Borba protiv dinara na Kosovu: „Nečiju decu ostavljaju gladnom“

„U borbi za i protiv dinara niko neće pobediti, samo će gladni postati još gladniji“, kaže za DW Darko Dimitrijević, urednik Radija Goraždevac iz najveće srpske enklave u Metohiji.

Njegov komšija, poštar, priveden je u subotu od strane Kosovske policije na putu da odnese socijalna davanja za oko 150 porodica u Goraždevcu.

Poštar je priveden zbog odluke Centralne banke Kosova (CBK) o evru kao jedinoj valuti koja se može koristiti za transakcije u kešu na Kosovu kojom se oko 100.000 Srba, Roma, Goranaca i drugih na Kosovu onemogućava da primaju plate, penzije, socijalna i druga davanja iz srpskog sistema.

Uredba, čije je hitno suspendovanje i rešavanje u dijalogu tražila i Kvinta zajednički ali i EU, SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka pojedinačno, u javnosti se vidi kao simbolička borba između dinara i evra kao platežnog sredstva na Kosovu.

Ona je međutim, daleko složenija. Uredba sprečava platni promet u srpskom sistemu, dok u isto vreme ne dozvoljava alternativu u kosovskom platnom sistemu čije banke ne priznaju srpske institucije na Kosovu kao legalne poslodavce.

Tako Vlada Kosova međunarodnim partnerima tvrdi da je rešenje da Srbija vrši isplate u evrima iako zna da nije moguće da građani koji rade u srpskim institucijama otvore platne račune u kosovskim bankama sa ugovorima koje poseduju.

Srpske bolnice, domovi zdravlja, vrtići i drugi privredni subjekti takođe ne mogu da otvore račune u kosovskim bankama, osim ako ih one ne priznaju kao legalne.

Rešenje je ZSO

Rešenje za situaciju postoji, osmišljeno je još u Ahtisarijevom planu a razrađenu u Prvom Briselskom sporazumu – Zajednica srpskih opština, institucija koja će pružati usluge kosovskim Srbima, a biti priznata i od strane Kosova i od strane Srbije. Brojne kosovske vlade, međutim, odbijaju da ovo rešenje sprovedu već 11 godina.

Uredba CBK stupila je na snagu 1. februara ali su za sada porodice koje primaju socijalna davanja u Goraždevcu, Osojanu i Velikoj Hoči jedini koji su je osetili jer zaliha dinara uvezenih pre 1. februara još ima.

„Tužno je to da oni nisu zaplenili četiri miliona dinara korumpiranima, oni su u svojoj imaginarnoj borbi izbili kašiku najsiromašnijim građanima. Policija je uspela da nečiju decu ostavi gladnom“, kaže Dimitrijević.

Goraždevac je dan pre toga uznemirio prizor Specijalnih policijskih snaga koje su pretresle kancelarije Privremenog organa opštine Peć koji radi u srpskom sistemu i konfiskovale dokumentaciju. Gašenje ovih struktura predviđeno je predlogom plana o koracima sprovođenja aneksa Ohridskog sporazuma, ali i preduslov za ovaj korak je formiranje Zajednice srpskih opština.

Pretres prostorija radija

U petak ujutru, nešto posle 10 časova, Dimitrijević se sa kolegama spremao put Severne Mitrovice kada se u centru malog mesta, u neposrednoj blizini Radija Goraždevac pojavio veći broj policajaca. Oni su, bez naloga, kako svedoči Dimitrijević isprevrtali i prostorije Radija Goraždevac, a posle više časova i njegov privatan automobil.

„Ako je sve ovo u ime zakona, zašto mi nije dozvoljeno da snimam sve ovo i radim novinarski posao“, upitao je policajca koji je tokom pretresa stajao iza njega ponavljajući pretnje da će mu oduzeti opremu i telefon ukoliko pokuša da snimi išta.

Za to vreme, kamere koje su u akciji pratile dva kosovska ministra koja su sve to posmatrala i snimala propagandne poruke, mogle su da rade neometano.

Policajac koji je nadgledao pretres njegovog auta, komandir stanice u Peći Darka zna skoro dve decenije, od kada on obavlja novinarski posao, a prvi radni dan mu je bio ubistvo srpske dece na Bistirici 2003. Jedan od ministara koji je nadgledao zatvaranje srpskih institucija mu je komšija.

„Komandira stalno snimamo, viđamo se na događajima, isključujem bilo kakvu mogućnost da je to bilo iz neznanja. Ako smo im bili sumnjivi, bili smo sumnjivi samo zato što znaju da smo srpska redakcija“, kaže Darko i dodaje da je načinom na koji je akcija sprovedene srpskom narodu poslata poruka da nema mogućnosti za suživot.

„Ova albanska politička elita iz Prištine ima za cilj da napravi monoetničko društvo na Kosovu. Ministar Krasnići je došao da disciplinuje svoje komšije, ljude sa kojima je odrastao, a sav taj haos posmatralo je mnogo mladih Srba. Kada ti policajci sutra odu u penziju, kako da ih ta deca zamene nakon što su posvedočili njihovoj represiji“, upozorava on na generacijsko zaoštravanje dve decenije posle rata na Kosovu.

Kritike iz SAD

U subotu u večernjim časovima, ali i intervjuima pre toga, na isto je upozorio i ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer koji je rekao da je duboko zabrinut zbog postupaka koji nepotrebno podižu etničke tenzije i posledično, ograničavaju mogućnosti Sjedinjenih Država da služe kao efikasan zagovornik Kosova u međunarodnoj areni.

Pored uredbe koja će onemogućiti srpski platni promet, izrazio je zabrinutost i zbog dešavanja u Goraždevcu, Osojanu, Istoku i Dragašu gde je takođe ministarski dvojac Đeljalj Svećlja i Eljbert Krasnići zatvorio Privremene organe opštine Gora koji funkcionišu u srpskom sistemu i brinu za Gorance.

Krasnići, koji je i sam pripadnik nevećinske zajednice koja je duboko pogođena uredbom, nije se oglašavao o položaju Roma, Aškalija i Egipćana od kojih su na hiljade korisnici socijalne pomoći iz Srbije.

Ništa se nije moglo čuti ni od srpskog ministra u vladi Kosova, Nenada Rašića, premda imenovanog mimo volje srpskih predstavnika u Skupštini i ustavnih mehanizama podele moći.

Najzad, ni zamenica premijera iz Bošnjačke zajednice, Emilija Redžepi, nema mišljenje o ovoj temi. Naprotiv, Redžepi, koja je u predizbornim kampanjama svojoj zajednici obećala da će se zalagati za decentralizaciju i formiranje većinski bošnjačke opštine u Prizrenu, sada izjavljuje da se protivi formiranju Zajednice srpskih opština da ne bi došlo do otvaranja Pandorine kutije.

„Ja bih, na primer, mogla da tražim bošnjačku opštinu – odnosno opštinu sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. I ko to onda posle može da zabrani“, rekla je ona Glasu Amerike.

Hovenijer, s druge strane, je u istom saopštenju još jednom zatražio suspenziju odluke CBK. Naveo je da očekuje od kosovskih vlasti da ljudi bez odlaganja dobiju socijalnu pomoć koju je zaplenila policija.