srba u procesu popisa stanovništva, koji je završen u maju ove godine, oko 36 hiljada, ali je deo ove zajednice bojkotovao taj proces.
U intervjuu za KosovaPres, Kastrati upozorava na novčane kazne za sve one koji odbiju da budu deo procesa registracije, a za srpsku zajednicu kaže da je vršen pritisak na one koji se nisu registrovali.
„Broj Srba koji smo uspeli da registrujemo je otprilike 35-36 hiljada, podatak koji još nismo objavili. Reč je o broju Srba na jugu, ali je deo u ovom broju registrovan i na severu. Deo srpske zajednice na severu, najveći deo, nije učestvovao uprkos našem pokušaju, tri puta smo birali popisivače, birali tim, izlazili na teren. Bilo je pritisaka, neki od njih nisu učestvovali. Napraviće se, štaviše, statistička procena prema međunarodnim kriterijumima, standardima, a konačni podaci koji će izaći u decembru uključiće i taj deo sa drugim pokazateljima“, rekao je Kastrati.
Aleksandar Rapajić, programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC), navodi da bojkot popisa na severu Kosova, i ako nije bio zvaničan, je više nego opravdan.
„Nisu postojali nikakvi uslovi za održavanje popisa u četiri severne opštine. To se na kraju i pokazalo jer popis na severu praktično nije ni sproveden kako treba, sproveden je samo delimično i uglavnom u albanskim sredinama, na primer kod mene nije dolazio niko da izvrši popis, i to je slucaj sa većinom Srba na severu”, kaže on.
Rapajić dodaje da se sada pominju kažnjavanja onih koji u popisu nisu učestvovali, te da ne zna kako će ono biti sprovedeno u slučajevima gde nije ni dolazio da popis izvrši.
“Situacija ce pretpostavljam biti slicna kao posle popisa 2011 godine. Kosovske institucije su veoma zlonamerno koristile rezultate popisa da ostete srpsku zajednicu i na neki nacin je kazne. Jedna vrsta kažnjavanja su bili niži opstinski budžeti, tako su na primer srpskim opštima južno od Ibra davali budžet na osnovu popisa ili nekih svojih procena koje su bile nekada čak i upola manje od realnog stanja. Sa druge strane postoji mnogo načina da se broj stanovnika opštine odredi i bez popisa (broj domaćinstava, broj izdatih ličnih karti….) ali su ti podaci ignorisani, kao i procene međunarodnih organizacija poput OEBS-a, čiji su podaci mnogo bliži realnom stanju”, navodi on.
Posebno ističe slučaj opštine Istok, većinski albanske, koja nije želela, napominje, da zaposli niti jednog predstavnika srpske zajednice u opštinskim strukturama pozivajući se na rezultate popisa iz 2011. godine, iako su znali da koliko Srba živi u ovoj opštini u uglavnom povratničkim selima.
Rapajić dodaje da u današnje vreme je popis dobar kako bi se videle neke tendencije u društvi, ali za određivanje brtoja stanovnika postoje, navodi, i druge metode koje će veruje biti ponovo ingorisane.
“Na severu stvarno nije bio dobar trenutak za sprovođenje popisa, sa druge strane postojale su mnoge nelogičnosti i u samom procesu popisa, na primer nije data mogućnost da u popisu učestvuju raseljena lica koja žive na teritoriji centralne Srbije, a obrazloženje je bilo da popis treba da utvrdi stanje stvari i potrebe na određenoj teritoriji, ali popis raseljenih lica je veoma bitan zbog njihove imovine koju poseduju na Kosovu, a sa njom ne mogu da raspolažu”, kaže on.
Dodaje, da s druge strane je dozvoljen dobrovoljan popis dijaspore, uglavnom albanaca, na nekim sastancima moja organizacija je ukazivala na ove nelogicnosti, odgovor agencija za statistiku je bio da popis dijaspore sluzi da se ima evidencija koliko ljudi iz dijaspore dolazi na kosovo i kolikl cesto da bi se opstinska infrastukturu pripremila za dolazak dijaspore.
“Mislim da bi za srpsku zajednicu na Kosovu bilo važno da znamo koliko nas ima, da na osnovu tih podataka možemo da rešavamo probleme srpske zajednice i delujemo tamo gde je najveći problem, na žalost mislim da je ova prilika propuštena, sa razlogom, ali ipak propustena”, poručuje Rapaijć.
Milica Andrić Rakić, iz Nove društvene inicijative, kaže za da raspored budžetskih sredstava je jedina ozbiljna posledica bojkota, a ona će se, kao i do sada, raspoređivati na osnovu procene ASK o broju stanovnika na severu. Procena broja stanovnika na severu Kosova, kaže, najverovatnije će biti 37000, što je skoro isto kao i procena za 2020. godinu.
“Što se kažnjavanja tiče, to je potpuno nerealna posledica budući da popisiviči nisu ni obilazili domaćinstva na Severu. KAS bi morao da ima dokaz da su građani aktivno odbijali popis pre nego ih kazne. I druge navodne posledice koje je pominjao direktor KAS, poput oduzimanja radnih i boravišnih prava su u domenu lažnih vesti i mediji su trebali tako i da ih tretiraju, što nažalost nije bio slučaj. Što se tiče bojkota i opravdanosti, prvo se treba zapitati da li uopšte može da se tvrdi da je do bojkota došlo”, navodi.
Dodaje da je činjenica nije bilo konsultacija sa manjinskim zajednicama, jer je recimo, napominje, i bošnjačka zajednica je imala ozbiljne primedbe. Smetalo im je to što, navodi Andrić Rakić, su u upitniku mogli da se izjasne samo kao Bosanci, ne i kao Bošnjaci i to što nije bilo popisivača u svim sredinama. Kada se tome doda da nije obezbeđen konsenzus među političkim predstavnicima iz srpske zajednice, da nije bilo informativnih kampanja i mnoge druge primedbe sve to pre ukazuje na neuspešan proces popisa nego na bojkot, poručuje Andrić Rakić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
