„EU neće tolerisati korak napred – nazad dva“: Kritike zbog bliskosti s Putinom pokazatelj da Srbija u pregovaranju može večno da ostane u „limbu“

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, koji je predsedavao tim sastankom u Luksemburgu, izjavio je juče da održavanje bliskih veza za režimom ruskog predsednika Vladimira Putina nije kompatibilno sa evropskom budućnošću zemalja Zapadnog Balkana.

„Spremni smo dalje da produbimo našu postepenu integraciju i pružimo našu podršku partnerima sa Zapadnog Balkana i očekujemo od njih da stanu zajedno sa nama u odbrani međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, posebno u odnosu na Ukrajinu i posebno u odnosu na mere preduzete da se suprotstavi ruskoj invaziji Ukrajine“, rekao je tom prilikom Visoki predstavnik EU.

Kako je rekao, usklađenost zapadnobalkanskih zemalja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU „smatra se izrazom njihovog strateškog izbora i posvećenosti članstvu“.

Sa druge strane, Đurić je izjavio da će sa učlanjenjem u EU Srbija imati zajedničku spoljnu politiku sa njom, i da će tada biti u poziciji da utiče na spoljnu politiku Unije.

„Imamo specifičnosti zbog kojih nemamo istu spoljnu politiku o ovom pitanju kao druge evropske članice, ali očekujemo da pomognu da se odnosi u regionu normalizuju u dovoljnoj meri i da napreduje bezbednosna situacija u našem regionu na način koji će omogućiti veči stepen usklađenja, a Srbija će tražiti način da štiteći svoje nacionalne interese bude što je moguće više usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, rekao je Đurić.

On je naglasio i da Srbija već sada u značajnoj meri doprinosi evropskoj spoljnobezbednosnoj politici, učestvuje u evropskim mirovnim misijama, a što se tiče Ukrajine da je glasala za sve rezolucije u Ujedinjenih nacija koje su podržavale teritorijalni integritet Ukrajine.

Ipak, Borelj je ponovio da je deljenje spoljne politike jedan od uslova za članstvo, i da je put ka pristupanju Uniji upravo usaglašavanje spoljne politike.

„Izgradnja sporazuma o spoljnoj politici znači da bi nova zemlja članica morala da deli osnovne principe te spoljne politike, to je jedan od uslova za članstvo, a u ovom trenutku to nije slučaj sa Srbijom,“ rekao je Borelj.

Istraživač Centra za evropske politike, Miloš Pavković za Danas ističe da izjave evropskih zvaničnika o neusaglašenosti spoljne politike Srbije sa EU i štetnosti bliskosti sa Putinovim režimom nisu novost.

“Mi smo imali takve izjave i ranije. One su više puta ponovljene od Urusle fon der Lajen prilikom njenih poseta Beogradu i drugim zapadnobalkanskim zemljama, ali i od strane Emanuela Makrona, Olafa Šolca pa i samog Borelja”, podseća Pavković.

Iako to nije novo, ono što je zanimljivo i specifično za Srbiju, smatra Pavković, jeste pravdanje političara kada se govori o bliskosti sa Putinom i Rusijom.

“Zvanični političari često kažu – Evo mi više nemamo sastanke na visoko političkom niovu, ne putujemo u Moskvu, ne dolaze politički lideri iz Moskve u Beograd i slično”, ističe Pavković.

Sa druge strane, naglašava Pavković, bitno je reći da se Srbija u dobroj meri već usaglasila sa podrškom prema Ukrajini u smislu da je glasala za rezolucije u UN i da je uputila humanitarnu pomoć Ukrajini i podseća da se sada pojavljuju i nezvanične informacije o slanju oružja u Ukrajinu.

“Ono što je još bitnije jesu izjave naših zvaničnika koji kažu – Pa da, mi ne moramo da se uskladimo sa spoljnom politikom EU sve do trenutka dok ne postanemo članica, a kada postanemo članica, tada ćemo se uskladiti”, tvrdi naš sagovornik i dodaje da to na neki način ima uporište, ali da nije potpuno tačno.

Kao ističe, u samom pregovaračkom okviru i Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, konkretno za oblast spoljne politike, kaže se da će se Srbija progresivno usklađivati na putu ka članstvu.

“Dakle Srbija ne mora odmah na početku ili u toku pregovora da se uskladi sto posto, ali EU svakako očekuje to i očekuje se porast usklađivanja. Dakle iz godine u godinu sve više i više”, pojašnjava Pavković.

Posebno zanimljivim se pokazuju podaci o dosadašnjoj usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU na koje naš sagovornik skreće pažnju.

Naime, Srbija je 2012. godine bila usklađena čak 98 odsto sa spoljnom politikom EU, dok se prema godišnjem izveštaju Evropske komisije iz 2023. nalazi na 51 odsto usklađenosti.

Ipak, Pavković objašnjava da ovo nije pad usklađenosti, već porast u odnosu na prethodni izveštaj jer je je Srbija u periodu pre ovog izveštaja prilično nazadovala.

“To nije problem sa usklađivanjem, mi smo u jednom trenutku imali veliko nazadovanje. U izveštaju iz 2022. usklađenost je bila 46 odsto. Sada smo malo napredovali jer se Srbija uskladila sa nekim spoljnopolitičkim deklaracijama, pre svega onim prema Venecueli, Belorusiji dok smo svesno izbegavali da se uskladimo sa sankcijama prema Rusiji. Usklađivali smo se tamo gde smo to procenili da možemo i tako smo statistički povećali usklađenost sa 44 odsto na blizu 60”, objašnjava Pavković.

Iako političarima ovo dozvoljava da tvrde da se progresivno usklađujemo, Pavković smatra da iz EU vide šta se događa i očekuju da Srbija i pre dana pristupanja pokaže da je relevantan i kredibilan partner i da je u stanju se uslaglasi sa spoljnom politikom EU stoprocentno.

“U tom kontekstu su se stoprocentno usaglasile Crna Gora i Makedonija kao države u regionu, i u tom kontekstu se očekuje i od Srbije da se uskladi sto posto. Naravno, možda ne preko noći, ali da pokaže jasan i konstantan napredak u usklađivanju, a ne da imamo jedan korak napred dva nazad – EU to neće tolerisati”, tvrdi Pavković i zaključuje da će Srbija tako ostati stalno u „limbu“ i nikada neće dovršiti proces pregovora.