Bolton zamerio Trampu što nije još snažnije „kažnjavao” Kinu u ekonomskom smislu

Širom sveta je pojačan negativan stav prema ponašanju Pekinga, makar deklarativno, poručio je bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, u onlajn diskusiji u organizaciji Društva „Henri Džekson”, transatlantskog tink-tenka sa sedištem u Londonu.

Govoreći o „štetnom ponašanju” kineskih vlasti, Bolton je naveo i da je Peking od „samog početka epidemije korona virusa skrivao informacije, a to čini i dalje – mi, osim nekoliko objavljenih strogih mera, ne znamo koliki je opseg virusa bio, niti kakve su posledice po kinesku ekonomiju”.

Prema mišljenju nekadašnjeg Trampovog bliskog saveznika, Kina i Rusija imaju kapacitet da proizvedu nuklearno i biološko oružje.

U tom kontekstu, on zamera odlazećem predsedniku SAD što nije još snažnije „kažnjavao” Kinu u ekonomskom smislu, kao i što nije u potpunosti zaoštrio odnose sa Iranom, koji nije odustao od svog nuklearnog programa.

Na „listi” grešaka republikanskog predsednika, smatra Bolton, našla se i najava da će biti povučene američke trupe iz Avganistana, te pokušaj „pružanja ruke“ Severnoj Koreji, „koja nije obustavila testiranja raketnih projektila”.

„Sjedinjene Države su globalna sila, to treba da bude jasno i Bajdenovoj budućoj administraciji. Povlačenje naše vojske sa „osetljivih tačaka“ neće doneti stabilizaciju područjima poput Avganistana, gde je potrebno da se još dugo zadrže i snage NATO i američka vojska. Što se tiče Rusije, Bajden treba da shvati da nam ona nije prijatelj, a u odnosu na Iran trebalo da je Tramp upotrebi politiku ‘maksimalnog sankcionisanja’. Dakle, novi predsednik SAD neće rešiti problem sa Teheranom ako se SAD naprosto vrate nuklearnom sporazumu sa Iranom, postignutom za vreme mandata Baraka Obame, to bi bilo pogrešno, jer bi se iranske vlasti ponovo ponašale kao da su „na steroidima”, tvrdi Bolton.

On je konstatovao i da je potrebno da NATO ojača svoju ulogu, i na području Bliskog istoka, i na teritoriji Evrope, što bi se postiglo i uvećanjem budžeta Alijanse.

„Odbrambene snage Evropske unije često su se proteklih godina takmičile sa NATO-m, i umesto da sarađuju, neretko su zabadale ‘nož u srce’ Alijansi”, istakao je Bolton.

Sumirajući teškoće sa kojima će se na svetskoj sceni potencijalno suočiti nova administracija u Vašingtonu, Džon Bolton je naveo: „strah od nuklearnog naoružanja, terorizam, ponašanje Rusije i Kine”.

„Svet 21. veka je rizično mesto. Ovo nije Hladni rat ‘broj dva’, ali jeste sudar različitih sistema”, poručio je Bolton.

Kada je reč o eventualnim preprekama za Bajdena „na domaćem terenu”, on je pomenuo „isprepletanosti i nejasnoće u kadrovskom smislu”, te ponašanje mnogih iz nove administracije koji „kao da ne shvataju da se svet promenio od vremena kada su bili deo Obaminog tima”.

„Ne treba biti naivan i očekivati da će se, recimo, bivši državni sekretar SAD Džon Keri baviti isključivo klimatskim promenama, što mu je dužnost u Bajdenovoj administraciji”, tvrdi Bolton.

Upitan čime će se baviti u narednom periodu, naveo je: „Mi u Republikanskoj stranci treba da se posvetimo diskusijama kako da vratimo neke političke principe iz vremena Ronalda Regana i da osnažimo svoje uporište za naredne izbore, da nam, dakle, u centru pažnje bude kreiranje politike, a ne sam karakter predsednika, kao što je ponekad bio slučaj sa Donaldom Trampom. Iako je Tramp učinio i niz dobrih koraka u spoljnoj politici, makar na rečima, ako ne uvek i u praksi, dug put je pred nama”.

On je u tom kontekstu ocenio da je u protekle četiri godine „priznanje Izraela na inicijativu Vašingtona postalo realnost”, ukazujući da su Izrael priznale mnoge države u svetu, dok su Palestinci „šampioni da propuste istorijske šanse da reše konflikt sa Izraelom”.

„Rešenje koje bi značilo uspostavljanje dveju država je faktički propalo, mislim da je realnije očekivati da se taj dugotrajni spor reši tako što će pored već postojeće države Izrael biti stvorene još dve države, uz podelu Pojasa Gaze”, istakao je on.

Bolton, koji je i bivši ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama, postao je poznat široj javnosti u Srbiji u leto 2018, kada je izjavio da Amerika „ne isključuje teritorijalna prilagođavanja ukoliko bi se dve strane (Beograd i Priština) o tome dogovorile”.

Dve godine kasnije, u razgovoru za portal Gazeta ekspred napomenuo je da to nije bila njegova zamisao, već ideja predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, sa kojom je bio upoznat.

„U slučaju Kosova i Srbije postojale su indikacije još 2018. da su lideri hteli da to pitanja reše, jer su videli da ne mogu da ostvare stvarni nezavisni ekonomski razvoj i stabilnost dok se njihovi odnosi ne normalizuju. Bilo je to vrlo kontroverzno unutar tih država, ali se meni učinilo da je to vredno napora. Jedna od stvari o kojima su razgovarali bila je mogućnost razmene teritorija. Ovakvu ideju sa gnušanjem je dočekala Nemačka, zapadna Evropa, ali i pojedini na Balkanu. Moja ideja nije razmena teritorija, ali lideri Kosova i Srbije su to tražili. Mislio sam da se moraju preduzeti određeni koraci na Balkanu i u Istočnoj Evropi. Prvo, da se smanji ruska uključenost. Na Balkanu sam rekao da opasnost ostaje sa nerešenim sporovima, to je plodno tlo za nekoga ko može da stvori sukobe”, istakao je Bolton u julu ove godine. On u najnovijoj video-raspravi nije nijednom rečju pomenuo ni situaciju na Zapadnom Balkanu, niti problem Kosova.

Smena zbog „dubokih razlika”
Donald Tramp je smenio Boltona sa mesta savetnika za nacionalnu bezbednost u septembru 2019.

Kako su tada preneli uticajni američki mediji, na takav korak predsednik SAD se odlučio usled dubokih neslaganja oko ključnih spoljnopolitičkih pitanja.

Postojalo je široko rasprostranjeno uverenje u diplomatskim krugovima da je Tramp smatrao da treba „omekšati” pristup prema rivalima Amerike, poput Rusije, Irana, Severne Koreje, čemu se Bolton oštro protivio.