Samo geslo „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“ sadrži odgovor zašto sam podržala tu listu.
Prethodne četiri godine pokazale su da se ostvaruju snovi da Beograd izraste u modernu prestonicu, grad se užurbano razvija, silazi na reke, nestaju razlike između centra i predgrađa, ide se u susret potrebama sugrađana…. U užem smislu to je oblast kulture, koja je dobila najneposredniji podsticaj od Aleksandra Vučića. Zamajac je pokrenut i rezultati su već jasno vidljivi. Beograd već ima obnovljen Muzej savremene umetnosti, Narodni muzej će uskoro biti završen, Muzej grada Beograda od osnivanja 1903. godine večiti „podstanar“ dobio je zgradu Vojne akademije u Resavskoj ulici, koja će biti obnovljena u narednom periodu, a još jedna istorijska zgrada, zgrada stare železničke stanice postaće objekat kulture u kojem će biti smešten Istorijski Muzej Srbije, dok ćemo uklanjanjem tzv. Staklenca dobiti izuzetno mesto za novo kulturno zdanje, zahvaljujući kojem će Trg Republike prerasti u uređen prostor sa mnogobrojnim i raznovrsnim kulturnim sadržajima“, kaže za Danas Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja i sedma na izbornoj listi Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd. Naša sagovornica je jedina, sem balerine Aje Jung, druge na listi SNS, koja je tokom ove izborne kampanje, htela da da intervju Danasu.
* Kako vam se čini tim(društvo) u kom ste se našli?
– Reč je o ličnostima s rezultatima u svojim osnovnim delatnostima, odličnim poznavaocima različitih oblasti, koji su znanjem i iskustvom spremni da daju doprinos još uspešnijem funkcionisanju Beograda.
* Mnoge vaše kolege sa liste navele su da neće biti odbornici . Da li ćete vi biti odbornik i šta možete da pružite u tom segmentu?
– Ja bih bila spremna da budem odbornik. Bez obzira što Beograd pripada svima nama, pomen da je Beograd i moj rodni grad koji dobro poznajem i kojem sam posvećena svim svojim bićem, otvara mnogobrojne mogućnosti. Svakako da najbolje poznajem kulturu. Ali kulturu doživljavam mnogo šire od tradicionalnog poimanja – ona je sastavni deo života svih nas i manifestuje se u mnogobrojnim oblicima, od pravila ponašanja, ekologije, obrazovnog sistema do umetničkog doživljaja i infrastrukturnih pitanja. Nezaobilazni je deo turističke ponude grada. Naročito me privlači unapređenje i osvajanje novih prostora za institucionalne oblike kulture, muzeje, arhive, biblioteke, pozorišta, ali i unapređenje vrednosti neinstitucionalne kulturne scene po već poznatim inkluzivno-participativnim modelima.
* Bili ste svojevremeno sekretar za kulturu grada. Prema tome imate neku sliku koliko se nekada, a koliko se danas ulaže u kulturu. Da li današnje vlast više cene kulturu i da li je to što se za nju izdvaja dovoljno?
– Ranije vreme nije bilo nimalo naklonjeno kulturi jednako kao ni ostvarenju drugih vitalnih potreba građana. Uprkos svim teškoćama kultura u Beogradu se održala i istrajala. Sve institucije kulture su funkcionisale i sve gradske manifestacije su očuvale kontinuitet. Današnja vlast je u prioritete razvojne politike postavila kulturu, jedina je programski prepoznala njen značaj i sistemski se posvetila rešavanju mnogobrojnih nagomilanih problema.
* Tvrdite da lista Aleksandra Vučića pokazala da može da pruži mnogo više kulturi. Na šta konkretno mislite?
– Pre svega mislim na velike infrastrukturne napore, osvajanje novih prostora za namene kulture i poboljšanje uslova rada muzeja i galerija, arhiva i biblioteka, na Kolarac, Beograd kao grad pozorišta, opere i baleta, izgradnju nove koncertne dvorane Beogradske filharmonije, kao i na druge oblike unapređenja institucionalne kulture, koja ne sme i ne može biti prepuštena tržištu jer su to temelji svakog društva. Jednako mislim i na unapređenje kulturne ponude u predgrađima Beograda kako bi naši sugrađani iz udaljenijih delova imali mogućnost da u najneposrednijem okruženju ostvare deo svojih potreba vezanih za kulturu.
* Mnogi politički protivnici Aleksandra Vučića i SNS tvrde da su naprednjaci zaslužni za popularizaciju kiča i najnižih vrednosti?
– Popularizacija kiča i devalvacija društveno prihvaćenih vrednosti prisutni su mnogo duže nego što traje vlast SNS-a. Kič lično doživljavam kao degradaciju kulture, a izlaz je, po mom mišljenju, u oblikovanju društva sa velikim brojem kulturnih mogućnosti i u kvalitetnoj kulturnoj ponudi kojom bi bila nadvladana komercijalizacija i propaganda pseudovrednosti.
* Kada očekujete kraj radova u Narodnom muzeju i da li je realno da će radovi biti okončani 31. marta?
– Sa nestrpljenjem očekujemo završetak građevinskih radova – do 31. marta, kako bismo mogli mi, muzealci, da počnemo sa povratkom u muzej, sa realizovanjem osmišljene izložbene postavke u realnom prostoru, i konačno, kako bi zgrada na Trgu republike od gradilišta u veoma bliskoj budućnosti počela da poprima izgled obnovljenog muzeja.
* Najavljujete da će 28. juna uslediti zvanično otvaranje Narodnog muzeja?
– Od završetka građevinskih radova do svečanog otvaranja imaćemo veoma malo vremena da uradimo sve što planiramo. Naše pripreme već dugo traju, a odnose se kako na koncept i detaljno planiranje osnovne izložbene postavke, koja je sama po sebi kompleksna, jer prati slojevito, multikulturno nasleđe centralnog Balkana i Evrope – kulturu od praistorije do danas kroz arheološku, numizmatičku i umetničku građu, tako i na konzervatorske procese priprema i pregleda doslovno svakog budućeg eksponata. Nisu nam novine bile vodeća ideja kada je reč o novoj muzejskoj postavci, već muzej po meri čoveka. Nadamo se da ćemo uspeti u nameri da se posetilac pre svega oseća prijatno u muzejskom prostoru, da će lako uspeti da pronađe odgovore za svoju znatiželju, uživanje za svoju dušu i saznanje koje oplemenjuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
